Зађе слунце међу две планине,
у планине два бела шатора,
под шатори Јован болан лежи.
„Ој Јоване, болив ли те ране?“
„А од пушку болив и не болив, 5
а од ножа у срце ме кида.
Немам мајку, мајка да ме жали,
немам татка, татко да ме жали,
немам сестре крпе да ми перев,
немам браћа крви да ми враћав!“ 10