Ivo usarin i Avram spahija

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Rano rani usarine Iva,
0002 Rano rani, a s’ sobom besedi:
0003 „.Evo danas godinica dana,
0004 „Kad sam staru izgubio majku;
0005 „Nemam brata ni mile sestrice,
0006 „U nevolji nemam prijatelja
0007 „Van mog ata i svetla oružja;
0008 „Sam sam ovde u mom belom dvoru,
0009 „Samoća mi vrlo doteščala,
0010 „Idem pravo tražiti devojku,
0011 „A sluš’o sam jošt od moje majke,
0012 „Da je ćerca Erdeljske banice
0013 „Jedinica lepota na glasu;
0014 „Oću sutra rano uraniti,
0015 „Osedlaću ata iz potaje,
0016 „Pa ću pravo dvoru baničinu;
0017 „Dobijem li Maru za ljubovcu,
0018 „Lepim ću je darom darivati:
0019 „Pokriću je svilom i kadifom,
0020 „Posuću je svu sjajnim biserom,
0021 „I daću joj dvanaest prstena,
0022 „Kojeno sam od majke dobio,
0023 „U njima je brez cene kamenje;
0024 „Uz prstenje iljadu dukata;
0025 „pa ću belu sazidati crkvu,
0026 „I činiću mnoge zadužbine,
0027 „Naraniću sužna i nevoljna;
0028 „I skupiću iljadu svatova,
0029 „Da se znade, čija je devojka;
0030 „Ako l’ mi je ne kte dati majka,
0031 „Ja ću Maru na silu oteti,
0032 „Makar svoju izgubio glavu.”
0033 Što je Iva s’ sobom govorio,
0034 To je brzo junak učinio:
0035 Izveo je ata iz potaje,
0036 Skerletom ga do zemlje pokrio,
0037 Suvim zlatom skerlet popunio,
0038 A biserom grivu prepletao;
0039 Pa gospodski sebe nakitio:
0040 Na se metnu svilu i kadifu,
0041 A na glavu kalpak od samura,
0042 Za kalpakom od zalta čelenka,
0043 Koja vredi iljadu dukata;
0044 I pripas’o to svetlo oružje,
0045 Koje malo u junaka naći;
0046 Pravo ode dvoru baničinu.
0047 Kad je bio dvoru na avliji,
0048 Marina ga dočekala majka,
0049 Odvela ga dvoru na čardake,
0050 Gdi je Mara sitan vezak vezla;
0051 Iva im je Boga nazivao,
0052 Banica mu Boga privatila,
0053 Pa mu ona tijo govorila:
0054 „Koje dobro, neznani junače?”
0055 Onda Iva njojzi odgovara:
0056 „Ču li mene, gospođo banice!
0057 „Slušao sam jošt od moje majke,
0058 „Da ti imaš necenjeno blago,
0059 „Tvoju ćercu milu jedinicu,
0060 „I meni je majka govorila,
0061 „Da je lepša od beloga dana,
0062 „Nit’ joj druge u Erdelju ima
0063 „U lepoti niti u dobroti:
0064 „Nju sam doš’o u tebe iskati,
0065 „Samoća mi mladu doteščala,
0066 „Nemam brata ni mile sestrice,
0067 „A staru sam izgubio majku:
0068 „Dobijem li Maru za ljubovcu,
0069 „Oću belu sazidati crkvu,
0070 „I činiću mnogu zadužbinu,
0071 „Naraniću sužna i nevoljna;
0072 „Jer sam glavom usarine Iva.”
0073 Pa se onda Mari okrenuo
0074 I lepim ju darom darivao:
0075 Pokrio je svilom i kadifom,
0076 I posuo svu sjanim biserom,
0077 Pred nju metnu dvanaest prstena,
0078 U njima je brez cene kamenje;
0079 Uz prstenje iljadu dukata.
0080 Al’ banica poče besediti,
0081 U besedi teško uzdanula:
0082 „Oj Boga mi, usarine Ivo!
0083 „Ja na tebi mane ne nalazim,
0084 „Ali Mara za udaju nije:
0085 „Sad je Mari tek trin’est godina.”
0086 Na to Iva lepo odgovara:
0087 „Čekaću je za godinu dana.”
0088 Ne mož’ majci na ino da bude,
0089 Veće poče pravo govoriti:
0090 „Gospodaru, usarine Ivo!
0091 „A tako mi sreće i očiju!
0092 „Ja na tebi mane ne nalazim,
0093 „I rado bi tebe zetom zvala,
0094 „Al’ sam Maru drugom namenila,
0095 „Namenila Avramu spaiji,
0096 „I već ju je mladu isprosio,
0097 „I gospodskim darom darivao,
0098 „Prsten dao, svadbu odredio,
0099 „I skoro će sa svatovi doći,
0100 „A malo joj roka ostavio,
0101 „Malo roka, tri nedelje dana,
0102 „Dok otide svome belom dvoru,
0103 „I pokupi kićene svatove.”
0104 Kad je Iva reči razabrao,
0105 To je njemu vrlo žao bilo,
0106 Pa srdito govori banici:
0107 „Ču li mene, gospođa banice!
0108 „Otići ću u tu goru čarnu,
0109 „Čekaću je sredi gore čarne,
0110 „Sve ću njene svate pogubiti,
0111 „I Maru ću na silu oteti,
0112 „Ja ću svoju izgubiti glavu.”
0113 To izreče, pa na noge skoči,
0114 Dovati se ata pomamnoga,
0115 Ode pravo svome belom dvoru,
0116 Pa sakupi dvanaest usara,
0117 S njima ode u tu goru čarnu;
0118 A kad doš’o sredi gore čarne,
0119 Tamo bio dve nedelje dane
0120 I čekao Avrama spaiju
0121 I njegove kićene svatove.
0122 Što čekao, to je dočekao:
0123 Tek što prođu dve nedelje dana,
0124 Al’ eto ti Avram sa svatovi,
0125 Otidoše dvoru baničinu,
0126 Banica i lepo dočekala,
0127 I lepo je Maru opravila,
0128 I gospodskim ruom odenula;
0129 Pa je onda Maru svetovala:
0130 „Slušaj, Maro, slušak, slatka rano!
0131 „Dok pređete preko polja ravna
0132 „I dođete u tu goru čarnu,
0133 „Moli kuma, moli starog svata,
0134 „Da ustegnu konje vitezove,
0135 „Da ustave svirke i bubnjeve,
0136 „Da ne biju glasni talambasi,
0137 „Nek saviju alaje barjake:
0138 „Da ne čuje usarine Iva,
0139 „Koji te je u mene prosio,
0140 „Pa se na me vrlo naljutio,
0141 „Čekaće vas sredi gore čarne;
0142 „A kad dođeš Avramovu dvoru,
0143 „Pazi njega, kao oči svoje;
0144 „Zaovice kao i sestrice;
0145 „Deverove, k’o braću rođenu;
0146 „A svekrvu, kao svoju majku;
0147 „Mila svekra, k’o svoga babajka.”
0148 Digoše se kićeni svatovi,
0149 Odvedoše lepotu devojku,
0150 Minuše se preko polja ravna,
0151 Kano zvezda preko vedra neba
0152 Udaraju bubnji i svirale,
0153 Udaraju glasni talambasi,
0154 I viju se alaji barjaci.
0155 Kad su bili u tu goru čarnu,
0156 Tad’ besedi lepota devojka:
0157 „Mili kume, mili stari svate!
0158 „Zazor meni u vas pogledati,
0159 „A kamoli s vama besediti:
0160 „Ustegnite konje vitezove,
0161 „Zaustav’te svirke i bubnjeve,
0162 „I savijte alaje barjake:
0163 „Pred nama je gora usarita,
0164 „U njoj ima dvanaest usara,
0165 „I trin’esti usarine Iva,
0166 „Koji me je u majke prosio
0167 „I lepim me darom darivao:
0168 „Pokrio me svilom i kadifom,
0169 „I posuo svu sjajnim biserom,
0170 „Dao mi je dvanaest prstena,
0171 „U njima je brez cene kamenje;
0172 „Uz prstenje iljadu dukata:
0173 „Al’ me majka njemu nije dala,
0174 „Pa se na nju vrlo naljutio,
0175 „Čekaće nas sredi gore čarne.”
0176 No to svati ni da aju neće,
0177 Već puštaju konje vitezove,
0178 Udaraju svirke i bubnjeve,
0179 Udaraju glasne talambase,
0180 Vijaju se alaji barjaci;
0181 To začulo dvanaest usara,
0182 Pa kazuju usarinu Ivi:
0183 „Gospodaru, usarine Ivo.
0184 „Evo svati Avrama spaije!”
0185 Kad je Iva reči razabrao,
0186 Brže skoči na noge lagane,
0187 Iznenada svate napadoše,
0188 Svi su svati nama izginuli,
0189 I sam glavom Avram mladoženja;
0190 Tad’ besedi lepota devojka:
0191 „Bogom brate, usarine Ivo!
0192 „Osavi mi bar ručna devera,
0193 „S kim ću mlada do majke otići
0194 „Bez kolači i bez ubradača.”
0195 Kad to čuo usarine Iva,
0196 Udari se rukom po kolenu,
0197 Pa je onda Mari besedio:
0198 „Kučko jedna, lepoto devojko!
0199 „Za št’ me nisi prije bratimila,
0200 „Sve bi sam ti svate ostavio
0201 „I baš glavom Avrama spaiju?”
0202 Kad je Mara reči razabrala,
0203 Ona pisnu, kano ljuta guja,
0204 Pa savila skute i rukave,
0205 Međ’ mrtve je svate zagazila,
0206 Ljubi svata jednog do drugoga,
0207 Pa najposle Avrama spaiju,
0208 Pa je onda njemu besedila:
0209 „Oj Avrame, nesuđeni druže!
0210 „A što si se na me rasrdio?
0211 „Medna usta, što me ne ljubite?
0212 „Beli zubi, što se ne smejete?
0213 „Bele ruke, što me ne grlite?
0214 „Crne oči, što me ne gledate?
0215 „A zar ste se na me rasrdile,
0216 „Da ja tužna malo dara nosim?
0217 „A ja jadna dosta dara nosim:
0218 „Svakom svatu vezenu maramu,
0219 „A tebeka zlatna boščaluka,
0220 „Tvojoj majki od maka košulju,
0221 „Više zlata, nego tanka platna,
0222 „Pod grlom joj puce jadikovo,
0223 „Jadikovo i čemerikovo,
0224 „Kudgod odi, neka jadikuje,
0225 „A gdi staje, da čemerikuje:
0226 „ „Ovo mi je od snae košulja,
0227 „ „Povedene, a nedovedene;
0228 „ „Dvori su joj sredi gore čarne.” ”
0229 Pa potrže nože od pojasa,
0230 Udra se mlada u srdašce:
0231 „Kada nije Avrama spaije,
0232 „Neka nije ni mene devojke.”
0233 To izusti, pa dušicu pusti.