Ovce čuva Janja čobanica
ovce čuva u Šari planini;
ugleda je zmaje iz oblaka,
pa on slete k Janji čobanici,
ljubi Janju letnji dan do podne. 5
Kad odlete nebu pod oblake,
progovara zmaje iz oblaka:
„Čuješ li me, Janjo čobanice:
ako bude ženske glave čedo,
to će biti vila Nagorkinja, 10
ako bude muške glave čedo,
to će biti junak nad junakom!"
Ode zmaje u oblak pevajući,
osta Janja pod jelom plačući.
Rodi Janja muške glave čedo, 15
pa ga baci u zelenu travu,
al naiđe lave iz planine,
pa pojedne Janju čobanicu.
Jedno jutro poranile vile,
nit s umile, nit vino popile, 20
one behu kolo zaigrale;
progovara najstarija vila:
"(A)oj, vile, moje drugarice,
stante malo da mi poslušamo:
il je ovca jagnje izgubila, 25
il je majka čedo ostavila?
Da ja pođem kroz goru zelenu."
Pođe vila kroz goru zelenu,
nađe dete u zelenoj travi
pa ga uze na bele ruke, 30
zadoji ga vila Nagorkinja,
držaše ga dva i tri dana,
al eto ti srpskog car Stevana,
pošo care u lov u planinu.
Lov lovio po gori zelenoj, 35
al ne beše ništa ulovio
tada vile dete izne(so)še
nasred druma njega ostaviše,
pa gledaju iz gore zelene,
da l će Stevan d(ij)ete uzeti. 40
Car Stevane sa konja odjaha,
uze dete na b(ij)ele ruke,
odnese ga dvoru svojemu.
.....................................
Kad poraste do sedam godina,
on imaše konja Ždralina, 45
sedpa njega i uzdom ga uzda;
gleda njega sa kule Stevane,
pa govori svojoj vernoj ljubi:
„Kada bude u svoje godine,
neće imat junak nad Milošom; 50
Blago zemlji kuda junak prođe!"
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 432-433.
