Змеј девојку преко гору мами:
„’Ајде, 'ајде, убава девојко,
и ја имам двори самотворни,
и ја имам мајку кано твоју,
и ја имам две миле сестрице.” 5
Превари се убава девојка.
Кад су били кроз гору зелену,
запита га убава девојка:
„Змеје, војно, камо тебе кућа,
камо тебе двори самотворни, 10
камо тебе мајка кано моја,
камо тебе две миле сестрице?"
„Мен’ је кућа оньј сталан камен,
мен' је мајка змија ридовкиња,
мен' су сестре две јеле зелене — 15
куде летим ја код њи’ долетим."
„Змеје, војно, води ме код мајку."
„Ја те нечу код мајку одведем
док не родиш једно мушко чедо.”
Тој не било чедо кано чедо, 20
веч је била змија ридовкиња.
Сведочи о сујеверју Тимочана (в. Светислав Првановић: „Општинске власти воде хајку на змајеве", „Тимочки записи”, „Развитак”, Зајечар, 1964, стр. 27 - 29). Варијанту ове песме од пет стихова записао је Маринко Станојсвић („Народне песме нз источних крајева, поглавито из Горњег Тимока, Пирота и његове околине”, Архив САНУ, бр. 12). У својој збирни „Песме народне“ (1869) Милош Милисављевић је има под бројем 98, али само у одломку. Развијенију варијаиту од близу шездесет стихова записао јс Светислав Првановић („Развитак", Зајечар, 1961, бр. 6, стр. 55). У Тимоку су са овим мотивом постојале и народне приповетке. Једну од њих објавио је у изворном тимочком говору Светислав Првановић под насловом „Цар си оженил ћерку за змеја” Ibidem, стр. 31-40).
