Иво усарин и Аврам спахија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Рано рани усарине Ива,
0002 Рано рани, а с’ собом беседи:
0003 „.Ево данас годиница дана,
0004 „Кад сам стару изгубио мајку;
0005 „Немам брата ни миле сестрице,
0006 „У невољи немам пријатеља
0007 „Ван мог ата и светла оружја;
0008 „Сам сам овде у мом белом двору,
0009 „Самоћа ми врло дотешчала,
0010 „Идем право тражити девојку,
0011 „А слуш’о сам јошт од моје мајке,
0012 „Да је ћерца Ердељске банице
0013 „Јединица лепота на гласу;
0014 „Оћу сутра рано уранити,
0015 „Оседлаћу ата из потаје,
0016 „Па ћу право двору баничину;
0017 „Добијем ли Мару за љубовцу,
0018 „Лепим ћу је даром даривати:
0019 „Покрићу је свилом и кадифом,
0020 „Посућу је сву сјајним бисером,
0021 „И даћу јој дванаест прстена,
0022 „Којено сам од мајке добио,
0023 „У њима је брез цене камење;
0024 „Уз прстење иљаду дуката;
0025 „па ћу белу сазидати цркву,
0026 „И чинићу многе задужбине,
0027 „Наранићу сужна и невољна;
0028 „И скупићу иљаду сватова,
0029 „Да се знаде, чија је девојка;
0030 „Ако л’ ми је не кте дати мајка,
0031 „Ја ћу Мару на силу отети,
0032 „Макар своју изгубио главу.”
0033 Што је Ива с’ собом говорио,
0034 То је брзо јунак учинио:
0035 Извео је ата из потаје,
0036 Скерлетом га до земље покрио,
0037 Сувим златом скерлет попунио,
0038 А бисером гриву преплетао;
0039 Па господски себе накитио:
0040 На се метну свилу и кадифу,
0041 А на главу калпак од самура,
0042 За калпаком од залта челенка,
0043 Која вреди иљаду дуката;
0044 И припас’о то светло оружје,
0045 Које мало у јунака наћи;
0046 Право оде двору баничину.
0047 Кад је био двору на авлији,
0048 Марина га дочекала мајка,
0049 Одвела га двору на чардаке,
0050 Гди је Мара ситан везак везла;
0051 Ива им је Бога називао,
0052 Баница му Бога приватила,
0053 Па му она тијо говорила:
0054 „Које добро, незнани јуначе?”
0055 Онда Ива њојзи одговара:
0056 „Чу ли мене, госпођо банице!
0057 „Слушао сам јошт од моје мајке,
0058 „Да ти имаш нецењено благо,
0059 „Твоју ћерцу милу јединицу,
0060 „И мени је мајка говорила,
0061 „Да је лепша од белога дана,
0062 „Нит’ јој друге у Ердељу има
0063 „У лепоти нити у доброти:
0064 „Њу сам дош’о у тебе искати,
0065 „Самоћа ми младу дотешчала,
0066 „Немам брата ни миле сестрице,
0067 „А стару сам изгубио мајку:
0068 „Добијем ли Мару за љубовцу,
0069 „Оћу белу сазидати цркву,
0070 „И чинићу многу задужбину,
0071 „Наранићу сужна и невољна;
0072 „Јер сам главом усарине Ива.”
0073 Па се онда Мари окренуо
0074 И лепим ју даром даривао:
0075 Покрио је свилом и кадифом,
0076 И посуо сву сјаним бисером,
0077 Пред њу метну дванаест прстена,
0078 У њима је брез цене камење;
0079 Уз прстење иљаду дуката.
0080 Ал’ баница поче беседити,
0081 У беседи тешко узданула:
0082 „Ој Бога ми, усарине Иво!
0083 „Ја на теби мане не налазим,
0084 „Али Мара за удају није:
0085 „Сад је Мари тек трин’ест година.”
0086 На то Ива лепо одговара:
0087 „Чекаћу је за годину дана.”
0088 Не мож’ мајци на ино да буде,
0089 Веће поче право говорити:
0090 „Господару, усарине Иво!
0091 „А тако ми среће и очију!
0092 „Ја на теби мане не налазим,
0093 „И радо би тебе зетом звала,
0094 „Ал’ сам Мару другом наменила,
0095 „Наменила Авраму спаији,
0096 „И већ ју је младу испросио,
0097 „И господским даром даривао,
0098 „Прстен дао, свадбу одредио,
0099 „И скоро ће са сватови доћи,
0100 „А мало јој рока оставио,
0101 „Мало рока, три недеље дана,
0102 „Док отиде своме белом двору,
0103 „И покупи кићене сватове.”
0104 Кад је Ива речи разабрао,
0105 То је њему врло жао било,
0106 Па срдито говори баници:
0107 „Чу ли мене, госпођа банице!
0108 „Отићи ћу у ту гору чарну,
0109 „Чекаћу је среди горе чарне,
0110 „Све ћу њене свате погубити,
0111 „И Мару ћу на силу отети,
0112 „Ја ћу своју изгубити главу.”
0113 То изрече, па на ноге скочи,
0114 Довати се ата помамнога,
0115 Оде право своме белом двору,
0116 Па сакупи дванаест усара,
0117 С њима оде у ту гору чарну;
0118 А кад дош’о среди горе чарне,
0119 Тамо био две недеље дане
0120 И чекао Аврама спаију
0121 И његове кићене сватове.
0122 Што чекао, то је дочекао:
0123 Тек што прођу две недеље дана,
0124 Ал’ ето ти Аврам са сватови,
0125 Отидоше двору баничину,
0126 Баница и лепо дочекала,
0127 И лепо је Мару оправила,
0128 И господским руом оденула;
0129 Па је онда Мару световала:
0130 „Слушај, Маро, слушак, слатка рано!
0131 „Док пређете преко поља равна
0132 „И дођете у ту гору чарну,
0133 „Моли кума, моли старог свата,
0134 „Да устегну коње витезове,
0135 „Да уставе свирке и бубњеве,
0136 „Да не бију гласни таламбаси,
0137 „Нек савију алаје барјаке:
0138 „Да не чује усарине Ива,
0139 „Који те је у мене просио,
0140 „Па се на ме врло наљутио,
0141 „Чекаће вас среди горе чарне;
0142 „А кад дођеш Аврамову двору,
0143 „Пази њега, као очи своје;
0144 „Заовице као и сестрице;
0145 „Деверове, к’о браћу рођену;
0146 „А свекрву, као своју мајку;
0147 „Мила свекра, к’о свога бабајка.”
0148 Дигоше се кићени сватови,
0149 Одведоше лепоту девојку,
0150 Минуше се преко поља равна,
0151 Кано звезда преко ведра неба
0152 Ударају бубњи и свирале,
0153 Ударају гласни таламбаси,
0154 И вију се алаји барјаци.
0155 Кад су били у ту гору чарну,
0156 Тад’ беседи лепота девојка:
0157 „Мили куме, мили стари свате!
0158 „Зазор мени у вас погледати,
0159 „А камоли с вама беседити:
0160 „Устегните коње витезове,
0161 „Заустав’те свирке и бубњеве,
0162 „И савијте алаје барјаке:
0163 „Пред нама је гора усарита,
0164 „У њој има дванаест усара,
0165 „И трин’ести усарине Ива,
0166 „Који ме је у мајке просио
0167 „И лепим ме даром даривао:
0168 „Покрио ме свилом и кадифом,
0169 „И посуо сву сјајним бисером,
0170 „Дао ми је дванаест прстена,
0171 „У њима је брез цене камење;
0172 „Уз прстење иљаду дуката:
0173 „Ал’ ме мајка њему није дала,
0174 „Па се на њу врло наљутио,
0175 „Чекаће нас среди горе чарне.”
0176 Но то свати ни да ају неће,
0177 Већ пуштају коње витезове,
0178 Ударају свирке и бубњеве,
0179 Ударају гласне таламбасе,
0180 Вијају се алаји барјаци;
0181 То зачуло дванаест усара,
0182 Па казују усарину Иви:
0183 „Господару, усарине Иво.
0184 „Ево свати Аврама спаије!”
0185 Кад је Ива речи разабрао,
0186 Брже скочи на ноге лагане,
0187 Изненада свате нападоше,
0188 Сви су свати нама изгинули,
0189 И сам главом Аврам младожења;
0190 Тад’ беседи лепота девојка:
0191 „Богом брате, усарине Иво!
0192 „Осави ми бар ручна девера,
0193 „С ким ћу млада до мајке отићи
0194 „Без колачи и без убрадача.”
0195 Кад то чуо усарине Ива,
0196 Удари се руком по колену,
0197 Па је онда Мари беседио:
0198 „Кучко једна, лепото девојко!
0199 „За шт’ ме ниси прије братимила,
0200 „Све би сам ти свате оставио
0201 „И баш главом Аврама спаију?”
0202 Кад је Мара речи разабрала,
0203 Она писну, кано љута гуја,
0204 Па савила скуте и рукаве,
0205 Међ’ мртве је свате загазила,
0206 Љуби свата једног до другога,
0207 Па најпосле Аврама спаију,
0208 Па је онда њему беседила:
0209 „Ој Авраме, несуђени друже!
0210 „А што си се на ме расрдио?
0211 „Медна уста, што ме не љубите?
0212 „Бели зуби, што се не смејете?
0213 „Беле руке, што ме не грлите?
0214 „Црне очи, што ме не гледате?
0215 „А зар сте се на ме расрдиле,
0216 „Да ја тужна мало дара носим?
0217 „А ја јадна доста дара носим:
0218 „Сваком свату везену мараму,
0219 „А тебека златна бошчалука,
0220 „Твојој мајки од мака кошуљу,
0221 „Више злата, него танка платна,
0222 „Под грлом јој пуце јадиково,
0223 „Јадиково и чемериково,
0224 „Кудгод оди, нека јадикује,
0225 „А гди стаје, да чемерикује:
0226 „ „Ово ми је од снае кошуља,
0227 „ „Поведене, а недоведене;
0228 „ „Двори су јој среди горе чарне.” ”
0229 Па потрже ноже од појаса,
0230 Удра се млада у срдашце:
0231 „Када није Аврама спаије,
0232 „Нека није ни мене девојке.”
0233 То изусти, па душицу пусти.