Зоро моја, изведи ми коња
Зоро моја, изведи ми коња
и по коња изнеси оружје,
јоћу идем на старе планине
куд се бију орли и соколи.
Орли викав: — Наша је планина! 5
А сејмени: — Наша је старина!
Сас кљунице очи повадише,
а сас нокти главе покидаше,
па потече река крвавица,
па отече до тамне тамнице; 10
у тамнице нигде никој нема,
само има Ђуро тамничаре
и при њега три сива сокола:
перчин сече те ги гнездо праља,
слузе рони те ги водом поји, 15
нокти реже те ги лебом рани.
Ал говоре три сива сокола:
— Ој богати, Ђуро тамничаре,
да л не раниш да не препродаваш
ил не раниш да не премењаваш? 20
— Ни ве раним да ве препродавам,
ни ве раним да ве премењавам,
но ве раним далеко ве праћам,
на далеко преко црно море
да идете у моји дворови. 25
— Ми смо синоћ у дворови били!
Твоји двори у пелин урасли,
и у пелин дрво огорело,
а на дрво до три кукавице:
една кука па ич не прекиђа, 30
друга кука јутром и вечером,
трећа кука кад се како сети.
Тад говори Ђуро тамничаре:
— Тој што ми је дрво огорело,
то је моји остарели татко. 35
Тај што кука па ич не прекиђа,
то је моја остарела мајка.
Тај што кука јутром и вечером,
то је моја сестрица Милица.
Тај што кука кад се како сети, 40
то је моја љуба вереница.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
