Ивковица лан си сеје,
лан си сеје бога моли:
„Дај ми, боже, т'ман облак,
да зароси ситна роса,
да натопи т'нак ланак, 5
да порасне т'нак, висок;
да направим ја кошуљу
и на Ивка и на сина,
и на сина и на ћерку.“
Бог ву даја ситну росу, 10
пораснаја т’нак ланак,
направила нов' кошуљу
и на Ивка и на сина,
и на сина и на ћерку.
Променила, испратила, 15
испратила у сватови,
у сватови, у царови.
Питала га баш царица:
„Ој бога ти, море Ивко,
кој ти прави ту кошуљу?“ 20
„Правила гу Ивковица,
Ивковица бре, невеста."
„Да гу, море, ти поздравиш:
да ми прати њојно брдо,
њојно брдо, њојне ните." 25
Пратила ву њојно брдо,
пратила ву њојне ните;
не могала њојне руке,
њојне руке, њојну снагу.
