Овце чува Јања чобаница
овце чува у Шари планини;
угледа је змаје из облака,
па он слете к Јањи чобаници,
љуби Јању летњи дан до подне. 5
Кад одлете небу под облаке,
проговара змаје из облака:
„Чујеш ли ме, Јањо чобанице:
ако буде женске главе чедо,
то ће бити вила Нагоркиња, 10
ако буде мушке главе чедо,
то ће бити јунак над јунаком!"
Оде змаје у облак певајући,
оста Јања под јелом плачући.
Роди Јања мушке главе чедо, 15
па га баци у зелену траву,
ал наиђе лаве из планине,
па поједне Јању чобаницу.
Једно јутро пораниле виле,
нит с умиле, нит вино попиле, 20
оне беху коло заиграле;
проговара најстарија вила:
"(А)ој, виле, моје другарице,
станте мало да ми послушамо:
ил је овца јагње изгубила, 25
ил је мајка чедо оставила?
Да ја пођем кроз гору зелену."
Пође вила кроз гору зелену,
нађе дете у зеленој трави
па га узе на беле руке, 30
задоји га вила Нагоркиња,
држаше га два и три дана,
ал ето ти српског цар Стевана,
пошо царе у лов у планину.
Лов ловио по гори зеленој, 35
ал не беше ништа уловио
тада виле дете изне(со)ше
насред друма њега оставише,
па гледају из горе зелене,
да л ће Стеван д(иј)ете узети. 40
Цар Стеване са коња одјаха,
узе дете на б(иј)еле руке,
однесе га двору својему.
.....................................
Кад порасте до седам година,
он имаше коња Ждралина, 45
седпа њега и уздом га узда;
гледа њега са куле Стеване,
па говори својој верној љуби:
„Када буде у своје године,
неће имат јунак над Милошом; 50
Благо земљи куда јунак прође!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 432-433.
