Колико су дана у годину
тол’ко моме у Периш планину —
све и’ љуби Иван Базаровић.
'Валила се дели Магдалена:
„Мене не сме ни цвејке да узне, 5
а камоли лице да ми љуби!“
Наљути се Иван Базаровић,
па отиде у гору зелену,
отпестува косу за три годин’,
па се сплете лепо невестачки, 10
премени се лепо девојачки,
узе ведра па појде на воду,
па си ока дели Магделану:
„Ајде, госпо, д’ идемо на воду”.
Превари се дели Магдалена, 15
узе ведра, отиде на воду.
Запита ју Иван Базаровић:
„Бога тебе, дели Магдалено,
с'г да ти је Иван Базаровић,
какво би му, јадна, учинила?“ 20
Проговара дели Магдалена:
„Браћу имам, ја би’ и’ позвала
ножи имам, ја би’ га убола."
У’вати ју Иван Базаровић,
па ју одма’ трипут пољубио: 25
„О бога ти, дели Магдалено,
браћу имаш, што и’ не позовеш
ножи имаш, што ме не убодеш!
Белешке
Једна од ретких ведријих песама. Њен мотив се, иначе, везује најчешће за личност бана Ивана Карловића. Пева се као песма бр. 5.
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 61-62.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.
