Zalazak sunca
Umoreno sunce zapadu se kloni
Ko da su ga teški obhrvali boli,
Pa se tužno spušta, na zapadu ruji,
Rumenilo sjajno, ko mlazovi krvi!
Rumenilo sjajno obasulo granje,
Ko da slušam tugu, slušam uzdisanje
Priroda je nema, sve tišina skriva
Umoreno sunce hoće da počiva! ,
A daleko tamo, šta l' se ono čuje
Ko jadima teškim da neko tuguje;
Ko da žali sunca rumenoga čare? —
To je zvono malo, sa crkvice stare!
Hej tolko je puta udaralo ono,
Ali nikad, nikad, tako tužno, bono!
To je sveta pesma, kad kog tama skriva
Sa zvona se čuje, da slađe počiva!
.jpg)
