Zađe slunce među dve planine,
u planine dva bela šatora,
pod šatori Jovan bolan leži.
„Oj Jovane, boliv li te rane?“
„A od pušku boliv i ne boliv, 5
a od noža u srce me kida.
Nemam majku, majka da me žali,
nemam tatka, tatko da me žali,
nemam sestre krpe da mi perev,
nemam braća krvi da mi vraćav!“ 10
