Зидање Девича

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Зидање Девича

0001 Разбоље се ћерца јединица
0002 Господара Смедеревца Ђура,
0003 По имену лијепа Марија,
0004 Боловала седам годин’ дана,
0005 Нит’ умире, нит’ јој лакше бива,
0006 Нити спава, нити шта говори,
0007 Него трепти као лист на гори.
0008 Много Ђуро поарчио блага
0009 Све тражећи по земљи видаре,
0010 Чак из Беча из земље Њемачке,
0011 И Маџарске земље поносите,
0012 Ал’ му нико ћерцу не извида,
0013 Но остаде као што је била,
0014 Болујући и муке мучећи.
0015 Једно јутро подранио Ђуро,
0016 Баш у јутру у свету неђељу,
0017 Омио се и Богу молио,
0018 Нешто кликну с брда Годомина,
0019 Кликујући вако бесједило:
0020 ”Господару, Смедеревче Ђуро,
0021 ”На твом бабу остала је клетва,
0022 ”Што издаде на Косову царство,
0023 ”Иза баба остала на тебе,
0024 ”И на твоме ђелу и кољену,
0025 ”Зато твоја ћерца муке мучи.
0026 ”Но се спреми у твојему двору,
0027 ”И опреми ћерцу јединицу,
0028 ”И поведи стотину катана,
0029 ”Да те ђегод не удесе Турци,
0030 ”И да тебе не би наудили,
0031 ”Па ти иди равноме Косову
0032 ”Преко воде студене Дремице
0033 ”Кршевитој Девичкој пустињи,
0034 ”Тамо има старац Јанићије
0035 ”Који пости и Богу се моли,
0036 ”Он ће твоју ћерцу извидати. ”
0037 Тад се Ђуро крстом прекрстио,
0038 Па се спреми у својему двору,
0039 И опреми болесну Марију,
0040 Још поведе стотину катана,
0041 Па отиде равноме Косову
0042 Про Дремице Девичкој пустињи.
0043 Тамо нађе старца Јанићија
0044 Бијела му и коса и брада,
0045 На штаку се старц наслонио,
0046 Сузе рони, а Богу се моли.
0047 Кад је старац молитву свршио
0048 Он узима књигу староставну,
0049 Књигу гледа, а сузе пролива,
0050 Па овако старац проговара:
0051 ”Ти си, Србе, Смедеревче Ђуро,
0052 ”На твом бабу остала је клетва,
0053 ”Што издаде цара на Косову,
0054 ”Иза баба остала на тебе,
0055 ”Зато твоја ћерца муке мучи,
0056 ”Но се покај и исповиједај,
0057 ”Па ће твоја ћерца оздравити. ”
0058 Проли сузе Смедеревац Ђуро,
0059 Покаја се и исповиједа,
0060 Оздрави му ћерца јединица,
0061 Љепша поста него што је била,
0062 Проговара и Богу се моли.
0063 Вади Ђуро иљаду дуката,
0064 Па их даје старом дуовнику.
0065 Тад дуовник вако проговара:
0066 ”Ја не оћу ничијега блага,
0067 ”Него оћу да ми Господ плати,
0068 ”Када будем на оном свијету. ”
0069 Одма Ђуро дозива мајсторе,
0070 Те сагради у пустињи цркву,
0071 Да се старц у њој Богу моли,
0072 Па он оде своме Смедереву.
0073 То зачуо Ћуприлић везиру,
0074 Па је силну сакупио војску,
0075 Три иљаде Љопа и Латина,
0076 Који су се били истурчили
0077 Око Скопља и воде Вардара,
0078 Још поведе мулу са дивана,
0079 Па овако везир проговара:
0080 ”Ја сам чуо и кажу ми људи,
0081 ”Да је дошо Смедеревац Ђуро
0082 ”Крај Косова у кршне стијене,
0083 ”Па још тамо саградио цркву
0084 ”Некаквоме црном калуђеру,
0085 ”Да се кешиш у њој Богу моли,
0086 ”И да учи Влае око себе,
0087 ”Да је сваком боље погинути,
0088 ”Него своју вјеру мијењати,
0089 ”А нас Турке у цркви да куне,
0090 ”Који смо се скоро истурчили,
0091 ”Да нам џани у џенет не оду.
0092 Још овако везир проговара:
0093 ”Ајде, јолдаш, ако среће буде,
0094 ”Те уватим Смедеревца Ђура,
0095 ”Жива ћу га на мије дерати,
0096 ”На мукама њега уморити,
0097 ”Све катане младе истурчити,
0098 ”Кој’ не оће, сабљом погубити,
0099 ”Од цркве ћу џамију градити,
0100 ”Калуђера црног уватити,
0101 ”Обије му очи извадити,
0102 ”И одсјећи обадвије руке,
0103 ”Па га бацит’ низ кршне стијене,
0104 ”Нека знаде како куне Турке. ”
0105 Вели турчин, а не : ако Бог да,
0106 Јер се Турчин у силу уздаше,
0107 А сила је у Бога вишњега
0108 Која оном ни помоћи неће
0109 Што с’ не крсти крстом ришћанскијем
0110 Са три прста на четири мјеста.
0111 Отале се везир подигао
0112 Про клисуре тврда Качаника,
0113 Ситницу је воду пребродио,
0114 И Дремицу с војском прегазио.
0115 Кад се везир цркви помолио,
0116 Дуну вјетар од бијеле цркве,
0117 Сва везиру помами се војска,
0118 И под њим се коњиц помамио,
0119 Па побјеже уз гору зелену.
0120 Кад се везир виђе на невољи,
0121 Од помамна коља одскочио,
0122 Па пјешице трчи намастиру,
0123 И овако везир проговара:
0124 ”Молим ти се, стари калуђере,
0125 ”Мол’ сеБогу по твоме закону,
0126 ”Да би моја војска оздравила,
0127 ”А ја ћу ти прилог учинити.
0128 ”Украј цркве дворе саградити. ”
0129 Дуовник се Богу замолио,
0130 Одма паши сва оздрави војска,
0131 И оздрави мула са дивана.
0132 Тада паша прострије сеџаде
0133 Пред вратима код бијеле цркве,
0134 Па он клања и Богу се моли.
0135 Још дозива стотину мајстора,
0136 Те код цркве б’јеле дворе гради,
0137 Да у њима дуовник борави,
0138 Нек се прича и приповиједа
0139 Да је Ђурађ Девич саградио,
0140 А Ћуприлић дворе код Девича.
0141 Мало стало за дуго не било,
0142 Ту премину старац Јанићије,
0143 Преминуо и посветио се,
0144 И сад тамо иду болесници,
0145 Те се молу Богу и светоме,
0146 Болни иду, а здрави се врате;
0147 Вала Богу и Богородици,
0148 И светоме оцу Јанићију.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.