Заручница Сењанина Ива

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Винце пије Сењанине Иве
У пунице и у заручнице,
Види му се винце кроз греоце,
Биле руке кроз танке рукаве;
Вран му перчин били врат прикрио;
Било лице, мрка наусница;
Гледала га из куле дивојка,
Пак је милу мајку дозивала:
,,Ну, старице, мил амоја мајко!
,,Ти изајди кули на пенџере,
,,Па погледај прид дворе бијеле,
,,Како Иве рујно вино пије:
,,Племенит је, мила моја мајко!”
А мајка је њојзи говорила:
,,Мучи, ћерце, да би замукнула!
,,Девет и је у матере било,
,,Осам и је од урок’ умрло,
,,И Иван ће, ван да Бог не даде.”
Иде Иве двору бијеломе,
Пак дозивље милу мајку своју:
,,Ну, старице, мила моја мајко!
,,Ево ме је врло заболило,
,,Бог ће дати, да ће добро бити;
,,Стери мени мекане душеке;
,,Не стери ми дуго ни широко,
,,Јер ти не ћу боловат’ за дуго.”
Пак се маши у џеп од доламе,
И извади од злата јабуку:
,,На то теби, мила моја мајко!
,,То ми подај заручници мојој,
,,И реци јој, мила моја мајко!
,,Ако буде рода господскога
,,Кајаће ме годину данака;
,,Ако л’ буде рода орјатскога,
,,Не ће, мајко, ни недиљу дана.”
То изусти, душицу испусти
Говорећи с милом мајком својом.
Када види Иванова мајка,
Узимала од злата јабуку,
Тер је носи његовој дивојци:
,,На то теби, драга душо моја!
,,Ово ти је Иве оставио,
,,И река’ је Иве дите младо:
,, ,,Ако будеш рода господскога,
,, ,,Кајаћеш га годиницу дана;
,, ,,Ако л’ будеш рода орјатскога,
,, ,,Не ћеш, душо, ни недиљу дана.“ ”
Дивојка је рода господскога,
Кајала га три године дана:
За годину лишца не умила,
А за другу косу не чешљала,
А за трећу била не носила;
Већ кајала свеђ’ Иву млађана;
Ал’ јој скоро Бог и срића даде:
Испроси је бане од Будима,
Испросио и прстеновао,
И кићене свате сакупио:
Два дивера под њом коња воде,
А четири над њом сајфан носе;
Кад су били двору Иванову,
Говорила са коња дивојка:
,,Бора вами, кићени сватови!
,,Уставите бубње и свирале
,,Док прођемо дворе Иванове,
,,Да не види Иванова мајка,
,,Да у срцу не понови рана.”
А вели јој бане од Будима:
,,Муч’, не лудуј, драга душо моја!
,,И још кајеш Ивана млађана!”
А вели му гиздава дивојка:
,,Вира моја, бане од Будима!
,,Ја ћу бити у твом билом двору,
,,Још ћу кајат’ Ивана млађана.”
Кад је бане ричи разумио,
Он повади од бедрице ђорду,
И осиче дијевојци главу,
Летећ’ јој је глава говорила:
,,Волим, да сам сада погубљена,
,,Нег’ да ме је бане обљубио,
,,Када није мој драги драгане,
,,Мој’ драгане Сењанин Иване!