Закон о мирном рјешавању радних спорова (2009)
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О МИРНОМ РЈЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
(1) Овим законом уређују се начин и поступак мирног рјешавања индивидуалних и колективних радних спорова, избор, права и обавезе миритеља и арбитара, као и начин оснивања тијела за мирно рјешавање радних споровa, те друга питања од значаја за мирно рјешавање радних спорова.
(2) Поступак мирног рјешавања радних спорова покреће се и води у складу са овим законом, уколико о истом није одлучено правоснажном одлуком суда или другог органа у складу са прописима о раду.
(3) Мирно рјешавање радних спорова је алтернативни начин рјешавања радних спорова између страна у радном спору уз учешће трећих лица, а обухвата мирење и арбитражу.
Члан 2.
(1) Стране у спору добровољно одлучују о приступању мирном рјешавању радног спора, ако овим законом није друкчије одређено.
(2) Стране у радном спору бирају миритеље и арбитре из Именика миритеља и арбитара (у даљем тексту: Именик) у циљу мирног рјешавања радних спорова.
Члан 3.
(1) У поступку мирног рјешавања радног спора учествују стране у спору, миритељи и арбитри, односно тијела за мирно рјешавање колективних спорова у складу са овим законом.
(2) Миритељ и арбитар су дужни да поступају одговорно, савјесно и непристрасно.
Члан 4.
Поједини изрази који се користе у овом закону имају сљедеће значење:
а) страном у индивидуалном радном спору, у смислу овог закона, сматрају се радник и послодавац (у даљем тексту: стране у индивидуалном спору),
б) страном у колективном радном спору, у смислу овог закона, сматрају се учесници у закључивању колективног уговора и други субјекти колективних права у складу са законом (у даљем тексту: стране у колективном спору),
в) миритељем, у смислу овог закона, сматра се лице које самостално или као члан мировног вијећа пружа помоћ странама и даје приједлоге и препоруке у радном спору са циљем закључивања споразума о рјешавању радног спора,
г) арбитром, у смислу овог закона, сматра се лице које самостално или као члан арбитражног вијећа доноси одлуку којом се окончава радни спор,
д) радним спором, у смислу овог закона, сматрају се индивидуални и колективни радни спорови (у даљем тексту: радни спор),
ђ) индивидуалним радним спором, у смислу овог закона, сматра се спор поводом отказа уговора о раду, понуде и закључивања уговора о раду под измијењеним околностима, неисплаћивања плата и накнада, накнаде материјалне штете и отпремнине (у даљем тексту: индивидуални спор),
е) колективним радним спором, у смислу овог закона, сматра се спор поводом закључивања, измјена и допуна, отказа или примјене колективног уговора, остваривања права на синдикално организовање, штрајк и других колективних права (у даљем тексту: колективни спор),
ж) тијела за мирно рјешавање колективних радних спорова су мировно вијеће и арбитража,
з) мировно вијеће је тијело које споразумно оснивају стране у колективном радном спору које даје приједлоге и препоруке са циљем закључења споразума о рјешењу радног спора и
и) арбитража је тијело које се оснива споразумом страна ради коначног рјешавања колективних радних спорова.
II АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЈЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА
[уреди]Члан 5.
(1) Агенција за мирно рјешавање радних спорова (у даљем тексту: Агенција) оснива се овим законом.
(2) Агенција је јавна установа и начин њене организације и пословања уредиће се у складу са Законом о систему јавних служби („Службени гласник Републике Српске“, број 68/07).
Члан 6.
Агенција обавља стручне послове који се односе на:
а) мирно рјешавање индивидуалних и колективних радних спорова,
б) избор миритеља и арбитара,
в) вођење Именика,
г) едукацију и стручно усавршавање миритеља и арбитара,
д) евиденцију о поступцима мирног рјешавања радних спорова и
ђ) друге послове одређене законом.
Члан 7.
Органи Агенције су управни одбор и директор.
Члан 8.
(1) Управни одбор Агенције (у даљем тексту: управни одбор) именује и разрјешава Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада) на приједлог Министарства рада и борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министарство) на период од четири године након спроведеног поступка јавне конкуренције.
(2) Управни одбор има три члана.
(3) Запослени у Агенцији не могу бити чланови њеног управног одбора.
Члан 9.
Управни одбор:
а) доноси Статут Агенције,
б) одлучује о пословању Агенције,
в) разматра и усваја извјештај о пословању и годишњи обрачун Агенције,
г) доноси програм рада и финансијски план Агенције,
д) одлучује о коришћењу средстава, у складу са законом и Статутом Агенције, и
ђ) врши и друге послове утврђене актом о оснивању и Статутом Агенције.
Члан 10.
(1) Директор руководи радом Агенције, представља и заступа Агенцију и одговоран је за законитост њеног рада.
(2) Директора Агенције именује и разрјешава Влада на период од четири године уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
(3) Услови за директора утврђују се Статутом Агенције.
III ПОСТУПАК МИРНОГ РЈЕШАВАЊА РАДНОГ СПОРА
[уреди]1. Заједничке одредбе
[уреди]Члан 11.
(1) Поступак мирног рјешавања радног спора покреће се подношењем Агенцији приједлога за мирно рјешавање радног спора (у даљем тексту: приједлог).
(2) Стране у спору могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.
(3) Приједлог обавезно садржи:
а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору и
б) предмет спора.
(4) Уз приједлог, стране у спору достављају документацију у вези са предметом спора, као и имена свједока, ако их имају.
(5) Уколико се поднесени приједлог не односи на радне спорове у смислу овог закона, Агенција ће одбацити приједлог и о томе обавијестити подносиоца.
Члан 12.
(1) Ако је приједлог поднијела само једна од страна у спору, Агенција одмах по пријему приједлога доставља исти заједно са документацијом другој страни у спору и позива је да се у року од 15 дана од дана пријема изјасни да ли прихвата мирно рјешавање радног спора.
(2) Ако друга страна не прихвати поступак у року од 15 дана од дана пријема позива, директор Агенције одређује миритеља у циљу мирног рјешавања радног спора.
(3) Ако миритељ из става 2. овог члана не обезбиједи да стране у радном спору у року од 15 дана приступе мирном рјешавању насталог спора, обавијестиће директора Агенције да поступак мирења није започет.
2. Одређивање миритеља
[уреди]Члан 13.
(1) Миритеља односно арбитра споразумно одређују стране у спору са списка миритеља и арбитара који се води у Именику, у заједничком приједлогу, односно у року од 15 дана од дана прихватања појединачног приједлога.
(2) У случају када стране у спору споразумно не одреде миритеља односно арбитра, миритеља односно арбитра одређује директор Агенције.
Члан 14.
Aгенција доставља приједлог и документацију у вези са предметом спора миритељу односно арбитру који је одређен за конкретан спор.
Члан 15.
Свака страна у спору сноси своје трошкове, осим трошкова поступка које сноси Агенција.
3. Учешће миритеља у индивидуалном радном спору
[уреди]Члан 16.
(1) Стране у индивидуалном радном спору могу да поднесу приједлог Агенцији за учешће миритеља у циљу пружања помоћи и рјешавања насталог спора.
(2) Стране могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.
(3) Ако је приједлог поднијела једна од страна, Агенција одмах по пријему доставља приједлог и документацију другој страни с позивом да се у року од 15 дана изјасни да ли прихвата учешће миритеља у радном спору.
(4) Приједлог садржи опис индивидуалног спора, стране у спору, мјесто и вријеме мирења, а заједнички приједлог може да садржи и име, презиме и адресу миритеља.
Члан 17.
(1) Миритељ у индивидуалном радном спору:
а) присуствује разговорима страна у спору,
б) указује странама на могућа рјешења конкретног спора и
в) пружа стручну и другу помоћ учесницима.
(2) Миритељ је дужан да буде непристрасан у току преговора.
4. Учешће миритеља у колективном преговарању
[уреди]Члан 18.
(1) Учесници у закључивању колективног уговора (у даљем тексту: учесници) могу да поднесу приједлог Агенцији за учешће миритеља у колективном преговарању у циљу пружања помоћи и спречавања настанка спора.
(2) Учесници могу да поднесу приједлог заједнички или појединачно.
(3) Ако је приједлог поднио један од учесника, Агенција одмах по пријему доставља приједлог и документацију другим учесницима с позивом да се у року од осам дана изјасне да ли прихватају учешће миритеља у колективном преговарању.
(4) Приједлог садржи врсту колективног уговора, учеснике, мјесто и вријеме преговора, а заједнички приједлог и име, презиме и адресу миритеља.
Члан 19.
(1) Миритељ у поступку колективног преговарања:
а) присуствује преговорима,
б) указује учесницима на приједлоге који нису у складу са законом и другим прописом и
в) пружа стручну и другу помоћ учесницима.
(2) Миритељ је дужан да буде непристрасан у току преговора.
5. Учешће миритеља у колективном радном спору
[уреди]Члан 20.
У случају спора у закључивању и примјени колективног уговора, његовог отказивања од стране једног или више учесника у његовом закључивању, као и потребе за његовом измјеном или допуном, учесници у закључивању колективног уговора споразумно рјешавају спорно питање, а ако до тога не дође, спор се износи пред мировно вијеће.
Члан 21.
У дјелатностима од општег интереса или у дјелатностима у којима би прекид рада могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету већих размјера, стране у спору дужне су да изнесу спор пред мировно вијеће, у складу са законом.
Члан 22.
(1) У дјелатностима из члана 21. овог закона стране у спору су дужне да заједнички поднесу приједлог, у року од пет дана од дана настанка спора.
(2) Ако стране у спору не поднесу приједлог, дужне су да о томе обавијесте Агенцију.
(3) Ако стране у спору не поднесу приједлог, директор Агенције по службеној дужности покреће поступак мирења и одређује мировно вијеће из Именика.
6. Поступак мирења
[уреди]Члан 23.
(1) Миритељ је дужан да закаже расправу у року од три дана од дана пријема приједлога и документације о предмету спора и о томе обавјештава стране у спору.
(2) Стране у спору су дужне да одреде свог представника у поступку мирења и о томе обавијесте миритеља најкасније до дана заказане расправе.
(3) Ако стране у спору не одреде свог представника у року из става 2. овог члана, поступак мирења води миритељ непосредним контактом са странама у спору.
Члан 24.
(1) У циљу рјешавања радног спора миритељ има право да одвојено, ван расправе, тражи и прикупља информације и друге податке од представника страна у спору.
(2) Има право да укључи вјештаке и друге стручњаке који ће помоћи у рјешавању спора, уз сагласност и о трошку страна у спору.
Члан 25.
(1) Споразум који стране постигну у поступку мирења закључује се у писаној форми и обавезујући је за обје стране.
(2) Ако је између страна у поступку закључен колективни уговор, споразум закључен у поступку мирења постаје саставни дио колективног уговора.
(3) Примјерак потписаног споразума из ст. 1. и 2. овог члана миритељ доставља Агенцији.
Члан 26.
Ако уз помоћ миритеља стране у поступку не закључе споразум о предмету спора у року од 15 дана од дана почетка поступка, миритељ проглашава поступак завршеним и о томе обавјештава Агенцију.
7. Поступак пред арбитражом
[уреди]Члан 27.
Ако стране у радном спору не ријеше радни спор, преговорима или у поступку мирења, могу након неуспјеха преговора или окончања поступка мирења упутити спор на арбитражу.
Члан 28.
(1) Свака од страна у поступку бира свог арбитра из Именика, а трећег арбитра бира директор Агенције, након чега доноси акт о оснивању арбитраже.
(2) Арбитар којег именује директор Агенције обавља послове предсједавајућег арбитраже.
Члан 29.
(1) Предсједавајући арбитар је дужан да закаже расправу у року од три дана од дана оснивања арбитраже и о томе обавијести стране у спору.
(2) Стране у спору су дужне доставити арбитражи сву документацију о предмету спора, као и имена лица која треба саслушати у поступку.
(3) Арбитража одлучује да ли стране у спору треба да допуне документацију везану за спор или је за рјешење спора потребно саслушати још неко лице у току поступка.
Члан 30.
Арбитража доноси одлуку о радном спору најкасније у року од 60 дана од дана свог оснивања и примјерак одлуке доставља свакој страни и Агенцији.
Члан 31.
(1) Одлука арбитраже је коначна и обавезујућа за стране у спору.
(2) Одлука има снагу извршне исправе и садржи:
а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору,
б) изреку,
в) образложење,
г) датум доношења одлуке и
д) имена, презимена и потписе арбитара.
8. Изузеће миритеља и арбитара
[уреди]Члан 32.
(1) Страна у спору може директору Агенције да поднесе захтјев за изузеће миритеља или арбитра и то:
а) ако заступа неку од страна у спору, или је у посљедње три године заступао неку од страна у спору,
б) ако је сродник неке од страна у спору у правој линији, у побочној до четвртог степена и у тазбинској до другог степена и
в) ако је повезан са странама у спору на било који други начин који би могао да утиче на његову непристрасност.
(2) Миритељ и арбитар по службеној дужности воде рачуна о разлозима за изузеће у току поступка и дужни су да о њима обавијесте директора Агенције.
Члан 33.
(1) Директор Агенције одлучује о изузећу миритеља и арбитра по обавјештењу миритеља, односно арбитра и на захтјев стране у спору, у року од три дана од сазнања за постојање разлога за изузеће.
(2) У случају изузећа поступак мирног рјешавања радног спора наставља се избором новог миритеља, односно арбитра, у складу са овим законом.
IV МИРИТЕЉИ И АРБИТРИ
[уреди]Члан 34.
(1) За миритеља и арбитра може да буде именовано лице које испуњава сљедеће услове:
а) да је држављанин Републике Српске или Босне и Херцеговине,
б) да има високу стручну спрему и најмање три године радног искуства у области рада и социјалног дијалога и
в) да није осуђивано за кривично дјело.
(2) Поред услова утврђених у ставу 1. овог члана, предсједавајући арбитар мора имати положен правосудни испит, или звање магистра, односно доктора наука из области радног права.
Члан 35.
(1) Именовање миритеља и арбитара врши се јавним конкурсом на основу одлуке Економско-социјалног савјета Републике Српске (у даљем тексту: Савјет) водећи рачуна о територијалној заступљености и полној равноправности.
(2) Конкурс расписује и процедуру проводи Конкурсна комисија коју именује Савјет (у даљем тексту: Комисија).
(3) Након спроведене процедуре, Комисија утврђује приједлог листе миритеља и арбитара и доставља га Савјету.
Члан 36.
(1) Одлуку о именовању миритеља и арбитара доноси Савјет у року од 30 дана од дана достављања приједлога Комисије.
(2) Одлука из става 1. овог члана је коначна.
Члан 37.
(1) Миритељи и арбитри се бирају на период од четири године и могу бити поново изабрани.
(2) Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана уписа у Именик.
Члан 38.
(1) На основу одлуке Савјета о именовању миритеља и арбитра, директор Агенције доноси рјешење о упису у Именик.
(2) Решење садржи име, презиме, адресу и стручну спрему миритеља, односно арбитра.
(3) Својство миритеља и арбитара стиче се даном уписа у Именик.
Члан 39.
(1) Именик води Агенција.
(2) Именик садржи сљедеће податке:
а) име и презиме миритеља односно арбитра,
б) адресу миритеља односно арбитра,
в) стручну спрему,
г) назив и сједиште послодавца миритеља односно арбитра ако је у радном односу,
д) број и датум одлуке Савјета о избору миритеља односно арбитра и
ђ) број и датум решења о упису и брисању из Именика.
(3) Министар рада и борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: министар) правилником ће прописати образац и начин вођења Именика.
Члан 40.
Миритељ и арбитар дужни су да пријаве промјену података из члана 39. став 2. т. а), б) и г) овог закона у року од три дана од дана настанка промјене.
Члан 41.
Миритељ и арбитар дужни су да поступају одговорно, савјесно и по свом најбољем знању, у циљу рјешавања спора између страна.
Члан 42.
Миритељ и арбитар су дужни да се стручно усавршавају, у областима од значаја за провођење овог закона.
Члан 43.
(1) Миритељ и арбитар су дужни да редовно обавјештавају Агенцију о току и окончању поступка мирног рјешавања радног спора.
(2) Миритељ и арбитар за свој рад одговарају Агенцији.
Члан 44.
(1) Миритељ и арбитар имају право на награду за рад и накнаду трошкова које су имали током поступка.
(2) Одлуком Владе утврђују се услови за остваривање права на награду и накнаду трошкова и њихова висина.
(3) Средства из става 1. овог члана обезбјеђују се у Буџету Републике Српске.
Члан 45.
Миритељ и арбитар имају право на одсуство са рада без накнаде зараде за вријеме док воде поступак мирног рјешавања радног спора.
Члан 46.
Министар правилником уређује ближе услове у погледу начина међусобне комуникације учесника у мирном рјешавању спора и вођења поступка.
Члан 47.
(1) Својство миритеља и арбитра престаје брисањем из Именика.
(2) Миритељ, односно арбитар се брише из Именика:
а) ако се накнадно утврди да нису били испуњени услови из члана 34. овог закона,
б) ако престану да постоје услови из члана 34. т. а) и в) овог закона,
в) по истеку рока на који је изабран, ако не буде поново изабран,
г) ако одбије да се стручно усавршава,
д) ако нестручно и несавјесно обавља дужности,
ђ) ако се неуредно одазива на позив Агенције,
е) ако неоправдано одуговлачи поступак мирног рјешавања радног спора,
ж) на лични захтјев,
з) усљед губитка пословне способности и
и) усљед смрти.
Члан 48.
(1) Захтјев за брисање миритеља односно арбитра из Именика подноси Савјет у случајевима из члана 47. став. 2. т. а), б), г), д), ђ) и е).
(2) У слачајевима из става 1. овог члана директор је дужан да у року од седам дана од дана пријема захтјева изврши брисање миритеља и арбитра из Именика.
(3) У случајевима настанка околности из члана 47. став 2. т. в), ж), з) и и), директор Агенције доноси рјешење о брисању миритеља и арбитра из Именика у року од 15 дана од дана сазнања за настале околности о чему обавјештава Савјет.
Члан 49.
Решење о упису и брисању из Именика објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.
V ЕВИДЕНЦИЈА О ПОСТУПЦИМА МИРНОГ РЈЕШАВАЊА РАДНИХ СПОРОВА
[уреди]Члан 50.
Агенција води евиденцију о поступцима мирног рјешавања радних спорова.
Члан 51.
(1) Евиденција садржи нарочито:
а) име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору,
б) име и презиме миритеља односно арбитра,
в) предмет спора,
г) датум покретања поступка и
д) датум окончања спора и начин на који је спор ријешен.
(2) Министар правилником прописује образац и начин вођења евиденције из става 1. овог члана.
VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 52.
(1) У року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона Влада ће донијети Одлуку о условима за остваривање права на награду и накнаду трошкова миритеља и арбитара (члан 44. став 2).
(2) Избор миритеља и арбитара извршиће се до краја 2009. године, у складу са овим законом.
(3) Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети сљедеће правилнике:
а) о начину вођења Именика миритеља и арбитара (члан 39. став 3),
б) о начину међусобне комуникације учесника у мирном рјешавању спора и вођења поступка (члан 46) и
в) о начину вођења евиденције о мирном рјешавању радних спорова (члан 51).
Члан 53.
Поступци за мирно рјешавање радних спорова започети прије ступања на снагу овог закона завршиће се према пропису на основу којег су и покренути.
Члан 54.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-1116/09
Датум: 15. јул 2009. године
Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 71/09