Koliko su dana u godinu
tol’ko mome u Periš planinu —
sve i’ ljubi Ivan Bazarović.
'Valila se deli Magdalena:
„Mene ne sme ni cvejke da uzne, 5
a kamoli lice da mi ljubi!“
Naljuti se Ivan Bazarović,
pa otide u goru zelenu,
otpestuva kosu za tri godin’,
pa se splete lepo nevestački, 10
premeni se lepo devojački,
uze vedra pa pojde na vodu,
pa si oka deli Magdelanu:
„Ajde, gospo, d’ idemo na vodu”.
Prevari se deli Magdalena, 15
uze vedra, otide na vodu.
Zapita ju Ivan Bazarović:
„Boga tebe, deli Magdaleno,
s'g da ti je Ivan Bazarović,
kakvo bi mu, jadna, učinila?“ 20
Progovara deli Magdalena:
„Braću imam, ja bi’ i’ pozvala
noži imam, ja bi’ ga ubola."
U’vati ju Ivan Bazarović,
pa ju odma’ triput poljubio: 25
„O boga ti, deli Magdaleno,
braću imaš, što i’ ne pozoveš
noži imaš, što me ne ubodeš!
Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 61-62.
Što li Timok mutan teče. Pesme zabeležili: Svetislav Božinović, Mirjana Stanković, Ljubiša Rajković, Borislav Prvulović i Vladimir Jeremić. 2/1962, br. 4-5, str. 66.
