Захвали се бан Иване,
„Нема сина над мог сина,
Над мог сина, Милутина!
Скерлет сам му покројио,
Још га нисам оженио, 5
Још ћу њега оженити!”
Скупи свате бан Иване;
Кад се свати сакупили,
И очима сагледали,
Али нема ружнијега, 10
Од његова Милутина!
И говори бан Иване:
„Ко ће бити ђувегија,
До дворова дјевојачки,
И у двору код дјевојке?” 15
И говори турско момче:
„Ја ћу бити ђувегија,
До дворова дјевојачки,
И у двору код дјевојке!”
Кад су ишли по дјевојку, 20
Туре коња разиграва,
Б'јело перје разњихава;
Гледале га дјевојчице,
Испод танка пријевеза,
И говори Туре момче: 25
„Што ме гледаш дјевојчице?
Нијесам ти ја ђувегија!
Ено твога ђувегије,
У алају у стражњему,
Под њим коњиц траву пасе.” 30
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 247.
