„Ид’те, ид’те, два улака,
и носите два дуката
да вам даду лепу Јасну
п уз Јасну кондир вино.“
„Прат’о је не наш војвода 5
и војводски асанџија
да нам дате лепу Јасну
и уз Јасну кондир вино."
„Ид’те ид’те, два улака,
и носите два дуката, 10
не дамо вам лепу Јасну
и уз Јасну кондир вино.“
„Не радуј се, наш војвода,
и војводски асанџијо,
не дадоше лепу Јасну 15
и уз Јасну кондир вино.“
„Ид’те, ид’те, два улака,
и носите два дуката
да вам даду лепу Јасну
и уз Јасну кондир вино.“ 20
„Прат’о је не наш војвода
и војводски асанџија
да нам дате лепу Јасну
и уз Јасну кондир вино.“
„’Од’те, ’од’те, два улака, 25
дајте нама два дуката,
ево вама лепа Јасна
и уз Јасну кондир вино.“
„Радуј нам се, наш војвода,
и војводски асанџијо, 30
дадошр нам лепу Јасну
и уз Јасну кондир вино.“
Е, руменџо, медно вино!
Ово је песма из женске сценско-мимичке ускршње игре у паровима. Учествује шест девојака подељених у три пара. Први и други пар стоји на извесном одстојању окренут лицем у лице, а трећи шета између њих и посредује док се не углави погодба. Песму су у сличним варијантама записивали: Владимир Р. Ђорђевић („Српске народне мелодије“ предратна Србија, Београд, 1931, бр. 385), Дена Дебељковић („Обичаји српскога народа на Косову пољу“ (Српски етнографски зборник, књ. VII, Београд, 1907, стр. 262), Љубица С. Јанковић и Даница С. Јанковић („Народне игре“, књ. II, Београд, 1937, бр. 44, стр. 157—158. — из горњег Неродимља) и др. Лепу варијанту објавио је и др Момчило Златановић („Прилози из народног стваралаштва“, Зборник I, Врање, 1975, стр. 118—121). Надежда Мирковић из Сумраковца (од које је песма записана) стих „и војводски асанџија“ певала ми је искварено у „и војвода рабаџија“(!), а песму је завршавала стихом „енџер-менџер, медовина“.
