Ашикује Иве и Јелица
У ливади чувајући овце;
Чувал' овце три године дана
Онда Иво говорио Јели:
„Ево ти је тврда в'јера моја, 5
„Да се никад оженити не ћу
„Док ј' у селу Јелице ђевојке.“
'Вако Јела Иви говорила:
Да се млада удавати не ће
Док ј' у селу Иво момче младо; 10
Тако рекли, па се растадоше;
Свако оде своме б'јелом двору.
Док нарасте Иво за женидбу,
А нарасте Јела на удају,
Пита Иво своје старе мајке: 15
„Оћу л' водит' Јелицу ђевојку?—
„Не 'ш водити Јелице ђевојке:
„Водићемо говорушу Јању.“
Он покупи кићене сватове;
Кад су били крај Јелини двора 20
Гледала их Јеличина мајка,
Она гледа кићене сватове
И дозива Јелицу ђевојку:
„Ој Јелице, моје миловање!
„Изиђ' дере пред камену кулу, 25
„Погледај де кићени сватова,
„И пред њима Иво момче младо,
„У рукама крсташ барјак носи:
„Коњ ли је? вила ли је?
„Седло ли је? сребро ли је? 30
„Узда ли је? звезда ли је?
„Иво ли је? сунце ли је?“
Кад то чула Јелица ђевојка,
Разјади се Јелици ђевојци,
Мртва Јела преко прага пала; 35
Лијепо је сахранила мајка:
На пут мајка ћерку закопала,
Више ње је дарак изнијела,
И још ону Ивину кошуљу.
Истом иду кићени сватови: 40
Пред њима је Иво момче младо,
И он носи крсташа барјака.
Кад он дође до Јелина двора,
Бесједи му Јеличина мајка:
„Ђе т' је вјера, Иво момче младо?“ 45
Мисли Иво мисли свакојаке,
Па извади из свог џепа ножа,
Удари се посред срца жива,
Мртав паде покрај Јеле Иво.
Обадвоје сахранила мајка, 50
Кроз земљу им руке саставила
И у руке зелене јабуке,
Глед'мо шта ће из кога никнути:
Из њег ниче винова лозица,
А из Јеле витак борак расте; 55
Лозица се око бора вија,
Као свила око ките смиља.
Мртва Јела говорила Иви:
„Што се вијеш око мене мртве,
„Кад нис' ћио око мене живе?“ — 60
„Није дала остарила мајка:
„Земљица јој кости изметала!“
