Играла се Адем-беговица
до поноћи с дјевер Мухамедом,
од паноћи са заовом младом.
Улази јој свекрва кадуна:
— Бог т’ убио, невјестице моја, 5
игра ми је твоја додијала!
Њојзи вели Адем-беговдца:
— Дјевојка сам, игра ми је драга.
Ево има девет годин’ дана,
како сте ме у дворе довели, 10
не знам, млада, ђе Адем-бег спава,
ђе ли спава, ђе се распасава,
ђе ли снима мор-мисир доламу,
ђе л’ бехара, бијела фистана,
ђе л' пулали кајиш са силаха! 15
Врло мука Адем-бега мајци.
Она сиђе на мермер авлију
па ту чека из чаршије сина,
срдито му мајка проговара:
— Јазук теби, сине Адем-беже, 20
шта ће теби љубовца дјевојка?
— Истина је, моја мила мајко!
Па се врати натраг у чаршију,
па купује ђузел ђеисију,
па он иде у село дјевоји, 25
па дозивље племениту Фату,
па јој даје ђузел ђеисију:
— Опчин’ чини, што си учинила!
Њему Фата тихо проговара:
— Никад ти их опчинити нећу. 30
Сковала сам девет катанаца,
кроз све девет тебе пропушћала
и бацила у воду студену!
Qн је јами за бијелу руку
па је води двору бдјеломе, 35
па је даје остарјелој мајци.
А он иде љуби у одају
па накити киту шаровиту,
а на руке даји Хасан-аги:
— Купи свате, дајо Хасан-ага, 40
куи свате, шаљи двору моме,
све адете као на дјевојку.
Све му пише што је и како је.
Кад је ага књигу проучио
и видио што му сестрић пише, 45
одмах скупи киту и сватове
па опреми Адем-бега двору,
те одведе Адем-беговицу.
Адем-бег се с Фатом оженио.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 766-767.
