Закон о унутрашњим пословима (2012)
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О УНУТРАШЊИМ ПОСЛОВИМА
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Овим законом уређује се надлежност, дјелокруг и основи организације и руковођења у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство), полицијски и други унутрашњи послови из надлежности Министарства, права и дужности из радних односа, обрада личних података и заштита тајних података, школовање, дисциплинска одговорност и одговорност за штету директора и замјеника директора, стручно оспособљавање и усавршавање запослених у Министарству, контрола и јавност рада Министарства, те друга сродна питања.
Члан 2.
Министарство у оквиру своје надлежности обавља послове државне управе који се односе на заштиту од угрожавања Уставом утврђеног поретка и угрожавања безбједности Републике Српске (у даљем тексту: Република), заштиту живота и личне безбједности грађана, као и други послови утврђени Законом о републичкој управи.
У обављању послова из става 1. овог члана Министарство сарађује са другим органима и организацијама Републике, Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта БиХ и другим међународним агенцијама за спровођење закона.
Члан 3.
На запослене у Министарству примјењује се: Закон о полицијским службеницима, Закон о државним службеницима, Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о пензијском и инвалидском осигурању Републике Српске, ако овим законом није другачије одређено.
II ДЈЕЛОКРУГ, ОСНОВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И РУКОВОЂЕЊЕ У МИНИСТАРСТВУ
[уреди]Члан 4.
(1) Полицијски послови су, у смислу овог закона, оперативно-стручни послови којима се обезбјеђују:
а) заштита уставног поретка од насилног угрожавања и промјена, те безбједност Републике у складу са законом,
б) заштита живота и лична безбједност,
в) људска права и слободе,
г) заштита свих облика својине,
д) спречавање вршења кривичних дјела и прекршаја,
ђ) откривање кривичних дјела и прекршаја,
е) проналажење, лишавање слободе и предаја извршилаца кривичних дјела и прекршаја надлежним органима,
ж) одржавање јавног реда и мира,
з) заштита личности и објеката који се посебно обезбјеђују,
и) идентификација лица предмета и трагова криминалистичко-техничким методама,
ј) безбједност и контрола саобраћаја на путевима, послови безбједности у другим областима саобраћаја,
к) пружање помоћи ради отклањања посљедица којима се угрожава безбједност лица или имовина у већем обиму,
л) пружање помоћи другим органима,
љ) право на јавно окупљање грађана у складу са законом,
м) контрола промета експлозивних материја и запаљивих течности и гасова,
н) заштита од пожара,
њ) контрола превоза опасних материја и
о) контрола кретања наоружања и војне опреме.
(2) Одлуком Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада) одређују се личности и објекти који се посебно обезбјеђују, а приликом спровођења посебних мјера безбједности на пословима заштите личности и објеката који се посебно обезбјеђују, други републички органи управе, орагнизације и установе дужни су да поступе по захтјеву Министарства.
Члан 5.
Остали унутрашњи послови у складу са овим законом су:
а) управно-правни, који се односе на послове везане за јединствени матични број, пребивалиште и боравиште, путне исправе, личне карте, возачке дозволе, регистрацију моторних и прикључних возила и контролу набављања, држања и ношења оружја и муниције,
б) аналитички, информатички, комуникације,
в) материјално-финансијски и имовински,
г) послови школовања, стручног оспособљавања, усавршавања и обуке,
д) послови који се односе на агенције за обезбјеђење лица и имовине и приватну детективску дјелатност,
ђ) цивилна заштита (заштита и спасавање људи, материјалних добара и околине од природних и других несрећа, ванредних ситуација и катастрофа) и
е) израда законских и подзаконских аката из надлежности унутрашњих послова.
Члан 6.
Поред послова прописаних у чл. 4. и 5. овог закона, у организационим јединицама Министарства у сједишту обављају се:
а) љекарски прегледи кандидата који заснивају радни однос у Министарству на радном мјесту полицијског службеника, студената Високе школе, полазника Полицијске академије, полазника специјалистичких курсева и полазника обуке за вршење послова физичког и техничког обезбјеђења у складу са Законом о агенцијама за обезбјеђење лица и имовине и приватној детективској дјелатности,
б) ванредни љекарски прегледи запослених у Министарству,
в) ванредна оцјена радне способности и
г) остали послови из здравствене дјелатности у складу са Законом о здравственој заштити.
Члан 7.
(1) Послове из чл. 4, 5. и 6. овог закона запослени у Министарству обављају у складу са: овим законом, Законом о полицијским службеницима, Законом о кривичном поступку, Кривичним законом, Законом о јавном реду и миру, Законом о основама безбједности саобраћаја, Законом о здравственој заштити, Законом о окупљању грађана и другим законима.
(2) Полицијске послове из члана 4. овог закона обављају полицијски службеници, а послове из чл. 5. и 6. овог закона обављају државни службеници и намјештеници.
(3) Приликом вршења послова из чл. 4, 5. и 6. овог закона Министарство обезбјеђује:
а) примјену професионалних стандарда,
б) обраду личних података у складу са законом,
в) заштиту тајних података,
г) међуполицијску сарадњу и
д) вођење евиденција у складу са законима и подзаконским актима.
Члан 8.
(1) Послове из чл. 4, 5. и 6. овог закона на територији Републике врши Министарство непосредно, као јединствени републички орган управе.
(2) У саставу Министарства налази се Републичка управа цивилне заштите, која послове из своје надлежности врши у складу са Законом о републичкој управи и Законом о цивилној заштити.
(3) Министарство има грб чији је изглед утврђен посебним актом Владе.
Члан 9.
(1) За вршење послова из чл. 4, 5. и 6. овог закона утврђују се основне и унутрашње организационе јединице.
(2) Основне организационе јединице у сједишту Министарства су: кабинет, служба, Полицијски одбор, Директор полиције, управа и јединица, а ван сједишта Министарства – центар јавне безбједности.
(3) Унутрашње организационе јединице у сједишту Министарства су: служба, јединица, одјељење, инспекторат, дежурни оперативни центар, биро, одсјек, група, тим, полицијска станица, дисциплински тужилац, дисциплинска комисија, као и Висока школа унутрашњих послова и Јединица за основну обуку – Полицијска академија.
(4) Унутрашње организационе јединице ван сједишта Министарства су: станица јавне безбједности, сектор, полицијска станица, одјељење, јединица, оперативно дежурство, одсјек, група, тим и станично одјељење полиције.
Члан 10.
(1) У сједишту Министарства успоставља се Биро за жалбе и представке грађана (у даљем тексту: Биро), као унутрашња организациона јединица, ради праћења рада дисциплинских органа у циљу обезбјеђења законитости и правичности поступања, ради тока унутрашњег поступка иницираног на основу жалбе или представке, те надгледања извршења дисциплинских мјера.
(2) На приједлог Одбора за безбједност Народне скупштине Републике Српске министар унутрашњих послова (у даљем тексту: министар) именује шефа и чланове Бироа.
(3) Биро доноси пословник којим се уређује начин рада.
Члан 11.
(1) Назив, дјелокруг и сједиште основних и унутрашњих организационих јединица, међусобни односи између организационих јединица, број и статус запослених у Министарству, опис послова радних мјеста, као и посебни услови које треба да испуњава запослени, утврђује се Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова, који доноси министар уз сагласност Владе.
(2) Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Републичке управе цивилне заштите доноси директор Републичке управе цивилне заштите уз мишљење Министарства и сагласност Владе.
Члан 12.
(1) Министарством руководи министар.
(2) У руковођењу Министарством, министар има овлашћења утврђена Законом о Влади Републике Српске, Законом о републичкој управи, овим законом и другим законима.
Члан 13.
(1) Директор полиције (у даљем тексту: директор) руководи свим полицијским активностима као руководилац укупних оперативних послова у Министарству, врши полицијске послове из члана 4. овог закона, организује, усмјерава, контролише, координира у складу са Законом о полицијским службеницима и за свој рад одговоран је министру и Влади.
(2) Послове из члана 4. овог закона директор врши непосредно и преко за то надлежних руководилаца основних организационих јединица у сједишту и ван сједишта Министарства.
(3) Директор полиције има замјеника.
(4) Осталим пословима из чл. 5. и 6. овог закона руководе руководиоци основних организационих јединица из члана 9. став 2. овог закона и за свој рад су одговорни министру.
Члан 14.
Надлежности директора су да:
а) прати и анализира стање безбједности, а нарочито појаве које узрокују настанак и развој криминалитета,
б) усмјерава, усклађује и контролише рад основних и унутрашњих организационих јединица којима руководи непосредно или преко надлежних руководилаца,
в) руководи најсложенијим полицијским активностима,
г) предлаже финансијски план за потребе полицијских службеника и одговара за све финансијско-материјалне ресурсе распоређене за потребе функционисања организационих јединица којима руководи,
д) оцјењује основаност примјене силе запослених којима непосредно руководи,
ђ) организује припремање стратегија, програма рада, информација, анализа, извјештаја и других материјала из дјелокруга рада организационих јединица којима руководи и
е) редовно извјештава министра о предузетим мјерама и активностима полиције.
Члан 15.
(1) Замјеник директора полиције (у даљем тексту: замјеник директора) помаже директору у обављању послова из члана 14. овог члана и за свој рад одговоран је директору.
(2) Директора у вријеме његовог одсуства или привремене спријечености за рад, мијења замјеник директора.
(3) Уколико из одређених разлога директор не може обављати своју функцију, замјеник директора га мијења док директор поново не преузме функцију или док се не именује нови директор.
(4) У случају из става 3. овог члана замјеник директора има сва овлашћења директора.
(5) Права и дужности замјеника директора детаљно се утврђују Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова.
Члан 16.
Директора и замјеника директора именује Влада на период од четири године, на приједлог Независног одбора, по спроведеном конкурсу, са могућношћу поновног избора.
Члан 17.
(1) Независни одбор из члана 16. овог закона именује Народна скупштина Републике Српске, а састоји се од два стално запослена припадника Министарства и пет чланова из реда грађана – угледних научника, правних, криминалистичких и других друштвених наука.
(2) Чланови Независног одбора не могу бити: лица против којих је изречена правоснажна пресуда за кривично дјело злоупотребе службеног положаја или друго кривично дјело са умишљајем и против којих су изречене дисциплинске мјере за теже повреде радне дужности.
(3) Чланови Независног одбора не могу бити чланови политичких странака.
(4) Мандат чланова Независног одбора траје четири године.
(5) Независни одбор бира предсједника, потпредсједника и секретара, у складу са Пословником о раду Независног одбора.
Члан 18.
(1) Независни одбор организује и руководи процесом избора, именовања и разрјешења директора и замјеника директора, на начин доступан јавности.
(2) Независни одбор расписује јавни конкурс, разматра приспјеле пријаве, врши селекцију и одабир одговарајућих кандидата, прибавља мишљење министра о одабираном кандидату за директора и замјеника директора, предлаже Влади кандидата за директора и замјеника директора ради именовања, разматра све жалбе на рад директора или замјеника директора, укључујући и жалбе грађана, разматра приспјеле приједлоге Народне скупштине Републике Српске, Владе или министра о разрјешењу директора или замјеника директора, оцјењује цјелокупни рад директора и замјеника директора у случају поновног именовања на функцију.
(3) Независни одбор предлаже Влади разрјешење директора или замјеника директора:
а) на лични захтјев директора или замјеника директора,
б) ако директор или замјеник директора трајно није у могућности извршавати своје дужности и одговорности,
в) ако директор или замјеник директора не спроведе мјере надзора над организационим јединицама којима руководи или мјере надзора над примјеном полицијских овлашћења,
г) ако је директору или замјенику директора коначном одлуком утврђена дисциплинска одговорност за тежу повреду радне дужности или
д) ако је директору или замјенику директора изречена казна затвора за кривично дјело.
Члан 19.
(1) Кандидати за директора и замјеника директора не могу бити чланови политичких странака, ни лица која се налазе на било којем положају у политичкој странци на било ком нивоу, или које је политичка странка именовала на неки положај, или који су чланови извршног или законодавног тијела на било којем нивоу.
(2) За директора и замјеника директора не могу бити изабрана лица против којих је изречена правоснажна пресуда за кривично дјело злоупотребе службеног положаја или друго кривично дјело са умишљајем и против којих су изречене дисциплинске мјере за теже повреде радне дужности.
Члан 20.
(1) Кандидат за директора мора имати VII степен стручне спреме, чин главног инспектора или виши чин и најмање три године рада у том чину.
(2) Поред наведених услова, кандидат за директора мора испуњавати и друге услове утврђене законом и другим прописима.
(3) Уз пријаву, кандидат за директора обавезно прилаже изјаву о имовинском стању која ће бити отворена за јавност.
(4) Услови прописани у ст. 1, 2. и 3. овог члана односе се и на кандидата за замјеника директора.
III ПРАВА И ДУЖНОСТИ ИЗ РАДНИХ ОДНОСА
[уреди]Члан 21.
(1) Министар одлучује о заснивању и престанку радног односа запослених у Министарству.
(2) Министар одлучује о распоређивању: државних службеника, намјештеника, руководилаца свих основних организационих јединица, припадника Специјалне јединице полиције, као и другим правима из радног односа полицијских службеника, државних службеника и намјештеника.
(3) Директор одлучује о распоређивању полицијских службеника којима руководи, изузев руководилаца основних организационих јединица из става 2. овог члана.
Члан 22.
(1) Заснивање радног односа у Министарству врши се у складу са Законом о полицијским службеницима, Законом о државним службеницима и овим законом.
(2) Приправником се сматра лице које први пут заснива радни однос.
(3) Приправнички стаж траје:
а) шест мјесеци за лице са средњом стручном спремом,
б) девет мјесеци за лице са вишом стручном спремом и
в) годину дана за лице са високом стручном спремом.
(4) За вријеме приправничког стажа лице из става 2. овог члана оспособљава се за обављање послова кроз обуку и практичан рад и по истеку приправничког стажа полаже стручни испит.
(5) Уколико у року од шест мјесеци по истеку приправничког стажа ни у поновљеном покушају не положи стручни испит, приправник не може засновати радни однос, нити обнављати приправнички стаж у Министарству.
Члан 23.
(1) Полицијски службеници полажу заклетву, која гласи:
„Заклињем се да ћу дужност полицијског службеника вршити савјесно и одговорно, да ћу се придржавати Устава и закона Републике Српске и Босне и Херцеговине и да ћу штитити уставно уређење Републике Српске и Босне и Херцеговине, права, слободе и безбједност, да ћу послове и задатке полицијског службеника извршавати и у случајевима када извршавање тих послова и задатака доводи у опасност и мој живот.“
(2) Начин полагања заклетве на приједлог директора утврђује министар посебним актом.
Члан 24.
Стручни испит из члана 22. став 4. овог закона не полажу лица која имају научно звање доктор правних наука, као и лица која имају научно звање магистар правних наука, која су то звање стекла прије реформе високог образовања у Републици Српској или Босни и Херцеговини, лица са положеним правосудним испитом и радници затечени на раду у Министарству који на дан ступања на снагу овог закона имају преко 20 година ефективног радног стажа у органима државне управе.
Члан 25.
Стручни испит приправници полажу по програму који доноси министар пред комисијом коју именује министар.
Члан 26.
(1) Полицијски службеници, у складу са овим законом, непосредно врше оперативно-стручне послове, примјењују полицијска овлашћења, имају службену легитимацију и полицијску значку, право и дужност да држе, носе и употријебе службено оружје у складу са Законом о полицијским службеницима.
(2) Државни службеници и намјештеници у Министарству имају одговарајући идентификациони документ.
(3) Пропис о службеној легитимацији, полицијској значки и идентификационом документу државних службеника и намјештеника доноси Влада, у складу са Законом о полицијским службеницима.
Члан 27.
Запослени у Министарству остварују право на штрајк, у складу са Законом о штрајку.
Члан 28.
У вршењу послова из своје надлежности запослени у Министарству су дужни поштовати људска права и слободе, без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовинско стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друге околности.
Члан 29.
(1) У случају да Народна скупштина Републике Српске у складу са Уставом Републике Српске прогласи ванредно стање, стање елементарне непогоде или опште опасности ширих размјера за Републику или дио Републике, директор по потреби ангажује једну или више посебних јединица полиције за ту намјену.
(2) Наредбом о ангажовању јединице из става 1. овог члана одређује се састав, старјешина, наоружање, опрема и задатак јединице, у складу са оперативним планом рада у конкретном случају.
(3) Ангажовање јединице из става 2. овог члана наређује директор уз сагласност министра.
Члан 30.
(1) У мјери у којој је потребно да се спријечи наступање и отклањање посљедица елементарних непогода, хаварија или других догађаја којима се озбиљно угрожава безбједност лица или имовине у већем обиму, директор уз сагласност министра ограничава или забрањује кретање лица на одређеним јавним и другим мјестима и подручјима, док не престану разлози због којих су мјере уведене.
(2) О предузетим мјерама из става 1. овог члана министар одмах обавјештава предсједника Републике Српске (у даљем тексту: предсједник Републике) и Владу.
Члан 31.
(1) Ради обезбјеђења извршења послова који спадају у надлежност других републичких органа управе, привредних друштава и других правних лица, када они на основу закона врше јавна овлашћења и ако се приликом тих послова наиђе на физички отпор или се такав отпор може основано очекивати, Министарство је дужно пружити потребну помоћ у границама овлашћења прописаних законом.
(2) О основаности захтјева, начину и обиму пружања помоћи у смислу става 1. овог члана, одлучује руководилац надлежне унутрашње организационе јединице.
(3) Уколико оцијени да се приликом пружања помоћи из става 1. овог члана може очекивати да ће због физичког отпора доћи до угрожавања опште безбједности лица и имовине, руководилац одлучује о начину и обиму пружања помоћи основне организационе јединице, који је дужан да прије доношења одлуке о пружању помоћи прибави сагласност директора.
(4) Пропис о начину и обиму пружања помоћи из ст. 2. и 3. овог члана, на приједлог директора, доноси министар.
Члан 32.
(1) У случају да полицијски службеник није на дужности, обавезан је да без одлагања обавијести најближу организациону јединицу Министарства о извршењу кривичних дјела, која се гоне по службеној дужности, о нарушавању јавног реда и мира, као и да да све расположиве податке о догађају.
(2) Уколико је незаконитим радњама угрожен живот грађана, полицијски службеник дужан је примијенити законска овлашћења и када није на дужности.
IV ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ ДИРЕКТОРА И ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА
[уреди]Члан 33.
(1) Директор и замјеник директора су дисциплински одговорни за теже повреде радне дужности.
(2) Директор и замјеник директора су одговорни за причињену материјалну штету.
(3) Одредбе Закона о полицијским службеницима које регулишу теже повреде радне дужности и дисциплинске санкције за ове повреде примјењују се и на директора и замјеника директора.
Члан 34.
(1) Надлежни органи за спровођење дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности директора и замјеника директора су Независни одбор и Дисциплинска комисија за утврђивање дисциплинске одговорности директора и замјеника директора (у даљем тексту: Дисциплинска комисија).
(2) Дисциплинска комисија је ад хок орган и успоставља се одлуком Владе која именује чланове Дисциплинске комисије у складу са чланом 36. став 1. овог закона.
(3) Чланови Дисциплинске комисије морају испуњавати услове предвиђене чланом 17. ст. 2. и 3. овог закона.
Члан 35.
(1) Жалбе на рад директора и замјеника директора достављају се Независном одбору.
(2) Уколико Биро и Јединица за професионалне стандарде заприме жалбу на рад директора и замјеника директора, жалба се просљеђује Независном одбору у року од седам дана од пријема жалбе.
(3) Независни одбор разматра сваку запримљену жалбу и цијени постојање основаности сумње да је почињена тежа повреда радне дужности и уколико оцијени да је повреда радне дужности почињена, у року од 15 дана од пријема жалбе упућује захтјев Влади да успостави Дисциплинску комисију.
(4) Уколико Независни одбор заприми жалбу која садржи елементе који могу укључивати кривичну одговорност директора или замјеника директора, просљеђује жалбу надлежном тужиоцу најкасније у року од седам дана од пријема жалбе.
Члан 36.
(1) Влада успоставља Дисциплинску комисију, у року од 15 дана од дана пријема захтјева Независног одбора.
(2) Дисциплинска комисија спроводи дисципплински поступак и доноси рјешење у року од 15 дана од дана формирања.
(3) Жалба на рјешење Дисциплинске комисије може се изјавити Влади у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
(4) Одлука Владе је коначна, али против такве одлуке може се покренути спор пред надлежним судом.
Члан 37.
Министарство је дужно да сарађује са органима дисциплинског поступка, укључујући приступ релевантним подацима и лицима.
Члан 38.
Влада доноси Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности директора и замјеника директора који детаљно прописује дисциплинске органе и дисциплински поступак.
V ОБРАДА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА И ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА
[уреди]Члан 39.
Подаци који су прибављени и одређени у сврху обављања послова из надлежности Министарства, чувају се, користе и обрађују у складу са важећим прописима.
Члан 40.
(1) Обрада личних података подразумијева обраду личних података коју врши Министарство у циљу обављања послова из чл. 4, 5. и 6. овог закона.
(2) Приликом обраде личних података из става 1. овог члана Министарство:
а) води евиденцију о свим збиркама личних података и пријављује их Агенцији за заштиту личних података у складу са Законом о заштити личних података,
б) води податке из става 1. овог члана одвојено од других информација,
в) ограничава сакупљање личних података који се односе на расно поријекло носиоца података, његово вјерско увјерење, сексуално опредјељење, политичко мишљење или припадност одређеним покретима или организацијама које нису законом забрањене. Сакупљање ових личних података може бити спроведено само ако је то потребно за одређене истраге,
г) означава личне податке према степену њихове тачности и поузданости, а прије свега да разликује личне податке засноване на чињеницама од података заснованих на личним мишљењима и процјенама,
д) стално и најмање једном у три године провјерава да ли су лични подаци неопходни за одређене сврхе и непотребне податке избрисани и
ђ) овлашћено је да личне податке обрађиване у друге сврхе, уколико је то потребно, искористи у полицијске сврхе.
(3) Министарство провјере из става 2. тачке ђ) овог члана не спроводи у случају обраде личних података у сврху основне идентификације извршиоца кривичних дјела, као што су евиденција отисака прстију, ДНК и слично, када се подаци бришу након истека пет година од дана смрти извршиоца.
(4) Министарство не врши провјеру и не спроводи брисање личних података у случају када је лични податак стављен у документацију која није вођена у електронској форми и када се поступа по правилима архивске службе.
(5) За потребе испуњења обавезе из ст. 2, 3. и 4. овог члана, органи који учествују у кривичном поступку дужни су да благовремено дају информације о правоснажним одлукама и застари кривичног гоњења.
Члан 41.
(1) Лични подаци обрађени у складу са чланом 40. овог закона, користе се ако је то:
а) потребно за извршење задатака из надлежности Министарства,
б) потребно за испуњење обавеза из међународног уговора који је закључила БиХ и за испуњење обавеза у оквиру међународне сарадње са Интерполом,
в) законом одређено,
г) у интересу носиоца података, ако је он дао сагласност и ако је ту сагласност могуће предвидјети и
д) потребно да се избјегне озбиљна и непосредна опасност.
(2) Лични подаци достављају се на основу захтјева у којем је потребно навести податке о подносиоцу захтјева, разлогу и сврси за коју лични подаци треба да буду предати.
(3) Подаци се могу доставити и без захтјева уколико достављање произлази из закона, међународног уговора или се ради о достављању за потребе међународне организације Интерпол, као и у случају из става 1. тачка д) овог члана.
(4) Уколико је могуће, Министарство ће приликом сваког достављања личних података доставити и информације о правоснажним одлукама у вези са кривичним поступком.
(5) Нетачни и непотпуни лични подаци не могу бити достављени, а непровјерени лични подаци морају бити означени и мора бити наведена мјера њихове поузданости уколико се и даље обрађују или се исправљају или бришу.
(6) Корисник података није овлашћен за обрађивање личних података у другу сврху, осим за сврху у коју су подаци били достављени.
(7) Изузетно од става 6. овог члана, корисник података може обрађивати личне податке и у друге сврхе ако је испуњен један од услова из става 1. овог члана.
Члан 42.
(1) Министарство неће доставити информацију носиоцу података у складу са Законом о заштити личних података, ако би могло доћи до:
а) угрожавања испуњења задатака Министарства у интересу кривичног поступка или
б) угрожавања овлашћених интереса трећег лица.
(2) У случају неиспуњавања услова из става 1. овог члана или у случају брисања личних података, Министарство доноси одлуку коју писмено образлаже.
(3) Ако Министарство не обрађује личне податке који се односе на подносиоца захтјева или ако би доношењем одлуке о одбијању захтјева могло доћи до угрожавања испуњења задатака Министарства, подносилац захтјева ће бити обавијештен о томе.
(4) Ако су Министарству достављени лични подаци без сазнања носиоца података, а које ће даље обрађивати, потребно је да о томе информише носиоца података, уз услов да то не може угрозити испуњење полицијског задатка или интереса трећих лица.
Члан 43.
(1) Под личним подацима сматрају се и подаци који се односе на умрла лица.
(2) Права носиоца података умрлих лица извршавају се посредством правног насљедника.
Члан 44.
(1) Министарство објављује личне податке у потребном обиму, ако је то неопходно за потребе утврђивања идентитета лица и потраге за траженим лицима и стварима.
(2) На обраду личних података према одредбама овог закона не примјењује се Закон о слободи приступа информацијама.
Члан 45.
(1) У оквиру послова из своје надлежности Министарство има обавезу примјењивати заједничке основе јединственог система обрађивања тајних података, њиховог чувања и заштите од неовлашћеног откривања, уништавања и злоупотребе, као и право приступа и коришћења тајних података у складу са Законом о заштити тајних података.
(2) Тајни подаци морају се чувати на начин прописан Законом, а у циљу обезбјеђења приступа тим подацима само оних лица којима је одобрен приступ тајним подацима одговарајућег нивоа и којима су ти подаци потребни при обављању њихових радних задатака.
(3) Тајни подаци могу се размјењивати и уступати само под условима прописаним Законом.
VI САРАДЊА И МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ МИНИСТАРСТВА СА ОРГАНИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, ЕНТИТЕТСКИМ ОРГАНИМА, ОРГАНИМА БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ И ДРУГИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА
[уреди]Члан 46.
Међусобни односи Министарства са органима Босне и Херцеговине, ентитетским органима, органима Брчко Дистрикта БиХ, другим органима и организацијама, као и међународним агенцијама за спровођење закона заснивају се на узајамној сарадњи, контактима, споразумима, протоколима, договорима, размјени информација од заједничког интереса, у складу са овим законом, Законом о заштити личних података БиХ, Законом о Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ и Законом о правној помоћи и службеној сарадњи у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ.
Члан 47.
Односи према предсједнику Републике, Народној скупштини Републике Српске, Влади, Министарству безбједности БиХ, Министарству унутрашњих послова Федерације Босне и Херцеговине, кантоналним МУП-овима, полицији Брчко Дистрикта БиХ, другим организацијама, органима Босне и Херцеговине и ентитетским органима, органима Брчко Дистрикта БиХ, органима градова и општина, привредним друштвима и другим правним и физичким лицима, остварује се у складу са Уставом Републике Српске, Уставом Босне и Херцеговине, овим законом и другим законима којима се уређује надлежност Министарства.
Члан 48.
(1) Министарство непосредно сарађује са органима Босне и Херцеговине надлежним за послове безбједности, Министарством унутрашњих послова Федерације Босне и Херцеговине, полицијом Брчко Дистрикта БиХ и врши међусобну размјену података, обавјештења и информација из своје надлежности.
(2) Министарство успоставља систем прикупљања података у вези са криминалом и полицијским мјерама предузетим на његовом спречавању.
(3) Министарство координира систем прикупљања података са органима из става 1. овог члана, а у циљу прикупљања и поређења статистичких података.
Члан 49.
(1) У случају да Министарство, вршећи задатке из своје надлежности, добије сазнања да се кривична дјела из надлежности других полицијских органа у БиХ припремају или су извршена, предузима неопходне мјере и активности на спречавању чињења кривичних дјела или проналажењу и хватању учинилаца.
(2) Након предузимања мјера и активности из става 1. овог члана, Министарство ће одмах обавијестити надлежни полицијски орган.
Члан 50.
(1) Министарство сарађује са јединицама локалне самоуправе на предузимању мјера у циљу остваривања безбједности грађана и имовине.
(2) Министарство сарађује и са другим органима, установама, организацијама, невладиним организацијама, удружењима грађана на принципима партнерства у циљу личне и имовинске безбједности грађана.
(3) У сврху остваривања циљева из ст. 1. и 2. овог члана Министарство сарађује са форумима за безбједност у јединицама локалне самоуправе.
VII ШКОЛОВАЊЕ, ОСНОВНА ОБУКА, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ
[уреди]Члан 51.
Министарство се стара о високом образовању кадрова, основној полицијској обуци и обуци понављања знања, те стручном оспособљавању и усавршавању запослених, као и других заинтересованих лица.
Члан 52.
(1) Високо образовање обавља Висока школа унутрашњих послова (у даљем тексту: Висока школа) у складу са Законом о високом образовању и Статутом Високе школе.
(2) Статутом Високе школе детаљније се уређују органи Високе школе, организовање и извођење студија, правила студирања, ангажовање наставника и сарадника и друга питања од значаја за рад Високе школе.
(3) Статутом Јединице за основну обуку – Полицијске академије детаљније се уређује обављање дјелатност основне полицијске обуке првог и другог нивоа и обуке понављања знања, статус полазника, руковођење и управљање.
Члан 53.
Завршетком студија на Високој школи стиче се звање дипломирани правник унутрашњих послова за које Висока школа издаје јавну исправу, у складу са Законом о високом образовању.
VIII КОНТРОЛА И ЈАВНОСТ РАДА
[уреди]Члан 54.
Контролу над радом Министарства остварује предсједник Републике, Народна скупштина Републике Српске, односно Одбор за безбједност Народне скупштине Републике Српске, Влада, Уставни суд, редовни судови и грађани.
Члан 55.
(1) Одлуке и смјернице предсједника Републике из области безбједности спроводи Министарство, у складу за законом.
(2) Министарство је дужно да обавјештава предсједника Републике о свим питањима од значаја за доношење одлука из става 1. овог члана.
Члан 56.
(1) Министарство је дужно, најмање једном годишње, поднијети извјештај о раду Народној скупштини Републике Српске.
(2) Ради остваривања сарадње са Одбором за безбједност, Министарство је дужно да Одбору за безбједност обезбиједи контролу и праћење рада Министарства и да редовно доставља извјештај о свом раду, као и друге извјештаје по захтјеву овог одбора.
Члан 57.
Влада усмјерава и усклађује рад и врши надзор над радом Министарства, разматра програм рада и извјештај о раду Министарства.
Члан 58.
О раду и стању у области унутрашњих послова министар је дужан информисати предсједника Републике, Народну скупштину Републике Српске и Владу.
Члан 59.
Оцјену уставности и законитости прописа и других општих аката Министарства врши Уставни суд Републике Српске, а судску контролу законитости појединачних аката Министарства врше надлежни судови Републике Српске.
Члан 60.
(1) Ради остваривања принципа јавности рада и у интересу безбједности, Министарство обавјештава физичка и правна лица и републичке органе управе о сазнањима од интереса за њихову заштиту и безбједност уопште.
(2) Републички органи управе, привредна друштва и друга правна лица дужни су да пружају помоћ Министарству у спречавању и откривању кривичних дјела за које се гони по службеној дужности, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку.
(3) У извршавању послова из свог дјелокруга Министарство се ослања на помоћ грађана, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку.
(4) Министарство је отворено за јавност и медије, осим ако би објављивање одређених података штетило резултатима полицијских операција и безбједности грађана или било у супротности са законом.
Члан 61.
Физичка и правна лица могу да подносе Бироу представке, жалбе и приједлоге у вези са радом Министарства, а Биро је обавезан о исходу поступка обавијестити подносиоца.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 62.
Сви подзаконски акти донесени на основу Законa о унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, број 48/03) примјењиваће се до доношења подзаконских аката на основу овог закона, уколико нису у супротности са овим законом.
Члан 63.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, број 48/03).
Члан 64.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-2005/11
Датум: 15. децембар 2011. године
Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 4/12