Колико су дана у годину
тол’ко моме у Периш планину —
све и’ љуби Иван Базаровић.
'Валила се дели Магдалена:
„Мене не сме ни цвејке да узне, 5
а камоли лице да ми љуби!“
Наљути се Иван Базаровић,
па отиде у гору зелену,
отпестува косу за три годин’,
па се сплете лепо невестачки, 10
премени се лепо девојачки,
узе ведра па појде на воду,
па си ока дели Магделану:
„Ајде, госпо, д’ идемо на воду”.
Превари се дели Магдалена, 15
узе ведра, отиде на воду.
Запита ју Иван Базаровић:
„Бога тебе, дели Магдалено,
с'г да ти је Иван Базаровић,
какво би му, јадна, учинила?“ 20
Проговара дели Магдалена:
„Браћу имам, ја би’ и’ позвала
ножи имам, ја би’ га убола."
У’вати ју Иван Базаровић,
па ју одма’ трипут пољубио: 25
„О бога ти, дели Магдалено,
браћу имаш, што и’ не позовеш
ножи имаш, што ме не убодеш!
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 61-62.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.
