Бол болује Иво и Аница,
Кад је Иво кугу пребољео,
Доходио Ануши дјевојки:
„О Анушо драга душо моја,
Мореш знати хоћеш пребољети, 5
Да доведем од мора кећима?"
Говорила Ануша дјевојка:
„„Не троши се челебија Иво,
Не троши се, не разсипљи блага,
Могу знати, пребољет не могу. 10
Ну то хаспе изпод биела врата,
И Замберу од смрти хабера.“"
То је Иви тежко жао било,
И он оде у пјанти мцхану.
Ситно куца јасно попиева: 15
„Да ми ткогођ на муштулук дође,
Да је моја издравила Ана
Дукат бих му муштулука дао.“
Ту на врата танано Латинче:
„Бац шаргију остали ти пуста! 20
Умрла ти јауклија Ана.
Већ те зове Анушина мајка.
.......................................
Говорила Анушина мајка:
„Вас свиет знаде и наша крајина 25
Даје жива моја кћерца Ана!
Да је жива, да би твоја била.
У ново је ти укопај гробље.
Ти је Иво руком у гроб спусти.“
Иво ју је у земљу спустио. 30
Изпаде му јаглук иза паса.
Говорио челебија Иво:
„Труни, труни мој драги јаглуче.
Труну руке, које су те везле.
То изусти, а душицу пусти.35
