Заспо Каракан на Каракановом брду,
Мало заспо, чудан сан уснио:
Отуд иду триста опасаних
И поред њих триста припасаних,
А пред њима Тома господине, 5
Те тонота виле и вјештице,
Кроз петоножне ногавице,
Да их спушта у Тоношну ријеку,
Тоношна је ријека мутна и крвава.
Оне њега сташе преклњати: 10
„Не забога, Тома господине,
Ми ћемо ти бити од помоћи,
Од помоћи од потопна времена.“
На то Тома њима одговара:
„Ид’ одатле, божје проклетнице, 15
Нит’ ћу вас ни ваше помођи;
Но ћу ићи под највиши град,
Да потражим брата Тонатлију,
И сестрицу Севетлију,
И мајчицу Деветлију. 20
Да ми донесу лука крекеља,
Омана дољана, петопрсне ђетелине,
Да се мажем од вила и вјештица,
Кад пребројале:
На небо звијезде, у море пијесак, 25
На пијесак капље, на псу длаке,
На гори гране, на грани лишће,
На лишће росу,
И под росом свакој живиници косу;
Онда мене наудиле![1])30
„Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница.
