Зидање Манасије

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Зидање Манасије

0001 Цркву гради српски цар Стефане
0002 На бријегу крај воде Ресаве,
0003 Мајстор је од Ерцеговине ,
0004 Два шегрта сина Богданова,
0005 Пред њима је Петар неимаре,
0006 Па беседи српски цар Стефане:
0007 ”О мајсторе, Петре неимаре,
0008 ”Прави цркву што год лепшу можеш:
0009 ”На лепоту, да је лепше нема,
0010 ”У висину, да је више нема,
0011 ”Ти не жали мермера камена,
0012 ”Ни цареве ризнице и блага. ”
0013 Цркву прави Петре неимаре,
0014 Прави цркву три године дана,
0015 Кад наступи година четврта,
0016 Пред Ристово пред цвјетоносије,
0017 Онда ј’ Петар цркву саградио.
0018 Купи царе многе свештенике,
0019 И дванаест велики владика,
0020 И четири српска патријара,
0021 Троносаше цркву Манасију.
0022 Сва господа ишета из цркве,
0023 А сам царе остаде у цркви,
0024 И са њиме Петре неимаре.
0025 Пак се шета српски цар Стефане,
0026 Он се шета по тој белој цркви
0027 Мила му је красна Манасија
0028 Па беседи српски цар Стефане.
0029 ”Мили Боже, красне Манасије!
0030 ”На лепоту, да је лепше нема,
0031 ”У висину, да је више нема! ”
0032 Зла несрећа Петру прискочила,
0033 Пак се Петар понесе занатом:
0034 ”Светла круно, српски цар Стефане,
0035 ”Јасна звездо под небом на земљи,
0036 ”Да је било мермера камена
0037 ”И цареве риѕнице и блага,
0038 ”Још би лепша Манасија била. ”
0039 Плану цару ватра из образа:
0040 ”Ој мајстору, Петре неимаре,
0041 ”Јесам ли ти, Перо, беседио
0042 ”Да не жалиш мермера камена,
0043 ”Ни цареве ризнице ни блага,
0044 ”Прави цркву, што год лепшу можеш,
0045 ”На лепоту, да је лепше нема,
0046 ”У висину, да је више нема.
0047 ”Да би мене не родила мајка,
0048 ”Живом ћу ти очи извадити. ”
0049 Изведе га пред бијелу цркву.
0050 Ал’ се моли господа ришћанска:
0051 ”Светла круно, српски цар Стеване,
0052 ”Јасна звездо под небом на земљи,
0053 ”Немој нама Петра неимара,
0054 ”Немој њему очи извадити. ”
0055 Ал’ то царе ништа и не аје,
0056 Већ он Петру очи извадио.
0057 Љуто куне Петре неимаре.
0058 ”Царе Стево, жив те Бог убио!
0059 ”Турци твоје преотели царство,
0060 ”Покварили красну Манасију,
0061 ”Кроз њу Турци коње провађали. ”
0062 Тад беседи српски цар Стефане:
0063 ”Не куни ме, Петре неимаре,
0064 ”Даћу тебе товар и по блага,
0065 ”Те се рани за живота твога. ”
0066 Ал’ беседи Петре неимаре:
0067 ”Царе Стево, жив те Бог убио!
0068 ”Што ће мене твоје пусто благо,
0069 ”Што ће благо кад очију немам? ”
0070 Пак је Петар време живовао,
0071 Седамдесет цркви саградио
0072 Са шегрти и са сараори
0073 Без очију кано и с очима.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.