Залазак сунца

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Залазак сунца
Писац: Драгутин Илић


Dragutin J. Ilic (1858-1926).jpg




        Залазак сунца

Уморено сунце западу се клони
Ко да су га тешки обхрвали боли,
Па се тужно спушта, на западу руји,
Руменило сјајно, ко млазови крви!
Руменило сјајно обасуло грање,
Ко да слушам тугу, слушам уздисање
Природа је нема, све тишина скрива
Уморено сунце хоће да почива! ,
А далеко тамо, шта л' се оно чује
Ко јадима тешким да неко тугује;
Ко да жали сунца руменога чаре? —
То је звоно мало, са црквице старе!

Хеј толко је пута ударало оно,
Али никад, никад, тако тужно, боно!
То је света песма, кад ког тама скрива
Са звона се чује, да слађе почива!



Извор[уреди]

Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 94 године.