Полетила два врана гаврана
Од Озије[1] преко Московије.
Четири су земље прелетила:
Каравлашку и Карабогданску,
Босну земљу и Херцеговину, 5
Па ето ик Гацку широкоме
До бијеле Ченгићеве куле;
Ту падоше кули на шачаке[2].
Уранила Бећир-пашиница;
Она носи воде и сафуна, 10
Да ће б’јело умивати лишце.
Кад угледа два врана гаврана,
Па бесједи Бећир-пашиница:
"Ој бора вам, два врана гаврана!
Оклен ли сте, од које ли земље? 15
Није л’ Бог до и срећа од Бога,
Нијесте ли од Озије б’јеле?" -
Један грче, други проговара:
"Одовуд смо, из далека н’јесмо,
Од Озије испод Московије." — 20
А вели им Бећир-пашиница:
"Ој бора вам, два врана гаврана!
Видјесте ли Бећир-пашу мога,
И мог брата бега Алај-бега
И мог сина малог Шаћир-бега?" — 25
Један грче, други проговара:
"Госпођице Бећир-пашинице!
Видјели смо Бећир-пашу твога
И твог брата бега Алај-бега,
И твог сина малог Шаћир-бега. 30
Паша бије бијелу Озију,
Он је бије четири године,
Ни клака[3] јој обит не могаше.
Па да видиш Бећир-паше твога,
Гдје напуни четири лумбарде, 35
Сједе гађат кулу у Озији,
А у кули банова џефана.
Кад пукоше четири лумбарде,
Он погоди кулу у Озији,
А кад пуче лагум у Озији, 40
По Озије хелаћ учинио..."
— ""Јалах! вране, лијепа хабера[4]!"" -
— "Стани, кадо, бит ће и љешвега[5]!
А да видиш од Озије бана,
Гдје уздиже мало и велико, 45
Старца деду од стотине љета,
А дијете од петнаес’ година,
Па на Турке јуриш учинио.
Одби пашу пољу у ширине,
Па облеће са четири стране, 50
Ђавољега не пушћа ни жива." —
— ""Јалах! вране, рђава хабера!"" -
— "Стани, кадо, бит ће и горега!
Видјели смо Бећир-пашу твога,
Његова је посјечена глава; 55
Видјели смо бега Алај-бега,
И његова посјечена глава;
Видјели смо малог Шаћир-бега,
И његова посјечена глава.
Њихова смо погрдили лишца, 60
И с њихов’јех полећели лишца,
Долећели Гацку широкоме,
Ево пали кули на шачаке." —
А завика Бећир-пашиница:
"Хуј! гавране, опала ти крила! 65
Какав си ми хабер доносио!" —
Балдо Главић, стр. 3865 Казивао Раић Мратињ из Драчева у Херцеговини, а научио од чобана у планини.
