Разбоље се дилбер Софијана
Под прстеном у матере своје,
Долазе јој два ђевера млада,
Те облазе дилбер Софијану
И доносе господске понуде: 5
Шећер с мора, смокве из Мостара.
Гурабије на сунцу печене,
И аршламе у меду куване.
И јагњета прије премаљећа,
И остале господске понуде; 10
Софијани ђевери говоре:
„Снахо наша, дилбер Софијано!
„Јеси л' ласна, хоћеш пребољети?
„Да тражимо лагахне ећиме;
„Не би ли нам, снахо, пребољела! 15
„Снахо наша, немој умријети!"
Ал' говори Софијана млада:
„А Бога ми, два ђевера моја!
„Ил' умрла, или пребољела.
„Ја не мислим ваша снаха бити: 20
„Ваша ме је потворила мајка,
„Да сам вашег брата обчињела:
„Живота ми мога и вашега!
„Нијесам га никад ни виђела,
„Него једном на води студеној, 25
„Ђе он поји добра ђога свога,
„Ја се шетах по башчи зеленој:
„Ја му дадох киту босиока,
„А он мени од злата јабуку."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 300-301.
