Zidanje Manasije

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Zidanje Manasije

0001 Crkvu gradi srpski car Stefane
0002 Na brijegu kraj vode Resave,
0003 Majstor je od Ercegovine ,
0004 Dva šegrta sina Bogdanova,
0005 Pred njima je Petar neimare,
0006 Pa besedi srpski car Stefane:
0007 ”O majstore, Petre neimare,
0008 ”Pravi crkvu što god lepšu možeš:
0009 ”Na lepotu, da je lepše nema,
0010 ”U visinu, da je više nema,
0011 ”Ti ne žali mermera kamena,
0012 ”Ni careve riznice i blaga. ”
0013 Crkvu pravi Petre neimare,
0014 Pravi crkvu tri godine dana,
0015 Kad nastupi godina četvrta,
0016 Pred Ristovo pred cvjetonosije,
0017 Onda j’ Petar crkvu sagradio.
0018 Kupi care mnoge sveštenike,
0019 I dvanaest veliki vladika,
0020 I četiri srpska patrijara,
0021 Tronosaše crkvu Manasiju.
0022 Sva gospoda išeta iz crkve,
0023 A sam care ostade u crkvi,
0024 I sa njime Petre neimare.
0025 Pak se šeta srpski car Stefane,
0026 On se šeta po toj beloj crkvi
0027 Mila mu je krasna Manasija
0028 Pa besedi srpski car Stefane.
0029 ”Mili Bože, krasne Manasije!
0030 ”Na lepotu, da je lepše nema,
0031 ”U visinu, da je više nema! ”
0032 Zla nesreća Petru priskočila,
0033 Pak se Petar ponese zanatom:
0034 ”Svetla kruno, srpski car Stefane,
0035 ”Jasna zvezdo pod nebom na zemlji,
0036 ”Da je bilo mermera kamena
0037 ”I careve riѕnice i blaga,
0038 ”Još bi lepša Manasija bila. ”
0039 Planu caru vatra iz obraza:
0040 ”Oj majstoru, Petre neimare,
0041 ”Jesam li ti, Pero, besedio
0042 ”Da ne žališ mermera kamena,
0043 ”Ni careve riznice ni blaga,
0044 ”Pravi crkvu, što god lepšu možeš,
0045 ”Na lepotu, da je lepše nema,
0046 ”U visinu, da je više nema.
0047 ”Da bi mene ne rodila majka,
0048 ”Živom ću ti oči izvaditi. ”
0049 Izvede ga pred bijelu crkvu.
0050 Al’ se moli gospoda rišćanska:
0051 ”Svetla kruno, srpski car Stevane,
0052 ”Jasna zvezdo pod nebom na zemlji,
0053 ”Nemoj nama Petra neimara,
0054 ”Nemoj njemu oči izvaditi. ”
0055 Al’ to care ništa i ne aje,
0056 Već on Petru oči izvadio.
0057 Ljuto kune Petre neimare.
0058 ”Care Stevo, živ te Bog ubio!
0059 ”Turci tvoje preoteli carstvo,
0060 ”Pokvarili krasnu Manasiju,
0061 ”Kroz nju Turci konje provađali. ”
0062 Tad besedi srpski car Stefane:
0063 ”Ne kuni me, Petre neimare,
0064 ”Daću tebe tovar i po blaga,
0065 ”Te se rani za života tvoga. ”
0066 Al’ besedi Petre neimare:
0067 ”Care Stevo, živ te Bog ubio!
0068 ”Što će mene tvoje pusto blago,
0069 ”Što će blago kad očiju nemam? ”
0070 Pak je Petar vreme živovao,
0071 Sedamdeset crkvi sagradio
0072 Sa šegrti i sa saraori
0073 Bez očiju kano i s očima.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.