Мајка Мару за Ивана дала,
Вечер дала јутром се кајала,
Да је знала, неби Маре дала,
Јер је Иве турска пијаница,
До поноћи с Турци пије вино, 5
Од поноћи шербет и ракију.
Кад пред зору, Иве шеће двору,
Он покуца Мари на враташца:
„Душо Маре, отвор' мени врата,
„Отвор' врата, па стани за врата! 10
Скочи Маре у танкој кошуљи.
То се Иви врло на жао дало,
Што ниј' Маре у свили зеленој.
Трже Иве ноже иза паса,
Па удара Мару у срдашце. 15
Како је је лахко ударио,
На ножу јој чедо извадио,
Ото чедо мужка глава била.
Пише Маре својој милој мајци:
„Пошаљи ми три танке кошуље, 20
„У првој ћу болу боловати,
„У другој ћу ноћцу преноћити,
„А у трећој у земљицу лећи.“
То изусти а душицу пусти.
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 188.
