Избирачица/18
| ◄ ОСМА ПОЈАВА | ДЕВЕТА ПОЈАВА | ДЕСЕТА ПОЈАВА ► |
ДЕВЕТА ПОЈАВА
ТОШИЦА, БРАНКО И ШТАНЦИКА
ТОШИЦА (претрчи Бранку): Драга госпођице! (Сударе се.)
БРАНКО: Пазите, умало ме нисте очепили! (За себе) Неизвестан одговор! Из целога не знам ништа! Малчики је моја просидба позната. Шта, дакле, оклева? Гром и пакао, она се устеже! Можда ћу још и кошар да добијем? Заиста, њено је понашање врло непојмљиво!
ТОШИЦА: Чујем кораке, то ће бити Малчика! (Пређе на другу страну пред Штанцику.) Драга госпођице! (Судари се са Штанциком.)
ШТАНЦИКА: Идите до врага! (За себе) Крајњи безобразлук! Не знам ово, не знам оно! Је ли то одговор на просидбу? Охо, госпођице Малчика, сувише сте се високо попели! (Хода горе-доле.)
БРАНКО (хода горе-доле. За себе): Да сам само могао посумњати да ће се устезати!
ШТАНЦИКА (За себе): Мене они да не приме оберучке, мене!
БРАНКО: Још ако се прочује!
ШТАНЦИКА: Па ако се дозна!
БРАНКО (судари се са Штанциком, обојица стану и смеју се.)
ТОШИЦА: Они се смеју?
БРАНКО: Драги мој Штанцика!
ШТАНЦИКА: Драги мој Бранко!
БРАНКО: Ви сте нешто намргођени?
ШТАНЦИКА: Ја би' то исто за вас рекао.
БРАНКО: Тако ми изгледате...
ШТАНЦИКА: А и ви мени.
БРАНКО: Као младожења...
ШТАНЦИКА: Који ће да добије...
БРАНКО: Кошар!
ШТАНЦИКА: И то велики кошар!
БРАНКО: Дакле сте ви запросили Малчику?
ШТАНЦИКА: А ви?
БРАНКО: Пре једног сата.
ШТАНЦИКА: Ја пре пет минута.
БРАНКО: 'Одите да вас загрлим драги супарниче!
ШТАНЦИКА: Овамо, несретни супарниче! (Загрле се.)