Збирајте се, моме пратиоке,
да пожњемо белију пшеницу.
Кад је било време за обеда:
„Какво ћемо, лане, за вечеру?“
„Лако ћемо, лане, за зечеру: 5
на девојке пребеле погаче,
а на жене пребеле симите,
а на мужи јастуци под главе,
а на бабе меке гибанице,
а на старци печене кокошке, 10
а на момци коприве уз плота.“
Коприве и’ прлише,
девојке и’ грлише.
Шаљива жетелачка. Последња два (краћа) стиха не певају се, него се по испеваној песми, онако више у прози, додаду као некакав њен коментар (бар како сам ја слушао), који бива и овакав: „Коприве и’ прлише, они мисле — девојке и’ грлише!“
