Zaručnica Senjanina Iva

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Vince pije Senjanine Ive
U punice i u zaručnice,
Vidi mu se vince kroz greoce,
Bile ruke kroz tanke rukave;
Vran mu perčin bili vrat prikrio;
Bilo lice, mrka nausnica;
Gledala ga iz kule divojka,
Pak je milu majku dozivala:
,,Nu, starice, mil amoja majko!
,,Ti izajdi kuli na pendžere,
,,Pa pogledaj prid dvore bijele,
,,Kako Ive rujno vino pije:
,,Plemenit je, mila moja majko!”
A majka je njojzi govorila:
,,Muči, ćerce, da bi zamuknula!
,,Devet i je u matere bilo,
,,Osam i je od urok’ umrlo,
,,I Ivan će, van da Bog ne dade.”
Ide Ive dvoru bijelome,
Pak dozivlje milu majku svoju:
,,Nu, starice, mila moja majko!
,,Evo me je vrlo zabolilo,
,,Bog će dati, da će dobro biti;
,,Steri meni mekane dušeke;
,,Ne steri mi dugo ni široko,
,,Jer ti ne ću bolovat’ za dugo.”
Pak se maši u džep od dolame,
I izvadi od zlata jabuku:
,,Na to tebi, mila moja majko!
,,To mi podaj zaručnici mojoj,
,,I reci joj, mila moja majko!
,,Ako bude roda gospodskoga
,,Kajaće me godinu danaka;
,,Ako l’ bude roda orjatskoga,
,,Ne će, majko, ni nedilju dana.”
To izusti, dušicu ispusti
Govoreći s milom majkom svojom.
Kada vidi Ivanova majka,
Uzimala od zlata jabuku,
Ter je nosi njegovoj divojci:
,,Na to tebi, draga dušo moja!
,,Ovo ti je Ive ostavio,
,,I reka’ je Ive dite mlado:
,, ,,Ako budeš roda gospodskoga,
,, ,,Kajaćeš ga godinicu dana;
,, ,,Ako l’ budeš roda orjatskoga,
,, ,,Ne ćeš, dušo, ni nedilju dana.“ ”
Divojka je roda gospodskoga,
Kajala ga tri godine dana:
Za godinu lišca ne umila,
A za drugu kosu ne češljala,
A za treću bila ne nosila;
Već kajala sveđ’ Ivu mlađana;
Al’ joj skoro Bog i srića dade:
Isprosi je bane od Budima,
Isprosio i prstenovao,
I kićene svate sakupio:
Dva divera pod njom konja vode,
A četiri nad njom sajfan nose;
Kad su bili dvoru Ivanovu,
Govorila sa konja divojka:
,,Bora vami, kićeni svatovi!
,,Ustavite bubnje i svirale
,,Dok prođemo dvore Ivanove,
,,Da ne vidi Ivanova majka,
,,Da u srcu ne ponovi rana.”
A veli joj bane od Budima:
,,Muč’, ne luduj, draga dušo moja!
,,I još kaješ Ivana mlađana!”
A veli mu gizdava divojka:
,,Vira moja, bane od Budima!
,,Ja ću biti u tvom bilom dvoru,
,,Još ću kajat’ Ivana mlađana.”
Kad je bane riči razumio,
On povadi od bedrice đordu,
I osiče dijevojci glavu,
Leteć’ joj je glava govorila:
,,Volim, da sam sada pogubljena,
,,Neg’ da me je bane obljubio,
,,Kada nije moj dragi dragane,
,,Moj’ dragane Senjanin Ivane!