Zmej devojku preko goru mami:
„’Ajde, 'ajde, ubava devojko,
i ja imam dvori samotvorni,
i ja imam majku kano tvoju,
i ja imam dve mile sestrice.” 5
Prevari se ubava devojka.
Kad su bili kroz goru zelenu,
zapita ga ubava devojka:
„Zmeje, vojno, kamo tebe kuća,
kamo tebe dvori samotvorni, 10
kamo tebe majka kano moja,
kamo tebe dve mile sestrice?"
„Men’ je kuća onьj stalan kamen,
men' je majka zmija ridovkinja,
men' su sestre dve jele zelene — 15
kude letim ja kod nji’ doletim."
„Zmeje, vojno, vodi me kod majku."
„Ja te neču kod majku odvedem
dok ne rodiš jedno muško čedo.”
Toj ne bilo čedo kano čedo, 20
več je bila zmija ridovkinja.
Svedoči o sujeverju Timočana (v. Svetislav Prvanović: „Opštinske vlasti vode hajku na zmajeve", „Timočki zapisi”, „Razvitak”, Zaječar, 1964, str. 27 - 29). Varijantu ove pesme od pet stihova zapisao je Marinko Stanojsvić („Narodne pesme nz istočnih krajeva, poglavito iz Gornjeg Timoka, Pirota i njegove okoline”, Arhiv SANU, br. 12). U svojoj zbirni „Pesme narodne“ (1869) Miloš Milisavljević je ima pod brojem 98, ali samo u odlomku. Razvijeniju varijaitu od blizu šezdeset stihova zapisao js Svetislav Prvanović („Razvitak", Zaječar, 1961, br. 6, str. 55). U Timoku su sa ovim motivom postojale i narodne pripovetke. Jednu od njih objavio je u izvornom timočkom govoru Svetislav Prvanović pod naslovom „Car si oženil ćerku za zmeja” Ibidem, str. 31-40).
