Процвиљело јадно Сарајево.
Повикује вила с Требевића:
„Што је теби, тужно Сарајево,
„Што си тако врло потавњело,
„Какав ти је зулум додијао, 5
„Или те је куга поморила,
„Или те је ватра опалила,
„Или те је вода оплавила,
„Или те је војска поробила?“
Проговара тужно Сарајево: 10
„Посестримо, са горице вило!
„Није мене ватра опалила,
„А да ме је и ватра палила,
„Остали би пространи сокаци;
„А да ме је куга поморила, 15
„Ситна би се дјеца породила;
„А да ме је мутна вода оплавила,
„Остали би опрани сокаци;
„Није мене ни војска робила,
„Ал' је мени зулум додијао, 20
„Јер у мени Шерифија суди,
„А са оним Рњом Алај-бегом.
„Праве Србе вјеша и сијече,
„Младе Турке по табани бију,
„Што им вјера поднијет' не море, 25
„Што с' у дину није запамтило.
„Обноћ пију вино и ракију,
„А и љубе лијепе Влаиње,
„А обдану мешлећету суде.
„Бе да видиш јада изненада, 30
„Од нашије бега алај-бега,
„И младије ага барјактара.
„Скида њима ђузел одијело,
„Па облачи црно и бијело;
„Скида њима поше и лауре, 35
„А облачи низамске фесове;
„Скида њима зелене доламе,
„А облачи мрке арваније;
„Скида њима карпузи чакшире,
„А облачи црне панталоне; 40
„Скида њима кајсер јеменије,
„А облачи местве хахамове.
„Љуто куну кадке Сарајево:
„„Шерифија, да те Бог убије!
„„Ти бабином смрћу умирао! 45
„„Тебе Власи у камен засули!
„„Тебе Власи, а бабу су Турци!
„„А ти, Рњо, гласиначка Еро,
„„Иди чувај на Гласинцу краве,
„„Ка' што су ти и стари радили, 50
„„Бабу ти је земља изметала,
„„До три пута на аџилер бајрам““
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 468-470.
