Bol boluje Ivo i Anica,
Kad je Ivo kugu preboljeo,
Dohodio Anuši djevojki:
„O Anušo draga dušo moja,
Moreš znati hoćeš preboljeti, 5
Da dovedem od mora kećima?"
Govorila Anuša djevojka:
„„Ne troši se čelebija Ivo,
Ne troši se, ne razsiplji blaga,
Mogu znati, preboljet ne mogu. 10
Nu to haspe izpod biela vrata,
I Zamberu od smrti habera.“"
To je Ivi težko žao bilo,
I on ode u pjanti mchanu.
Sitno kuca jasno popieva: 15
„Da mi tkogođ na muštuluk dođe,
Da je moja izdravila Ana
Dukat bih mu muštuluka dao.“
Tu na vrata tanano Latinče:
„Bac šargiju ostali ti pusta! 20
Umrla ti jauklija Ana.
Već te zove Anušina majka.
.......................................
Govorila Anušina majka:
„Vas sviet znade i naša krajina 25
Daje živa moja kćerca Ana!
Da je živa, da bi tvoja bila.
U novo je ti ukopaj groblje.
Ti je Ivo rukom u grob spusti.“
Ivo ju je u zemlju spustio. 30
Izpade mu jagluk iza pasa.
Govorio čelebija Ivo:
„Truni, truni moj dragi jagluče.
Trunu ruke, koje su te vezle.
To izusti, a dušicu pusti.35
