Залазак сунца
Уморено сунце западу се клони
Ко да су га тешки обхрвали боли,
Па се тужно спушта, на западу руји,
Руменило сјајно, ко млазови крви!
Руменило сјајно обасуло грање,
Ко да слушам тугу, слушам уздисање
Природа је нема, све тишина скрива
Уморено сунце хоће да почива! ,
А далеко тамо, шта л' се оно чује
Ко јадима тешким да неко тугује;
Ко да жали сунца руменога чаре? —
То је звоно мало, са црквице старе!
Хеј толко је пута ударало оно,
Али никад, никад, тако тужно, боно!
То је света песма, кад ког тама скрива
Са звона се чује, да слађе почива!
.jpg)
