Ivkovica lan si seje,
lan si seje boga moli:
„Daj mi, bože, t'man oblak,
da zarosi sitna rosa,
da natopi t'nak lanak, 5
da porasne t'nak, visok;
da napravim ja košulju
i na Ivka i na sina,
i na sina i na ćerku.“
Bog vu daja sitnu rosu, 10
porasnaja t’nak lanak,
napravila nov' košulju
i na Ivka i na sina,
i na sina i na ćerku.
Promenila, ispratila, 15
ispratila u svatovi,
u svatovi, u carovi.
Pitala ga baš carica:
„Oj boga ti, more Ivko,
koj ti pravi tu košulju?“ 20
„Pravila gu Ivkovica,
Ivkovica bre, nevesta."
„Da gu, more, ti pozdraviš:
da mi prati njojno brdo,
njojno brdo, njojne nite." 25
Pratila vu njojno brdo,
pratila vu njojne nite;
ne mogala njojne ruke,
njojne ruke, njojnu snagu.
