Закон о мирном рјешавању радних спорова (2009)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај пропис је престао да важи!


Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О МИРНОМ РЈЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

(1) Овим законом уређују се начин и поступак мирног рјешавања индивидуалних и колективних радних спорова, избор, права и обавезе миритеља и арбитара, као и начин оснивања тијела за мирно рјешавање радних споровa, те друга питања од значаја за мирно рјешавање радних спорова.

(2) Поступак мирног рјешавања радних спорова покреће се и води у складу са овим законом, уколико о истом није одлучено правоснажном одлуком суда или другог органа у складу са прописима о раду.

(3) Мирно рјешавање радних спорова је алтернативни начин рјешавања радних спорова између страна у радном спору уз учешће трећих лица, а обухвата мирење и арбитражу.

Члан 2.

(1) Стране у спору добровољно одлучују о приступању мирном рјешавању радног спора, ако овим законом није друкчије одређено.

(2) Стране у радном спору бирају миритеље и арбитре из Именика миритеља и арбитара (у даљем тексту: Именик) у циљу мирног рјешавања радних спорова.

Члан 3.

(1) У поступку мирног рјешавања радног спора учествују стране у спору, миритељи и арбитри, односно тијела за мирно рјешавање колективних спорова у складу са овим законом.

(2) Миритељ и арбитар су дужни да поступају одговорно, савјесно и непристрасно.

Члан 4.

Поједини изрази који се користе у овом закону имају сљедеће значење:

а) страном у индивидуалном радном спору, у смислу овог закона, сматрају се радник и послодавац (у даљем тексту: стране у индивидуалном спору),
б) страном у колективном радном спору, у смислу овог закона, сматрају се учесници у закључивању колективног уговора и други субјекти колективних права у складу са законом (у даљем тексту: стране у колективном спору),
в) миритељем, у смислу овог закона, сматра се лице које самостално или као члан мировног вијећа пружа помоћ странама и даје приједлоге и препоруке у радном спору са циљем закључивања споразума о рјешавању радног спора,
г) арбитром, у смислу овог закона, сматра се лице које самостално или као члан арбитражног вијећа доноси одлуку којом се окончава радни спор,
д) радним спором, у смислу овог закона, сматрају се индивидуални и колективни радни спорови (у даљем тексту: радни спор),
ђ) индивидуалним радним спором, у смислу овог закона, сматра се спор поводом отказа уговора о раду, понуде и закључивања уговора о раду под измијењеним околностима, неисплаћивања плата и накнада, накнаде материјалне штете и отпремнине (у даљем тексту: индивидуални спор),
е) колективним радним спором, у смислу овог закона, сматра се спор поводом закључивања, измјена и допуна, отказа или примјене колективног уговора, остваривања права на синдикално организовање, штрајк и других колективних права (у даљем тексту: колективни спор),
ж) тијела за мирно рјешавање колективних радних спорова су мировно вијеће и арбитража,
з) мировно вијеће је тијело које споразумно оснивају стране у колективном радном спору које даје приједлоге и препоруке са циљем закључења споразума о рјешењу радног спора и
и) арбитража је тијело које се оснива споразумом страна ради коначног рјешавања колективних радних спорова.

II АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЈЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА[уреди]

Члан 5.

(1) Агенција за мирно рјешавање радних спорова (у даљем тексту: Агенција) оснива се овим законом.

(2) Агенција је јавна установа и начин њене организације и пословања уредиће се у складу са Законом о систему јавних служби („Службени гласник Републике Српске“, број 68/07).

Члан 6.

Агенција обавља стручне послове који се односе на:

а) мирно рјешавање индивидуалних и колективних радних спорова,
б) избор миритеља и арбитара,
в) вођење Именика,
г) едукацију и стручно усавршавање миритеља и арбитара,
д) евиденцију о поступцима мирног рјешавања радних спорова и
ђ) друге послове одређене законом.

Члан 7.

Органи Агенције су управни одбор и директор.

Члан 8.

(1) Управни одбор Агенције (у даљем тексту: управни одбор) именује и разрјешава Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада) на приједлог Министарства рада и борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министарство) на период од четири године након спроведеног поступка јавне конкуренције.

(2) Управни одбор има три члана.

(3) Запослени у Агенцији не могу бити чланови њеног управног одбора.

Члан 9.

Управни одбор:

а) доноси Статут Агенције,
б) одлучује о пословању Агенције,
в) разматра и усваја извјештај о пословању и годишњи обрачун Агенције,
г) доноси програм рада и финансијски план Агенције,
д) одлучује о коришћењу средстава, у складу са законом и Статутом Агенције, и
ђ) врши и друге послове утврђене актом о оснивању и Статутом Агенције.

Члан 10.

(1) Директор руководи радом Агенције, представља и заступа Агенцију и одговоран је за законитост њеног рада.

(2) Директора Агенције именује и разрјешава Влада на период од четири године уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.

(3) Услови за директора утврђују се Статутом Агенције.

III ПОСТУПАК МИРНОГ РЈЕШАВАЊА РАДНОГ СПОРА[уреди]

1. Заједничке одредбе[уреди]

Члан 11.

(1) Поступак мирног рјешавања радног спора покреће се подношењем Агенцији приједлога за мирно рјешавање радног спора (у даљем тексту: приједлог).

(2) Стране у спору могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.

(3) Приједлог обавезно садржи:

а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору и
б) предмет спора.

(4) Уз приједлог, стране у спору достављају документацију у вези са предметом спора, као и имена свједока, ако их имају.

(5) Уколико се поднесени приједлог не односи на радне спорове у смислу овог закона, Агенција ће одбацити приједлог и о томе обавијестити подносиоца.

Члан 12.

(1) Ако је приједлог поднијела само једна од страна у спору, Агенција одмах по пријему приједлога доставља исти заједно са документацијом другој страни у спору и позива је да се у року од 15 дана од дана пријема изјасни да ли прихвата мирно рјешавање радног спора.

(2) Ако друга страна не прихвати поступак у року од 15 дана од дана пријема позива, директор Агенције одређује миритеља у циљу мирног рјешавања радног спора.

(3) Ако миритељ из става 2. овог члана не обезбиједи да стране у радном спору у року од 15 дана приступе мирном рјешавању насталог спора, обавијестиће директора Агенције да поступак мирења није започет.

2. Одређивање миритеља[уреди]

Члан 13.

(1) Миритеља односно арбитра споразумно одређују стране у спору са списка миритеља и арбитара који се води у Именику, у заједничком приједлогу, односно у року од 15 дана од дана прихватања појединачног приједлога.

(2) У случају када стране у спору споразумно не одреде миритеља односно арбитра, миритеља односно арбитра одређује директор Агенције.

Члан 14.

Aгенција доставља приједлог и документацију у вези са предметом спора миритељу односно арбитру који је одређен за конкретан спор.

Члан 15.

Свака страна у спору сноси своје трошкове, осим трошкова поступка које сноси Агенција.

3. Учешће миритеља у индивидуалном радном спору[уреди]

Члан 16.

(1) Стране у индивидуалном радном спору могу да поднесу приједлог Агенцији за учешће миритеља у циљу пружања помоћи и рјешавања насталог спора.

(2) Стране могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.

(3) Ако је приједлог поднијела једна од страна, Агенција одмах по пријему доставља приједлог и документацију другој страни с позивом да се у року од 15 дана изјасни да ли прихвата учешће миритеља у радном спору.

(4) Приједлог садржи опис индивидуалног спора, стране у спору, мјесто и вријеме мирења, а заједнички приједлог може да садржи и име, презиме и адресу миритеља.

Члан 17.

(1) Миритељ у индивидуалном радном спору:

а) присуствује разговорима страна у спору,
б) указује странама на могућа рјешења конкретног спора и
в) пружа стручну и другу помоћ учесницима.

(2) Миритељ је дужан да буде непристрасан у току преговора.

4. Учешће миритеља у колективном преговарању[уреди]

Члан 18.

(1) Учесници у закључивању колективног уговора (у даљем тексту: учесници) могу да поднесу приједлог Агенцији за учешће миритеља у колективном преговарању у циљу пружања помоћи и спречавања настанка спора.

(2) Учесници могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.

(3) Ако је приједлог поднио један од учесника, Агенција одмах по пријему доставља приједлог и документацију другим учесницима с позивом да се у року од осам дана изјасне да ли прихватају учешће миритеља у колективном преговарању.

(4) Приједлог садржи врсту колективног уговора, учеснике, мјесто и вријеме преговора, а заједнички приједлог и име, презиме и адресу миритеља.

Члан 19.

(1) Миритељ у поступку колективног преговарања:

а) присуствује преговорима,
б) указује учесницима на приједлоге који нису у складу са законом и другим прописом и
в) пружа стручну и другу помоћ учесницима.

(2) Миритељ је дужан да буде непристрасан у току преговора.

5. Учешће миритеља у колективном радном спору[уреди]

Члан 20.

У случају спора у закључивању и примјени колективног уговора, његовог отказивања од стране једног или више учесника у његовом закључивању, као и потребе за његовом измјеном или допуном, учесници у закључивању колективног уговора споразумно рјешавају спорно питање, а ако до тога не дође, спор се износи пред мировно вијеће.

Члан 21.

У дјелатностима од општег интереса или у дјелатностима у којима би прекид рада могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету већих размјера, стране у спору дужне су да изнесу спор пред мировно вијеће, у складу са законом.

Члан 22.

(1) У дјелатностима из члана 21. овог закона стране у спору су дужне да заједнички поднесу приједлог, у року од пет дана од дана настанка спора.

(2) Ако стране у спору не поднесу приједлог, дужне су да о томе обавијесте Агенцију.

(3) Ако стране у спору не поднесу приједлог, директор Агенције по службеној дужности покреће поступак мирења и одређује мировно вијеће из Именика.

6. Поступак мирења[уреди]

Члан 23.

(1) Миритељ је дужан да закаже расправу у року од три дана од дана пријема приједлога и документације о предмету спора и о томе обавјештава стране у спору.

(2) Стране у спору су дужне да одреде свог представника у поступку мирења и о томе обавијесте миритеља најкасније до дана заказане расправе.

(3) Ако стране у спору не одреде свог представника у року из става 2. овог члана, поступак мирења води миритељ непосредним контактом са странама у спору.

Члан 24.

(1) У циљу рјешавања радног спора миритељ има право да одвојено, ван расправе, тражи и прикупља информације и друге податке од представника страна у спору.

(2) Има право да укључи вјештаке и друге стручњаке који ће помоћи у рјешавању спора, уз сагласност и о трошку страна у спору.

Члан 25.

(1) Споразум који стране постигну у поступку мирења закључује се у писаној форми и обавезујући је за обје стране.

(2) Ако је између страна у поступку закључен колективни уговор, споразум закључен у поступку мирења постаје саставни дио колективног уговора.

(3) Примјерак потписаног споразума из ст. 1. и 2. овог члана миритељ доставља Агенцији.

Члан 26.

Ако уз помоћ миритеља стране у поступку не закључе споразум о предмету спора у року од 15 дана од дана почетка поступка, миритељ проглашава поступак завршеним и о томе обавјештава Агенцију.

7. Поступак пред арбитражом[уреди]

Члан 27.

Ако стране у радном спору не ријеше радни спор, преговорима или у поступку мирења, могу након неуспјеха преговора или окончања поступка мирења упутити спор на арбитражу.

Члан 28.

(1) Свака од страна у поступку бира свог арбитра из Именика, а трећег арбитра бира директор Агенције, након чега доноси акт о оснивању арбитраже.

(2) Арбитар којег именује директор Агенције обавља послове предсједавајућег арбитраже.

Члан 29.

(1) Предсједавајући арбитар је дужан да закаже расправу у року од три дана од дана оснивања арбитраже и о томе обавијести стране у спору.

(2) Стране у спору су дужне доставити арбитражи сву документацију о предмету спора, као и имена лица која треба саслушати у поступку.

(3) Арбитража одлучује да ли стране у спору треба да допуне документацију везану за спор или је за рјешење спора потребно саслушати још неко лице у току поступка.

Члан 30.

Арбитража доноси одлуку о радном спору најкасније у року од 60 дана од дана свог оснивања и примјерак одлуке доставља свакој страни и Агенцији.

Члан 31.

(1) Одлука арбитраже је коначна и обавезујућа за стране у спору.

(2) Одлука има снагу извршне исправе и садржи:

а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору,
б) изреку,
в) образложење,
г) датум доношења одлуке и
д) имена, презимена и потписе арбитара.

8. Изузеће миритеља и арбитара[уреди]

Члан 32.

(1) Страна у спору може директору Агенције да поднесе захтјев за изузеће миритеља или арбитра и то:

а) ако заступа неку од страна у спору, или је у посљедње три године заступао неку од страна у спору,
б) ако је сродник неке од страна у спору у правој линији, у побочној до четвртог степена и у тазбинској до другог степена и
в) ако је повезан са странама у спору на било који други начин који би могао да утиче на његову непристрасност.

(2) Миритељ и арбитар по службеној дужности воде рачуна о разлозима за изузеће у току поступка и дужни су да о њима обавијесте директора Агенције.

Члан 33.

(1) Директор Агенције одлучује о изузећу миритеља и арбитра по обавјештењу миритеља, односно арбитра и на захтјев стране у спору, у року од три дана од сазнања за постојање разлога за изузеће.

(2) У случају изузећа поступак мирног рјешавања радног спора наставља се избором новог миритеља, односно арбитра, у складу са овим законом.

IV МИРИТЕЉИ И АРБИТРИ[уреди]

Члан 34.

(1) За миритеља и арбитра може да буде именовано лице које испуњава сљедеће услове:

а) да је држављанин Републике Српске или Босне и Херцеговине,
б) да има високу стручну спрему и најмање три године радног искуства у области рада и социјалног дијалога и
в) да није осуђивано за кривично дјело.

(2) Поред услова утврђених у ставу 1. овог члана, предсједавајући арбитар мора имати положен правосудни испит, или звање магистра, односно доктора наука из области радног права.

Члан 35.

(1) Именовање миритеља и арбитара врши се јавним конкурсом на основу одлуке Економско-социјалног савјета Републике Српске (у даљем тексту: Савјет) водећи рачуна о територијалној заступљености и полној равноправности.

(2) Конкурс расписује и процедуру проводи Конкурсна комисија коју именује Савјет (у даљем тексту: Комисија).

(3) Након спроведене процедуре, Комисија утврђује приједлог листе миритеља и арбитара и доставља га Савјету.

Члан 36.

(1) Одлуку о именовању миритеља и арбитара доноси Савјет у року од 30 дана од дана достављања приједлога Комисије.

(2) Одлука из става 1. овог члана је коначна.

Члан 37.

(1) Миритељи и арбитри се бирају на период од четири године и могу бити поново изабрани.

(2) Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана уписа у Именик.

Члан 38.

(1) На основу одлуке Савјета о именовању миритеља и арбитра, директор Агенције доноси рјешење о упису у Именик.

(2) Решење садржи име, презиме, адресу и стручну спрему миритеља, односно арбитра.

(3) Својство миритеља и арбитара стиче се даном уписа у Именик.

Члан 39.

(1) Именик води Агенција.

(2) Именик садржи сљедеће податке:

а) име и презиме миритеља односно арбитра,
б) адресу миритеља односно арбитра,
в) стручну спрему,
г) назив и сједиште послодавца миритеља односно арбитра ако је у радном односу,
д) број и датум одлуке Савјета о избору миритеља односно арбитра и
ђ) број и датум решења о упису и брисању из Именика.

(3) Министар рада и борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: министар) правилником ће прописати образац и начин вођења Именика.

Члан 40.

Миритељ и арбитар дужни су да пријаве промјену података из члана 39. став 2. т. а), б) и г) овог закона у року од три дана од дана настанка промјене.

Члан 41.

Миритељ и арбитар дужни су да поступају одговорно, савјесно и по свом најбољем знању, у циљу рјешавања спора између страна.

Члан 42.

Миритељ и арбитар су дужни да се стручно усавршавају, у областима од значаја за провођење овог закона.

Члан 43.

(1) Миритељ и арбитар су дужни да редовно обавјештавају Агенцију о току и окончању поступка мирног рјешавања радног спора.

(2) Миритељ и арбитар за свој рад одговарају Агенцији.

Члан 44.

(1) Миритељ и арбитар имају право на награду за рад и накнаду трошкова које су имали током поступка.

(2) Одлуком Владе утврђују се услови за остваривање права на награду и накнаду трошкова и њихова висина.

(3) Средства из става 1. овог члана обезбјеђују се у Буџету Републике Српске.

Члан 45.

Миритељ и арбитар имају право на одсуство са рада без накнаде зараде за вријеме док воде поступак мирног рјешавања радног спора.

Члан 46.

Министар правилником уређује ближе услове у погледу начина међусобне комуникације учесника у мирном рјешавању спора и вођења поступка.

Члан 47.

(1) Својство миритеља и арбитра престаје брисањем из Именика.

(2) Миритељ, односно арбитар се брише из Именика:

а) ако се накнадно утврди да нису били испуњени услови из члана 34. овог закона,
б) ако престану да постоје услови из члана 34. т. а) и в) овог закона,
в) по истеку рока на који је изабран, ако не буде поново изабран,
г) ако одбије да се стручно усавршава,
д) ако нестручно и несавјесно обавља дужности,
ђ) ако се неуредно одазива на позив Агенције,
е) ако неоправдано одуговлачи поступак мирног рјешавања радног спора,
ж) на лични захтјев,
з) усљед губитка пословне способности и
и) усљед смрти.

Члан 48.

(1) Захтјев за брисање миритеља односно арбитра из Именика подноси Савјет у случајевима из члана 47. став. 2. т. а), б), г), д), ђ) и е).

(2) У слачајевима из става 1. овог члана директор је дужан да у року од седам дана од дана пријема захтјева изврши брисање миритеља и арбитра из Именика.

(3) У случајевима настанка околности из члана 47. став 2. т. в), ж), з) и и), директор Агенције доноси рјешење о брисању миритеља и арбитра из Именика у року од 15 дана од дана сазнања за настале околности о чему обавјештава Савјет.

Члан 49.

Решење о упису и брисању из Именика објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

V ЕВИДЕНЦИЈА О ПОСТУПЦИМА МИРНОГ РЈЕШАВАЊА РАДНИХ СПОРОВА[уреди]

Члан 50.

Агенција води евиденцију о поступцима мирног рјешавања радних спорова.

Члан 51.

(1) Евиденција садржи нарочито:

а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору,
б) име и презиме миритеља односно арбитра,
в) предмет спора,
г) датум покретања поступка и
д) датум окончања спора и начин на који је спор ријешен.

(2) Министар правилником прописује образац и начин вођења евиденције из става 1. овог члана.

VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 52.

(1) У року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети Одлуку о условима за остваривање права на награду и накнаду трошкова миритеља и арбитара (члан 44. став 2).

(2) Избор миритеља и арбитара извршиће се до краја 2009. године, у складу са овим законом.

(3) Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети сљедеће правилнике:

а) о начину вођења Именика миритеља и арбитара (члан 39. став 3),
б) о начину међусобне комуникације учесника у мирном рјешавању спора и вођења поступка (члан 46) и
в) о начину вођења евиденције о мирном рјешавању радних спорова (члан 51).

Члан 53.

Поступци за мирно рјешавање радних спорова започети прије ступања на снагу овог закона завршиће се према пропису на основу којег су и покренути.

Члан 54.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1116/09
Датум: 15. јул 2009. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 71/09