Zbirajte se, mome pratioke,
da požnjemo beliju pšenicu.
Kad je bilo vreme za obeda:
„Kakvo ćemo, lane, za večeru?“
„Lako ćemo, lane, za zečeru: 5
na devojke prebele pogače,
a na žene prebele simite,
a na muži jastuci pod glave,
a na babe meke gibanice,
a na starci pečene kokoške, 10
a na momci koprive uz plota.“
Koprive i’ prliše,
devojke i’ grliše.
Šaljiva žetelačka. Poslednja dva (kraća) stiha ne pevaju se, nego se po ispevanoj pesmi, onako više u prozi, dodadu kao nekakav njen komentar (bar kako sam ja slušao), koji biva i ovakav: „Koprive i’ prliše, oni misle — devojke i’ grliše!“
