Ivo Senjanin i Begler-beg

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ivo Senjanin i Begler-beg

0001 Kulu gradi Senjanine Ivo
0002 Usred Senja grada na Krajini,
0003 U visinu od devet tavana,
0004 U širinu trideset lakata,
0005 Gradio je tri godine dana,
0006 Sto majstora, trista argetaša,
0007 I stotinu konja pod samarom,
0008 Te mu gone kreča i pržinu.
0009 Kulu gradi arčom bez esapa,
0010 Take kule ni u cara nema.
0011 Ćoške gradi od tuča sjajnoga,
0012 A kanate od srme bijele,
0013 A na kuli pozlatio vrata,
0014 Oko kule mermerli avliju.
0015 Silno Ivo potrošio blago.
0016 Kad je taku kulu načinio,
0017 Seirio pa je besjedio:
0018 ”Oću pisat’ knjige na sve strane,
0019 ”Oću zvati birane kumove,
0020 ”Pobratime, vrsne prijatelje,
0021 ”Šenlučiću za neđelju dana.
0022 ”Nek se šenluk čuje po Krajini. ”
0023 Misli Ivo niko ga ne čuje,
0024 Začula ga ostarala majka,
0025 Pa Ivanu sinu besjedila:
0026 ”O Ivane, tvoje majke rano,
0027 ”Što ćeš kupit’ tolike junake?
0028 ”Ko će ljudma ljeba nam’jesiti,
0029 ”Ko li činit’ dovu i poštenje,
0030 ”Ko l’ nanijet’ pivo i jestivo?
0031 ”Nego, Ivo, majčine ti rane,
0032 ”Ti isprosi za sebe đevojku.
0033 ”Koliko je zemlje na sve strane
0034 ”Butum srpske, turske i latinske,
0035 ”Đe zaprosiš, odreći ti neće.
0036 ”Kad nabaviš za sebe ljubovcu,
0037 ”Staroj majci milu izmjenicu,
0038 ”Šenluk čini, airli ti bilo! ”
0039 Ivo majci vako odgovara:
0040 ”Milom sam se Bogu zarekao
0041 ”Da se junak oženiti neću
0042 ”Ni đevojkom niti udovicom,
0043 ”Nego ženom iza živa muža,
0044 ”Milom Fatom Begler-bega ljubom.
0045 ”Evo ima tri godine dana
0046 ”Da sam na nju ašik učinio,
0047 ”Ja je ljubim, ona mene ljubi,
0048 ”Sveđ ja odim, i četu provodam,
0049 ”Ne bih li je kako ugrabio.
0050 ”Al’ Begler-beg, junačko koljeno,
0051 ”Dočuo je naše dogovore,
0052 ”Zatvara je pod devet ključeva,
0053 ”Oko kule udario straže,
0054 ”Te čuvaju i noću i danju,
0055 ”Pa mi ne bi do sada suđeno.
0056 ”Čekaću je jošt godinu dana,
0057 ”S njom se, majko, mislim oženiti,
0058 ”Ali s njome, ali zemljom crnom. ”
0059 Majka sina Iva odvraćaše:
0060 ”Prođ’ se, sine, vraga i đavola,
0061 ”Prođ se vraga i turskoga traga.
0062 ”Što te oća udata Turkinja,
0063 ”Kad ti može biti da probiraš
0064 ”Srpske ćeri od soja boljega,
0065 ”Ovu oću, a ovu ne oću. ”
0066 Riječi su odilice puste,
0067 Ode riječ od usta do usta,
0068 To začuo beže Begler-beže,
0069 Triput bolje pritvrdio kule,
0070 Na ćoškove tablje udario,
0071 Na tabljama sve česte mazgale,
0072 A pribavi još tridest Turaka
0073 Da čuvaju ljubu i dvorove,
0074 Jer ga bješe knjiga dopanula
0075 Od punice Dizdar-aginice,
0076 Da joj beže dođe u svatove,
0077 Ženi sina Čelebiju Muja,
0078 Pa se krenu beže u punice.
0079 Tek što beže poljem izmaknuo,
0080 Kliče vila s Gusine planine,
0081 Te klikuje Senju na Krajinu,
0082 Zove vila Senjanina Iva:
0083 ”Đe si, Ivo! đe si, pobratime?
0084 ”Kamo vjera, da bi te ubila!
0085 ”Đe li tvoja kletva i junaštvo,
0086 ”Da se nećeš nikad oženiti
0087 ”Ni đevojkom, niti udovicom,
0088 ”No kadunom, Begler-bega ljubom?
0089 ”Eno beže ode u punice,
0090 ”Osta kada u dvorove sama,
0091 ”Nego sada ili već ikada,
0092 ”Sama ću ti doći u svatove;
0093 ”Ako tebe do nevolje bude
0094 ”Priskočiću tebe u nevolji. ”
0095 Kad je Ivo saslušao vile,
0096 On istrča mermerli avliji,
0097 A iznese svilena barjaka,
0098 Pred avlijom udri u ledinu,
0099 Pa izbaci dvije puške male,
0100 Aber dade Senju na Krajine,
0101 Skupi mu se trideset Senjana
0102 Pod konjima i pooružani,
0103 Izvede ih na čudesnu kulu,
0104 Iznese im piva i jestiva.
0105 Kad se Srbi ponapili pivom,
0106 Njima Ivo sve po redu kaže,
0107 Jošt da veli Senjanine Ivo:
0108 ”Braćo moja, trideset Senjana!
0109 ”Potecimo ako Boga znate,
0110 ”Ne bismo kadu ugrabili.
0111 ”Ako nama Bog i sreća dade,
0112 ”Te mi Fatu danas ugrabimo,
0113 ”I mome je dvoru dovedemo,
0114 ”Čestite ću svijeh učiniti,
0115 ”Darovat’ vam konje i oružje
0116 ”Da takvoga u Srbina nema. ”
0117 Reče riječ Senjanin Tadija:
0118 ”Ne, Ivane, nemoj pobratime!
0119 ”Ne ajdemo danas u Udbinju,
0120 ”Ludo ćemo izgubiti glave,
0121 ”Jere nas je malo spram Turaka,
0122 ”Nije lasno kuli udariti,
0123 ”Jer je pusta čudno utvrđena,
0124 ”Oko kule panduruju Turci.
0125 ”Kada prvog boja započnemo,
0126 ”Ustanuće butum Udbinjani.
0127 ”Da imamo konje kao vile,
0128 ”Da su konjma krila do kopita,
0129 ”Živa oka izbjeći nam neće,
0130 ”No skupimo jošt ovliko druga. ”
0131 Tomu Ivo kail ne bijaše,
0132 Ni ostali Srbi od Senjana,
0133 No rekoše: ”biće što nam Bog da. ”
0134 To rekoše pa se poslušaše,
0135 I na dobre konje posjedoše,
0136 Poigraše poljem put Udbinje
0137 Kao složno jato golubova.
0138 Prelazili brda i planine,
0139 Zdravo sišli brdu vrh Udbinje,
0140 Tu junaci noćcu prenoćili.
0141 Kad je jutro šjutra osvanulo,
0142 Svu Udbinju ogrijalo sunce,
0143 A Senjana oblak zaklopio,
0144 Gleda čudo Senjanin Tadija
0145 I družini svojoj govorio:
0146 ”O družino, moja braćo draga,
0147 ”Vidite li zlu današnju slutnju?
0148 ”Bez nečega ovo bit’ ne more,
0149 ”I bez naše grdne pogibije.
0150 ”Nego, braćo, da se poslušamo
0151 ”Prođimo se danas od junaštva,
0152 ”Tog je megdan, koga sunce grije,
0153 ”A nedobro koga oblak krije. ”
0154 Ukori ga Senjanine Ivo:
0155 ”Ženska glavo, a ne pobratime,
0156 ”Ne turaj mi u družinu straha.
0157 ”Ako si se, bolan, prepanuo,
0158 ”Ti se vrati dvoru bijelome,
0159 ”A mi ćemo kako nama Bog da. ”
0160 Muči starac Senjanin Tadija,
0161 Boga moli a u sebi zbori:
0162 ”Pomoz’ , Bože, danas al’ ikada. ”
0163 Tada reče Senjanine Ivo:
0164 ”Braćo moja, tridest Senjana,
0165 ”Popadajte u list i u travu,
0166 ”Ja otidoh do bijele kule,
0167 ”Da uvodim kulu i pandure,
0168 ”Kako bismo lakše udarili.
0169 ”Ako mene do nevolje bude,
0170 ”Pritecite mene u nevolji. ”
0171 To izreče, pa pješke poteče,
0172 Kradimice do kule stanuo.
0173 Kad Ivanu Bog i sreća dala,
0174 Svi pospali na kulu panduri,
0175 A kaduna Begler-begovica
0176 Uranila u zelenu bašču,
0177 U ruci joj srmajli ibrika,
0178 Zalijeva po bostanu cv’jeće.
0179 Ivo joj se preko plota javlja
0180 Umiljato tanko glasovito:
0181 ”O Fatimo, i srce i dušo!
0182 ”Evo moje Božje vjere tvrde,
0183 ”Jeli tvoja kao što je moja?
0184 ”Ajde, Fato, dušo da bježimo. ”
0185 Prepade se Begler-begovica
0186 Da je straža ne opazi s kule,
0187 Baci ibrik u zelenu travu,
0188 Savi skute i savi rukave,
0189 Pa pobježe dvoru bijelome.
0190 Kad to viđe Senjanine Ivo,
0191 Birdimičke pro plota skočio
0192 Kao jelen pro dubove grane,
0193 Stiže kadu na avlinska vrata,
0194 Uvati je za bijelu ruku.
0195 Veli njemu Begler-begovica:
0196 ”O Ivane, lude li si glave!
0197 ”Suđeno ti ne bi poginuti,
0198 ”Al’ suđenje bez nevolje tržiš.
0199 ”Bježi, Ivo, ne iznio glave!
0200 ”Ako Turci nas opaze ovđe,
0201 ”Pogibosmo oba bez zamjene,
0202 ”Ne izgubi i sebe i mene. ”
0203 zato Ivo ni abera nema,
0204 U momku se srce uzjarilo
0205 Kao gladnu vuku kod ovčice,
0206 Il’ sokolu i žednu i gladnu,
0207 Kad u čapke drži prepelicu,
0208 Te preturi Fatu pro ramena,
0209 S njome bježi poljem bez obzira.
0210 Đe je sreće tu je i nesreće,
0211 Vrag donio tananu robinju,
0212 Teno traži svoju gospođicu,
0213 Da pomože vodu nanijeti,
0214 Pa kad siđe avliji na vrata,
0215 Viđe kuja neznana junaka,
0216 Đeno bježi s kadom niz livade,
0217 Pa podviknu iza svega glasa:
0218 ”Đe ste, Turci, nigđe vas ne bilo!
0219 ”Dođe soko iz zemlje neznane
0220 ”Te ugrabi Begler-begovicu. ”
0221 Iza sna se poskočiše Turci,
0222 Polećeše kao mrki vuci,
0223 Privatiše svijetlo oružje,
0224 Te za Ivom poljem u poćeru.
0225 Stigoše ga, i okoliše ga,
0226 Al’ ne smiju puške da opale,
0227 E se boje Fatu da ubiju,
0228 No kidoše nože jatagane,
0229 Na Ivana snažno udariše.
0230 Turi Ivo sa leđa kadunu,
0231 Te istrže od bedrice đordu,
0232 Te se junak brani od Turaka
0233 Smrtimičke, ama brstimičke:
0234 Kako koga dofati Turčina,
0235 Od jednoga dva komada gradi,
0236 Ivo bi se Turcim’ obranio,
0237 Zaklanja ga Fatima kaduna,
0238 Oko Iva često oblijeće,
0239 Zaklanja ga dibom i kadivom,
0240 Ali evo jada i gorega,
0241 To viđeli Udbinjani Turci,
0242 Te na dobre konje poskočiše,
0243 U poćeru za Ivanom po’še.
0244 To gledali iz gore Senjani,
0245 Te zavika na svoju družinu:
0246 ”Juriš, braćo, za mnom niz planinu,
0247 ”Ivo nam je muka dopanuo. ”
0248 Tek što Turci do Ivana došli,
0249 A Senjani Ivi priskočiše,
0250 Oboriše ognjem iz pušaka,
0251 A Turci im oganj privatiše,
0252 I za dar im dara povrnuše.
0253 Pade magla od neba do zemlje
0254 Da brat brata poznat’ ne mogaše
0255 Kamo li će Turčin kaurina.
0256 Puška puca, gore odjekuju,
0257 Stoji zveka oštrije sabalja,
0258 Stoji vriska hata i paripa,
0259 Stoji lelek ranjeni junaka
0260 Ispod konjski noga i kopita.
0261 Boga moli Begler-begovica:
0262 ”Daj mi, Bože, s planine vjetrića,
0263 ”Da razagna maglu sa megdana,
0264 ”Da ja viđu čija gine vojska,
0265 ”Čija gine čija l’ zadobiva,
0266 ”Jeli mene u životu Ivo,
0267 ”Ivovo mi srce omiljelo,
0268 ”A rišćanska vjera omiljela. ”
0269 Boga, moli i umolila je,
0270 Punu vijor s Udbinjske planine,
0271 Te rašćera maglu od pušaka,
0272 Viđe kada gine srpska vojska,
0273 U životu Senjanin Tadija,
0274 Đe rašćera Turke na buljuke,
0275 Grdnije je dopanuo rana,
0276 Ali neće da se preda Turcim’ ,
0277 A klikuje pobratima svoga:
0278 ”Đe si, brate, Senjanine Ivo,
0279 ”Al’ ne vidiš da sam poginuo. ”
0280 Čuje Ivo, al’ mu ne pomaže,
0281 Tri Turčina okolili Iva,
0282 Svije ću ti po imenu kazat:
0283 Silno Ture Nakić Useine,
0284 Drugo gore Osman barjaktare,
0285 A najgore Arnaut Osmane,
0286 Sam se Ivo od trojice brani,
0287 Grdni Ivo dopanuo rana.
0288 Kad se Ivo na nevolji nađe,
0289 On zavika što mu grlo dava:
0290 ”Đe si, vilo, đe si, posestrimo,
0291 ”Đe si danas, nikad te ne bilo!
0292 ”Đe je tvoja i vjera i kletva,
0293 ”Kad si mi se jučer zaklinjala,
0294 ”Ako mene bude do nevolje
0295 ”Da ćeš mene biti u pomoći.
0296 ”Kad sad nećeš, a da već kada ćeš!
0297 ”Gubalo te naše pobratimstvo,
0298 ”A šogalo davno milovanje. ”
0299 A to vila i sluša i gleda,
0300 Pa s planine sleće do junaka.
0301 Desnom rukom zaklonila Iva,
0302 A s lijevom andžar izvadila,
0303 Te Turcima oči povadila,
0304 Kada Turci oči izgubiše,
0305 Trže Ivo sablju od megdana,
0306 Svoj trojici odas’ječe glavu,
0307 Pa potrča drugomu megdanu,
0308 Da pomože pobratimu svome,
0309 Konja trče, a iz grla viče:
0310 ”Lakše, Turci, sramota vam bila!
0311 ”Lako vi je dvadest na jednoga. ”
0312 Kad začuše Turci Udbinjani,
0313 I kad Iva Turci ugledaše,
0314 Golu sablju nosi u rakama,
0315 Pleća daše, a bježati staše.
0316 Šćaše Ivo Turcim’ u poćeru,
0317 Al’ mu ne da Senjanin Tadija:
0318 ”Ne, Ivane, mio pobratime,
0319 ”Prođ’ se više kavge i belaja,
0320 ”Nego ajde da doma bježimo,
0321 ”Druga se je potoč otisnula
0322 ”Od Udbinje svi Udbinjski Turci,
0323 ”Pred njima je Begler-beže bego. ”
0324 Pobjegoše braća uz planinu,
0325 Pište kada u polju zelenu
0326 Kao ljuta guja pod kamenu:
0327 ”Đe ćeš, Ivo, korili te ljudi,
0328 ”Ali ćeš me ovđe ostaviti
0329 ”Da na muku sad ispuštim dušu. ”
0330 Šćaše Ivo, čisto da se vrati,
0331 Ali Turci do kadune došli,
0332 Pokraj kae konje proćerali,
0333 Te za njima u brzu poćeru.
0334 Al’ se braća gore dovatili,
0335 Vješti oba stazu u bogazu,
0336 Pobjegoše putem prijekijem,
0337 Zdravo išli, i u Senje sišli.
0338 Dobaviše njemačke ećime,
0339 Vidali se za godinu dana,
0340 Vidali se i izvidali se,
0341 Pa Tadija oženio Iva
0342 Iz primorja moru na obali
0343 Milom ćercom Bana Zadranina.
0344 Nije sreća što je obrečeno,
0345 Nego što je od Boga suđeno.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.