Zaprosio Tazim Jusuf-aga
iz Gradiškog Morića Begzadu.
U koji je danak zaprosio,
u taj dan mu bijeli ferman stiže,
da se dižu vojnici na vojsku 5
i pred njima Tazim Jusuf-aga,
da on ide vojsku vojevati.
Molio se Tazim Jusuf-aga,
molio se ostariloj majki:
„Mol' se majko, Memagi očuhu, 10
nek' on ide sad za me na vojsku,
nek' on ide vojsku vojevati,
dok dovedem Morića Begzadu."
„Neću bogme, sine Jusuf-aga,
volim Mehu kraj sebe gledati, 15
neg' nevistu da se ovda šeće."
Razljuti se Tazim Jusuf-aga,
pa on ide niz mermer avliju,
za njim majka na demir kapiju.
„Vrat' se, vrat' se, moj jedini sine, 20
moliću se Memagi očuhu,
nek' on ide u carevu vojsku,
nek' on ide vojsku vojevati,
dok dovedeš Morića Begzadu."
Al’ to Jusuf haje i ne haje. 25
Viče njega ostarila majka:
„Vrat’ se, vrat' se, sine Jusuf-aga,
s tobom se je našalila majka!"
Ne htide je Jusuf poslušati,
stade njega mati proklinjati: 30
„A Jusufe, u sto dobri’ časa,
dobro stig'o u carevu vojsku,
a kad poš'o vojsku vojevati,
dušmanske te puške dočekale,
prva pukla u tebe zgodila.” 35
Ode Jusuf u carevu vojsku,
a kad pođe vojsku vojevati,
dušmanske ga puške dočekaše,
prva pukla, Jusufa zgodila.
Umre Jusuf, jedini u majke, 40
žalilo ga i staro i mlado,
a najviše beg-Moriića-Zada.
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 269-270.
