Иво Сењанин и Беглер-бег

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Иво Сењанин и Беглер-бег

0001 Кулу гради Сењанине Иво
0002 Усред Сења града на Крајини,
0003 У висину од девет тавана,
0004 У ширину тридесет лаката,
0005 Градио је три године дана,
0006 Сто мајстора, триста аргеташа,
0007 И стотину коња под самаром,
0008 Те му гоне креча и пржину.
0009 Кулу гради арчом без есапа,
0010 Таке куле ни у цара нема.
0011 Ћошке гради од туча сјајнога,
0012 А канате од срме бијеле,
0013 А на кули позлатио врата,
0014 Око куле мермерли авлију.
0015 Силно Иво потрошио благо.
0016 Кад је таку кулу начинио,
0017 Сеирио па је бесједио:
0018 ”Оћу писат’ књиге на све стране,
0019 ”Оћу звати биране кумове,
0020 ”Побратиме, врсне пријатеље,
0021 ”Шенлучићу за неђељу дана.
0022 ”Нек се шенлук чује по Крајини. ”
0023 Мисли Иво нико га не чује,
0024 Зачула га остарала мајка,
0025 Па Ивану сину бесједила:
0026 ”О Иване, твоје мајке рано,
0027 ”Што ћеш купит’ толике јунаке?
0028 ”Ко ће људма љеба нам’јесити,
0029 ”Ко ли чинит’ дову и поштење,
0030 ”Ко л’ нанијет’ пиво и јестиво?
0031 ”Него, Иво, мајчине ти ране,
0032 ”Ти испроси за себе ђевојку.
0033 ”Колико је земље на све стране
0034 ”Бутум српске, турске и латинске,
0035 ”Ђе запросиш, одрећи ти неће.
0036 ”Кад набавиш за себе љубовцу,
0037 ”Старој мајци милу измјеницу,
0038 ”Шенлук чини, аирли ти било! ”
0039 Иво мајци вако одговара:
0040 ”Милом сам се Богу зарекао
0041 ”Да се јунак оженити нећу
0042 ”Ни ђевојком нити удовицом,
0043 ”Него женом иза жива мужа,
0044 ”Милом Фатом Беглер-бега љубом.
0045 ”Ево има три године дана
0046 ”Да сам на њу ашик учинио,
0047 ”Ја је љубим, она мене љуби,
0048 ”Свеђ ја одим, и чету проводам,
0049 ”Не бих ли је како уграбио.
0050 ”Ал’ Беглер-бег, јуначко кољено,
0051 ”Дочуо је наше договоре,
0052 ”Затвара је под девет кључева,
0053 ”Око куле ударио страже,
0054 ”Те чувају и ноћу и дању,
0055 ”Па ми не би до сада суђено.
0056 ”Чекаћу је јошт годину дана,
0057 ”С њом се, мајко, мислим оженити,
0058 ”Али с њоме, али земљом црном. ”
0059 Мајка сина Ива одвраћаше:
0060 ”Прођ’ се, сине, врага и ђавола,
0061 ”Прођ се врага и турскога трага.
0062 ”Што те оћа удата Туркиња,
0063 ”Кад ти може бити да пробираш
0064 ”Српске ћери од соја бољега,
0065 ”Ову оћу, а ову не оћу. ”
0066 Ријечи су одилице пусте,
0067 Оде ријеч од уста до уста,
0068 То зачуо беже Беглер-беже,
0069 Трипут боље притврдио куле,
0070 На ћошкове табље ударио,
0071 На табљама све честе мазгале,
0072 А прибави још тридест Турака
0073 Да чувају љубу и дворове,
0074 Јер га бјеше књига допанула
0075 Од пунице Диздар-агинице,
0076 Да јој беже дође у сватове,
0077 Жени сина Челебију Муја,
0078 Па се крену беже у пунице.
0079 Тек што беже пољем измакнуо,
0080 Кличе вила с Гусине планине,
0081 Те кликује Сењу на Крајину,
0082 Зове вила Сењанина Ива:
0083 ”Ђе си, Иво! ђе си, побратиме?
0084 ”Камо вјера, да би те убила!
0085 ”Ђе ли твоја клетва и јунаштво,
0086 ”Да се нећеш никад оженити
0087 ”Ни ђевојком, нити удовицом,
0088 ”Но кадуном, Беглер-бега љубом?
0089 ”Ено беже оде у пунице,
0090 ”Оста када у дворове сама,
0091 ”Него сада или већ икада,
0092 ”Сама ћу ти доћи у сватове;
0093 ”Ако тебе до невоље буде
0094 ”Прискочићу тебе у невољи. ”
0095 Кад је Иво саслушао виле,
0096 Он истрча мермерли авлији,
0097 А изнесе свилена барјака,
0098 Пред авлијом удри у ледину,
0099 Па избаци двије пушке мале,
0100 Абер даде Сењу на Крајине,
0101 Скупи му се тридесет Сењана
0102 Под коњима и пооружани,
0103 Изведе их на чудесну кулу,
0104 Изнесе им пива и јестива.
0105 Кад се Срби понапили пивом,
0106 Њима Иво све по реду каже,
0107 Јошт да вели Сењанине Иво:
0108 ”Браћо моја, тридесет Сењана!
0109 ”Потецимо ако Бога знате,
0110 ”Не бисмо каду уграбили.
0111 ”Ако нама Бог и срећа даде,
0112 ”Те ми Фату данас уграбимо,
0113 ”И моме је двору доведемо,
0114 ”Честите ћу свијех учинити,
0115 ”Дароват’ вам коње и оружје
0116 ”Да таквога у Србина нема. ”
0117 Рече ријеч Сењанин Тадија:
0118 ”Не, Иване, немој побратиме!
0119 ”Не ајдемо данас у Удбињу,
0120 ”Лудо ћемо изгубити главе,
0121 ”Јере нас је мало спрам Турака,
0122 ”Није ласно кули ударити,
0123 ”Јер је пуста чудно утврђена,
0124 ”Око куле пандурују Турци.
0125 ”Када првог боја започнемо,
0126 ”Устануће бутум Удбињани.
0127 ”Да имамо коње као виле,
0128 ”Да су коњма крила до копита,
0129 ”Жива ока избјећи нам неће,
0130 ”Но скупимо јошт овлико друга. ”
0131 Тому Иво каил не бијаше,
0132 Ни остали Срби од Сењана,
0133 Но рекоше: ”биће што нам Бог да. ”
0134 То рекоше па се послушаше,
0135 И на добре коње посједоше,
0136 Поиграше пољем пут Удбиње
0137 Као сложно јато голубова.
0138 Прелазили брда и планине,
0139 Здраво сишли брду врх Удбиње,
0140 Ту јунаци ноћцу преноћили.
0141 Кад је јутро шјутра освануло,
0142 Сву Удбињу огријало сунце,
0143 А Сењана облак заклопио,
0144 Гледа чудо Сењанин Тадија
0145 И дружини својој говорио:
0146 ”О дружино, моја браћо драга,
0147 ”Видите ли злу данашњу слутњу?
0148 ”Без нечега ово бит’ не море,
0149 ”И без наше грдне погибије.
0150 ”Него, браћо, да се послушамо
0151 ”Прођимо се данас од јунаштва,
0152 ”Тог је мегдан, кога сунце грије,
0153 ”А недобро кога облак крије. ”
0154 Укори га Сењанине Иво:
0155 ”Женска главо, а не побратиме,
0156 ”Не турај ми у дружину страха.
0157 ”Ако си се, болан, препануо,
0158 ”Ти се врати двору бијеломе,
0159 ”А ми ћемо како нама Бог да. ”
0160 Мучи старац Сењанин Тадија,
0161 Бога моли а у себи збори:
0162 ”Помоз’ , Боже, данас ал’ икада. ”
0163 Тада рече Сењанине Иво:
0164 ”Браћо моја, тридест Сењана,
0165 ”Попадајте у лист и у траву,
0166 ”Ја отидох до бијеле куле,
0167 ”Да уводим кулу и пандуре,
0168 ”Како бисмо лакше ударили.
0169 ”Ако мене до невоље буде,
0170 ”Притеците мене у невољи. ”
0171 То изрече, па пјешке потече,
0172 Крадимице до куле стануо.
0173 Кад Ивану Бог и срећа дала,
0174 Сви поспали на кулу пандури,
0175 А кадуна Беглер-беговица
0176 Уранила у зелену башчу,
0177 У руци јој срмајли ибрика,
0178 Залијева по бостану цв’јеће.
0179 Иво јој се преко плота јавља
0180 Умиљато танко гласовито:
0181 ”О Фатимо, и срце и душо!
0182 ”Ево моје Божје вјере тврде,
0183 ”Јели твоја као што је моја?
0184 ”Ајде, Фато, душо да бјежимо. ”
0185 Препаде се Беглер-беговица
0186 Да је стража не опази с куле,
0187 Баци ибрик у зелену траву,
0188 Сави скуте и сави рукаве,
0189 Па побјеже двору бијеломе.
0190 Кад то виђе Сењанине Иво,
0191 Бирдимичке про плота скочио
0192 Као јелен про дубове гране,
0193 Стиже каду на авлинска врата,
0194 Увати је за бијелу руку.
0195 Вели њему Беглер-беговица:
0196 ”О Иване, луде ли си главе!
0197 ”Суђено ти не би погинути,
0198 ”Ал’ суђење без невоље тржиш.
0199 ”Бјежи, Иво, не изнио главе!
0200 ”Ако Турци нас опазе овђе,
0201 ”Погибосмо оба без замјене,
0202 ”Не изгуби и себе и мене. ”
0203 зато Иво ни абера нема,
0204 У момку се срце узјарило
0205 Као гладну вуку код овчице,
0206 Ил’ соколу и жедну и гладну,
0207 Кад у чапке држи препелицу,
0208 Те претури Фату про рамена,
0209 С њоме бјежи пољем без обзира.
0210 Ђе је среће ту је и несреће,
0211 Враг донио танану робињу,
0212 Тено тражи своју госпођицу,
0213 Да поможе воду нанијети,
0214 Па кад сиђе авлији на врата,
0215 Виђе куја незнана јунака,
0216 Ђено бјежи с кадом низ ливаде,
0217 Па подвикну иза свега гласа:
0218 ”Ђе сте, Турци, нигђе вас не било!
0219 ”Дође соко из земље незнане
0220 ”Те уграби Беглер-беговицу. ”
0221 Иза сна се поскочише Турци,
0222 Полећеше као мрки вуци,
0223 Приватише свијетло оружје,
0224 Те за Ивом пољем у поћеру.
0225 Стигоше га, и околише га,
0226 Ал’ не смију пушке да опале,
0227 Е се боје Фату да убију,
0228 Но кидоше ноже јатагане,
0229 На Ивана снажно ударише.
0230 Тури Иво са леђа кадуну,
0231 Те истрже од бедрице ђорду,
0232 Те се јунак брани од Турака
0233 Смртимичке, ама брстимичке:
0234 Како кога дофати Турчина,
0235 Од једнога два комада гради,
0236 Иво би се Турцим’ обранио,
0237 Заклања га Фатима кадуна,
0238 Око Ива често облијеће,
0239 Заклања га дибом и кадивом,
0240 Али ево јада и горега,
0241 То виђели Удбињани Турци,
0242 Те на добре коње поскочише,
0243 У поћеру за Иваном по’ше.
0244 То гледали из горе Сењани,
0245 Те завика на своју дружину:
0246 ”Јуриш, браћо, за мном низ планину,
0247 ”Иво нам је мука допануо. ”
0248 Тек што Турци до Ивана дошли,
0249 А Сењани Иви прискочише,
0250 Оборише огњем из пушака,
0251 А Турци им огањ приватише,
0252 И за дар им дара поврнуше.
0253 Паде магла од неба до земље
0254 Да брат брата познат’ не могаше
0255 Камо ли ће Турчин каурина.
0256 Пушка пуца, горе одјекују,
0257 Стоји звека оштрије сабаља,
0258 Стоји вриска хата и парипа,
0259 Стоји лелек рањени јунака
0260 Испод коњски нога и копита.
0261 Бога моли Беглер-беговица:
0262 ”Дај ми, Боже, с планине вјетрића,
0263 ”Да разагна маглу са мегдана,
0264 ”Да ја виђу чија гине војска,
0265 ”Чија гине чија л’ задобива,
0266 ”Јели мене у животу Иво,
0267 ”Ивово ми срце омиљело,
0268 ”А ришћанска вјера омиљела. ”
0269 Бога, моли и умолила је,
0270 Пуну вијор с Удбињске планине,
0271 Те рашћера маглу од пушака,
0272 Виђе када гине српска војска,
0273 У животу Сењанин Тадија,
0274 Ђе рашћера Турке на буљуке,
0275 Грдније је допануо рана,
0276 Али неће да се преда Турцим’ ,
0277 А кликује побратима свога:
0278 ”Ђе си, брате, Сењанине Иво,
0279 ”Ал’ не видиш да сам погинуо. ”
0280 Чује Иво, ал’ му не помаже,
0281 Три Турчина околили Ива,
0282 Свије ћу ти по имену казат:
0283 Силно Туре Накић Усеине,
0284 Друго горе Осман барјактаре,
0285 А најгоре Арнаут Османе,
0286 Сам се Иво од тројице брани,
0287 Грдни Иво допануо рана.
0288 Кад се Иво на невољи нађе,
0289 Он завика што му грло дава:
0290 ”Ђе си, вило, ђе си, посестримо,
0291 ”Ђе си данас, никад те не било!
0292 ”Ђе је твоја и вјера и клетва,
0293 ”Кад си ми се јучер заклињала,
0294 ”Ако мене буде до невоље
0295 ”Да ћеш мене бити у помоћи.
0296 ”Кад сад нећеш, а да већ када ћеш!
0297 ”Губало те наше побратимство,
0298 ”А шогало давно миловање. ”
0299 А то вила и слуша и гледа,
0300 Па с планине слеће до јунака.
0301 Десном руком заклонила Ива,
0302 А с лијевом анџар извадила,
0303 Те Турцима очи повадила,
0304 Када Турци очи изгубише,
0305 Трже Иво сабљу од мегдана,
0306 Свој тројици одас’јече главу,
0307 Па потрча другому мегдану,
0308 Да поможе побратиму своме,
0309 Коња трче, а из грла виче:
0310 ”Лакше, Турци, срамота вам била!
0311 ”Лако ви је двадест на једнога. ”
0312 Кад зачуше Турци Удбињани,
0313 И кад Ива Турци угледаше,
0314 Голу сабљу носи у ракама,
0315 Плећа даше, а бјежати сташе.
0316 Шћаше Иво Турцим’ у поћеру,
0317 Ал’ му не да Сењанин Тадија:
0318 ”Не, Иване, мио побратиме,
0319 ”Прођ’ се више кавге и белаја,
0320 ”Него ајде да дома бјежимо,
0321 ”Друга се је поточ отиснула
0322 ”Од Удбиње сви Удбињски Турци,
0323 ”Пред њима је Беглер-беже бего. ”
0324 Побјегоше браћа уз планину,
0325 Пиште када у пољу зелену
0326 Као љута гуја под камену:
0327 ”Ђе ћеш, Иво, корили те људи,
0328 ”Али ћеш ме овђе оставити
0329 ”Да на муку сад испуштим душу. ”
0330 Шћаше Иво, чисто да се врати,
0331 Али Турци до кадуне дошли,
0332 Покрај кае коње проћерали,
0333 Те за њима у брзу поћеру.
0334 Ал’ се браћа горе доватили,
0335 Вјешти оба стазу у богазу,
0336 Побјегоше путем пријекијем,
0337 Здраво ишли, и у Сење сишли.
0338 Добавише њемачке ећиме,
0339 Видали се за годину дана,
0340 Видали се и извидали се,
0341 Па Тадија оженио Ива
0342 Из приморја мору на обали
0343 Милом ћерцом Бана Задранина.
0344 Није срећа што је обречено,
0345 Него што је од Бога суђено.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.