Кад умире Деспотовић Лазо,
Љуто своју проклињао љубу:
„Непроклета, в'јерна љубо моја!
„Дохрани ми нејаке сироте:
„Малог Иву од три годинице, 5
„А Јелицу од седам година.“
То му љуба за Бога примила,
Па дохрани нејаке сироте.
Кад дорасте Иване дијете,
Кад дорасте коња и оружја, 10
А Јелица ђевојачке хоре;
Ал' говори Иванова мајка:
„О мој Иве, мој једини сине!
„Ја сам млада, ја бих се удала.“
Ал' говори Иване дијете: 15
„Ој Бога ти, мила моја мајко!
„Сутра нам је рок неђеља цвјети,
„Накити се и обуци, мајко,
„Па ти бирај по избор јунаке,
„Само немој Потулић Богдана.“ 20
Накити се и обуче мајка;
Она бира по избор јунаке;
Ниједан се њојзи не смилио,
Већ смилио Потулић Богдане:
Баци с' на њга црвеном јабуком. 25
Ту говори Потулић Богдане:
Прођи с' мене, Иванова мајко!
С Ивом сам ти врло у завади.
Ал' говори Иванова мајка:
„Не будали, Потулић Богдане! 30
„Муке дјетет' укинути главу!“
Кад је дошла двору Иванову,
Разбоље се Иванова мајка,
Од мудрости ка'но од болести;
Па говори Иванова мајка: 35
„О мој Иве, мој једини сине!
„Донес' де ми воде иза горе,
„Чини ми се, лакше би ми било;
„Ал' не води хрта ни обгара,
„Нити паши свијетла оружја, 40
„Подигнућеш по горици живље,
„Па ћеш ми се забавити синко.“
То је Иво послушао мајку;
Он узимље видpу позлаћену
И полази за гору на воду. 45
Говори му Јелице сестрица:
„О Иване, мој брате рођени!
„Ти поваби хрте и обгаре,
„А припаши свијетло оружје,
„У нас јесте мати удовица, 50
„Бојати се каке пријеваре.“
То је Иве сестру послушао,
Па припаса свијетло оружје,
А поваби хрте и обгаре.
Па он узе видpу позлаћену, 55
Па он оде за гору на воду.
Кад је био за гором на води,
Кад на води Потулић Богдане.
Кад га виђе Потулић Богдане,
Говори му Потулић Богдане: 60
„Скин' доламу, од кује копиле!
„Да је црна не полије крвца.“
Кад му Иве р'јечи разумио,
Зубма шкрину Иване дијете,
Зубма шкрину, гола сабља сијну, 65
Па потече са Богдана глава;
Извади му Иване дијете,
Извади му очи обадвије,
Па их метну у видpу у воду,
Па их носи својој старој мајци: 70
„На ти, мајко, воде иза горе
„И у њојзи дв је горске трњине,
„Дв'је трњине, очи Богданове.“
Ал' говори Иванова мајка:
„Ти ми један, ни тебе једнога!“ 75
