Змај се вину под горње облаке,
Те он гледа по земљи градове,
И он гледа Шехер-Сарајево:
И у њему аге јаничаре,
Ђе но прате у Травник везира. 5
Ја какви су, весела им мајка,
За пасом им свијетло оружје,
На прсима токе од две оке,
На коњима од сребра рахтови,
А коњици као горске виле. 10
Змаја пита зрака од сунашца:
„О мој змају, мој по богу брате,
„Виђе л' саде аге јањичаре,
„А виђе ли господу Сарајску,
„Има л' ишто љепше на свијету? 15
Змај говори зраци од сунашца:
„Мила зрако, моја милa сejo,
„Виђех љепше чудо у Сарај'ву:
„По имену лијепу дјевојку.
„Ја кака је, јади је убили: 20
„На врату јој три дробна ђердана,
„Један ђердан од крупна мерџана,
„Други ђердан од дробна бисера,
„Трећи ђердан од драгог камена.
„Под ђерданом четри огрлице, 25
„На ушима двије заушнице,
„А на челу рушпа почелица.
„На њој младој три су антерије:
„Антерија од црне кадиве,
„А друга је од сухога злата, 30
„А трећа је златом извезена,
„И дробнијем бисером кићена!
„Хаљине бих ватром сагорио
„Дјевојки бих лице обљубио!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 3-4.
