Izbiračica/18

DRUGI ČIN

DEVETA POJAVA

DEVETA POJAVA

TOŠICA, BRANKO I ŠTANCIKA

TOŠICA (pretrči Branku): Draga gospođice! (Sudare se.)
BRANKO: Pazite, umalo me niste očepili! (Za sebe) Neizvestan odgovor! Iz celoga ne znam ništa! Malčiki je moja prosidba poznata. Šta, dakle, okleva? Grom i pakao, ona se usteže! Možda ću još i košar da dobijem? Zaista, njeno je ponašanje vrlo nepojmljivo!
TOŠICA: Čujem korake, to će biti Malčika! (Pređe na drugu stranu pred Štanciku.) Draga gospođice! (Sudari se sa Štancikom.)
ŠTANCIKA: Idite do vraga! (Za sebe) Krajnji bezobrazluk! Ne znam ovo, ne znam ono! Je li to odgovor na prosidbu? Oho, gospođice Malčika, suviše ste se visoko popeli! (Hoda gore-dole.)
BRANKO (hoda gore-dole. Za sebe): Da sam samo mogao posumnjati da će se ustezati!
ŠTANCIKA (Za sebe): Mene oni da ne prime oberučke, mene!
BRANKO: Još ako se pročuje!
ŠTANCIKA: Pa ako se dozna!
BRANKO (sudari se sa Štancikom, obojica stanu i smeju se.)
TOŠICA: Oni se smeju?
BRANKO: Dragi moj Štancika!
ŠTANCIKA: Dragi moj Branko!
BRANKO: Vi ste nešto namrgođeni?
ŠTANCIKA: Ja bi' to isto za vas rekao.
BRANKO: Tako mi izgledate...
ŠTANCIKA: A i vi meni.
BRANKO: Kao mladoženja...
ŠTANCIKA: Koji će da dobije...
BRANKO: Košar!
ŠTANCIKA: I to veliki košar!
BRANKO: Dakle ste vi zaprosili Malčiku?
ŠTANCIKA: A vi?
BRANKO: Pre jednog sata.
ŠTANCIKA: Ja pre pet minuta.
BRANKO: 'Odite da vas zagrlim dragi suparniče!
ŠTANCIKA: Ovamo, nesretni suparniče! (Zagrle se.)