Запросио Тазим Јусуф-ага
из Градишког Морића Бегзаду.
У који је данак запросио,
у тај дан му бијели ферман стиже,
да се дижу војници на војску 5
и пред њима Тазим Јусуф-ага,
да он иде војску војевати.
Молио се Тазим Јусуф-ага,
молио се остарилој мајки:
„Мол' се мајко, Мемаги очуху, 10
нек' он иде сад за ме на војску,
нек' он иде војску војевати,
док доведем Морића Бегзаду."
„Нећу богме, сине Јусуф-ага,
волим Меху крај себе гледати, 15
нег' невисту да се овда шеће."
Разљути се Тазим Јусуф-ага,
па он иде низ мермер авлију,
за њим мајка на демир капију.
„Врат' се, врат' се, мој једини сине, 20
молићу се Мемаги очуху,
нек' он иде у цареву војску,
нек' он иде војску војевати,
док доведеш Морића Бегзаду."
Ал’ то Јусуф хаје и не хаје. 25
Виче њега остарила мајка:
„Врат’ се, врат' се, сине Јусуф-ага,
с тобом се је нашалила мајка!"
Не хтиде је Јусуф послушати,
стаде њега мати проклињати: 30
„А Јусуфе, у сто добри’ часа,
добро стиг'о у цареву војску,
а кад пош'о војску војевати,
душманске те пушке дочекале,
прва пукла у тебе згодила.” 35
Оде Јусуф у цареву војску,
а кад пође војску војевати,
душманске га пушке дочекаше,
прва пукла, Јусуфа згодила.
Умре Јусуф, једини у мајке, 40
жалило га и старо и младо,
а највише бег-Мориића-Зада.
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 269-270.
