Заљубљен гајдаш
| Заљубљен гајдаш Писац: Јован Грчић Миленко |
| (приповетка са села) |
Девојане ситно коло
Играле,
Играле.
Лепосави беле ноне
Сустале,
Сустале.
Њу питале другарице
У колу,
У колу:
„Кад брж’, сестро, ноге да те
Заболу,
Заболу?”
Ал’ беседи играчица
Милена,
Милена:
„Не мори ме игра ова
Силена,
Силена,
Већ ми нема оног данас
У колу,
У колу,
Ком сам јуче срце дала
На полу,
На полу.”
То кад чуо млади гајдаш
Никола,
Никола —
Клецнуле му обе ноге
Сред кола,
Сред кола;
Срце му се тако одвећ
Препало,
Препало,
Чак му јаре под пазувом
Крепало,
Крепало!
Из уста му јасни дулац
Испао,
Испао,
А рог му је „Кисел’ воду”
Фрљао...
Брбљао...
„Кисел’ вода” кисело му
Пријала,
Пријала,
Мргодно му обрвице
Свијала,
Свијала...
Чудиле се томе цуре
Из кола,
Из кола,
Питале га: „Шта је, браца
Никола,
Никола?”
Ал’ браца им није више
Глазбио,
Глазбио.
О камен је гласне гајде
Разбио...
Разбио...
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 77-79.
|