Закон о кривичном поступку — Пречишћени текст (2009)/IV

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

- Пречишћени текст -

ДИО ЧЕТВРТИ ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

Глава XXV
ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ КАЗНЕНОГ НАЛОГА

Члан 357.

Општа одредба

(1) За кривично дјело за које је прописана казна затвора до пет година или новчана казна као главна казна, а за које је прикупио довољно доказа који пружају основ за тврдњу да је осумњичени учинио кривично дјело, тужилац може у оптужници затражити од суда да изда казнени налог - у којем ће оптуженом изрећи одређену кривичну санкцију или мјеру без спровођења главног претреса.

(2) Тужилац може да затражи изрицање једне или више од сљедећих кривичноправних санкција: новчану казну, условну осуду или мјере безбједности –забрану вршења одређених позива, дјелатности или дужности, забране управљања моторним возилом и одузимање предмета, као и мјеру одузимања имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

(3) Изрицање новчане казне може се затражити у висини која не може бити већа од 50.000 КМ.

Члан 358.

Неприхватање захтјева за издавање казненог налога

(1) Судија ће одбацити захтјев за издавање казненог налога ако установи да постоји основ за спајање поступка из члана 30. овог закона, ако се ради о кривичном дјелу за које се такав захтјев не може поставити или ако је тужилац затражио изрицање кривичне санкције или мјере која по закону није дозвољена.

(2) О жалби тужиоца против рјешења о одбачају одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона у року од 48 часова.

(3) Ако судија сматра да подаци у оптужници не пружају довољно основа за издавање казненог налога или да се према тим подацима може очекивати изрицање неке друге кривичне санкције или мјере, а не оне коју је затражио тужилац, поступиће са оптужницом као да је поднесена на потврђивање и поступити у складу са чланом 243. овог закона.

Члан 359.

Прихватање захтјева за издавање казненог налога

(1)Ако се сложи за захтјевом за издавање казненог налога, судија ће потврдити оптужницу и заказати саслушање оптуженог без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана потврђивања оптужнице.

(2) На саслушању је потребно присуство тужиоца и браниоца. Умјесто тужиоца саслушању може присуствовати стручни сарадник тужилаштва којег овласти главни тужилац. У случају њиховог недоласка примијениће се одредбе чл. 260. 261. и 263. овог закона.

(3) Приликом саслушања судија ће:

a) утврдити да ли је испоштовано право оптуженог да га заступа бранилац,
б) утврдити да ли је оптужени разумио оптужницу и захтјев тужиоца за изрицање кривичне санкције или мјере,
в) позвати тужиоца да упозна оптуженог са садржајем доказа које је прикупио тужилац и позвати га на давање изјаве о предоченим доказима,
г) позвати оптуженог да се изјасни о кривњи,
д) позвати оптуженог да се изјасни о предложеној кривичној санкцији или мјери.

Члан 360.

Изјава о кривњи и издавање казненог налога

(1) Ако оптужени изјави да није крив или стави приговор на оптужницу, судија ће прослиједити оптужницу ради заказивања главног претреса, у складу са овим законом. Главни претрес ће бити заказан у року од 30 дана.

(2) Ако оптужени изјави да је крив и да прихвата кривичну санкцију или мјеру предложену у оптужници, судија ће прво утврдити кривњу и онда пресудом издати казнени налог у складу с оптужницом.

Члан 361.

Садржај пресуде којом се издаје казнени налог и право на жалбу

(1) Пресуда којом се издаје казнени налог садржи податке из члана 299. овог закона.

(2) У образложење пресуде укратко се наводе разлози који оправдавају изрицање пресуде којом се из става 1. овог члана издаје казнени налог.

(3) Против пресуде из става 1. овог члана дозвољена је жалба у року од осам дана од дана достављања пресуде.

Члан 362.

Достављање пресуде

(1) Пресуда којом се издаје казнени налог се доставља оптуженом, његовом браниоцу и тужиоцу.

(2) Плаћање новчане казне прије истека рока за улагање жалбе не сматра се одрицањем од права на жалбу.

Глава XXVI
ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА

1. Опште одредбе

Члан 363.

Примјена других одредби овог закона у поступку према малољетницима

(1) Одредбе ове главе примјењују се у поступку према лицима која су учинила кривично дјело као малољетници, а у вријеме покретања поступка, односно суђења нису навршила 21 годину живота. Остале одредбе овог закона примјењују се уколико нису у супротности с одредбама ове главе.

(2) Одредбе чл. 365. до 367, чл. 370. до 373., чл. 378., 380., 382. и 389. овог закона примјењују се у поступку према млађем пунолетном лицу ако се до почетка главног претреса установи да долази у обзир да се том лицу изрекне васпитна мјера у складу са одредбама Кривичног закона, а до тог времена оно није навршило 21 годину живота.

Члан 364.

Примјена одредби према дјеци

Кад се у току поступка утврди да малољетник у вријеме извршења кривичног дјела није навршио 14 година, кривични поступак ће се обуставити и о томе ће се обавијестити орган старатељства.

Члан 365.

Обазриво поступање

(1) При предузимању радњи којима је присутан малољетник, а нарочито при његовом испитивању, сви који учествују у поступку дужни су поступати обазриво, водећи рачуна о душевној развијености, осјетљивости и личним својствима малољетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на развој малољетника.

(2) Сви који учествују у поступку спречаваће погодним мјерама свако недисциплиновано понашање малољетника.

Члан 366.

Обавезна одбрана

(1) Малољетник мора имати браниоца од почетка припремног поступка.

(2) Уколико малољетник не познаје језик на коме се води кривични поступак, суд ће му одредити преводиоца.

(3) Ако у случајевима из става 1. овог члана сам малољетник, његов законски заступник или сродник не узме браниоца, њега ће поставити по службеној дужности судија за малољетнике.

Члан 367.

Искључење ослобођења од дужности свједочења

Од дужности свједочења о околностима које се односе на душевну развијеност малољетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи (члан 378. овог закона) ослобођени су само родитељ, старалац, усвојилац, социјални радник, вјерски исповједник и бранилац.

Члан 368.

Спајање и раздвајање поступка

(1) Кад је малољетник учествовао у извршењу кривичног дјела заједно с пунољетним лицем, поступак према њему ће се раздвојити и спровести по одредбама ове главе.

(2) Поступак према малољетнику може се спојити с поступком против пунољетног лица и провести по општим одредбама овог закона само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разјашњење ствари. Рјешење о томе доноси судија за малољетнике, на образложени приједлог тужиоца. Против овог рјешења није дозвољена жалба.

(3) Кад се проводи јединствен поступак за малољетника и пунољетне учиниоце, у погледу малољетника ће се увијек примијенити одредбе чл. 356. до 367, чл. 370. до 373. и чл. 378, 380, 382. и 388. овог закона, кад се на главном претресу разјашњавају питања која се односе на малољетника, као и чл. 389. и 395. овог закона, а остале одредбе ове главе - уколико њихова примјена није у супротности с вођењем спојеног поступка.

Члан 369.

Спровођење јединственог поступка

Кад је лице учинило неко кривично дјело као малољетно, а неко као пунољетно, спровешће се јединствен поступак по члану 30. овог закона, пред вијећем које суди пунољетним лицима.

Члан 370.

Улога органа старатељства

(1) У поступку према малољетницима, поред овлашћења која су изричито предвиђена у одредбама ове главе, орган старатељства има право да се упозна с током поступка, да у току поступка ставља приједлоге и да указује на чињенице и доказе који су од важности за доношење правилне одлуке.

(2) О сваком покретању поступка према малољетнику тужилац ће обавијестити надлежни орган старатељства.

Члан 371.

Позивање и достављање писмена

(1) Малољетник се позива преко родитеља, односно законског заступника.

(2) Достављање одлука и других писмена малољетнику врши се сходно одредбама члана 82. овог закона, с тим да се малољетнику неће достављати писмена истицањем на огласној плочи суда, нити ће се примијенити одредба члана 78. став 2. овог закона.

Члан 372.

Објављивање тока кривичног поступка

(1) Не смије се објавити ток кривичног поступка према малољетнику, ни одлука донесена у том поступку, нити се може вршити видео и аудио снимање тока поступка.

(2) Правноснажна одлука суда може се објавити, али без навођења личних података малољетника из којих се може утврдити његов идентитет.

Члан 373.

Дужност хитног поступања

Органи који учествују у поступку према малољетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавјештења, извјештаји или мишљења, дужни су најхитније поступати - како би се поступак што прије завршио.

Члан 374.

Састав суда

(1) У првом степену суди судија за малољетнике, који води и припремни поступак и обавља и друге послове у поступку према малољетницима, у складу с овим законом.

(2) Вијеће за малољетнике у саставу од тројице судија одлучује по жалбама против одлуке судије за малољетнике, у случајевима предвиђеним овим законом.

2. Покретање поступка

Члан 375.

Примјена начела опортунитета

(1) За кривична дјела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна, тужилац може одлучити да не захтијева покретање кривичног поступка иако постоје докази да је малољетник учинио кривично дјело, ако сматра да не би било цјелисходно да се води поступак према малољетнику с обзиром на природу кривичног дјела и околности под којима је учињено, ранији живот малољетника и његова лична својства. Ради утврђивања ових околности, тужилац може затражити обавјештења од родитеља, односно стараоца малољетника, других лица и установа, а кад је то потребно, може ова лица и малољетника позвати ради непосредног обавјештавања. Тужилац може затражити мишљење од органа старатељства о цјелисходности покретања поступка према малољетнику.

(2) Ако за доношење одлуке из става 1. овог члана треба да се испитују лична својства малољетника, тужилац може, у споразуму с органом старатељства, упутити малољетника у прихватилиште или у установу за испитивање или васпитање, али најдуже на 30 дана.

(3) Кад је извршење казне или васпитне мјере у току, тужилац може одлучити да не захтијева покретање кривичног поступка за друго кривично дјело малољетника, ако с обзиром на тежину тог кривичног дјела, као и на казну, односно васпитну мјеру која се извршава, не би имало сврхе вођење поступка и изрицање кривичне санкције за то дјело.

(4) Кад тужилац у случајевима из ст. 1. и 3. овог члана нађе да није цјелисходно да се покрене поступак према малољетнику, обавијестиће о томе, уз навођење разлога, орган старатељства и оштеченог.

Члан 376.

Васпитне препоруке

Прије доношења одлуке хоће ли поднијети захтјев за покретање кривичног поступка према малољетнику за кривично дјело из члана 375. став 1. овог закона, тужилац је дужан размотрити могућност и оправданост изрицања васпитних препорука у складу са Кривичним законом.

3. Припремни поступак

Члан 377.

Васпитне препоруке и захтјев за покретање поступка

(1) Тужилац подноси захтјев за покретање припремног поступка судији за малољетнике. Прије доношења одлуке о томе хоће ли се сложити с овим захтјевом који се односи на кривична дјела из члана 376. овог закона, судија за малољетнике је дужан размотрити могућности и оправданост изрицања васпитне препоруке у складу с одредбама Кривичног закона. Ако одлучи да изрекне васпитну препоруку, судија за малољетнике ће одлучити да се поступак према малољетнику не покрене. Против рјешења судије за малољетнике није допуштена жалба.

(2) Осим случајева из става 1. овог члана, ако се судија за малољетнике не сложи са захтјевом за покретање припремног поступка, затражиће да о томе одлучи вијеће за малољетнике.

(3) Судија за малољетнике може повјерити полицијским органима да изврше наредбу о претресању стана и лица или о привременом одузимању предмета, на начин предвиђен овим законом.

Члан 378.

Прибављање података о личности малољетника

(1) У припремном поступку према малољетнику, поред чињеница које се односе на кривично дјело, посебно ће се утврдити године живота малољетника, околности потребне за оцјену његове душевне развијености, испитаће се средина у којој и прилике под којима малољетник живи и друге околности које се тичу његове личности.

(2) Ради утврђивања околности из става 1. овог члана, судија за малољетнике ће прибавити извјештај и саслушати лица која могу дати потребне податке.

(3) Податке о личности малољетника прибавља судија за малољетнике. Судија за малољетнике може затражити да те податке прикупи одређено стручно лице (социјални радник, дефектолог, психолог и др.), а може њихово прибављање повјерити органу старатељства.

(4) Кад је за утврђивање здравственог стања малољетника, његове душевне развијености, психичких својстава или склоности потребно да малољетника прегледају вјештаци, за овај преглед одредиће се љекари, психолози или педагози. Оваква испитивања малољетника могу се обавити у здравственој или другој установи.

Члан 379.

Лица која присуствују радњама у припремном поступку

(1) Судија за малољетнике сам одређује начин извођења појединих радњи, држећи се одредаба овог закона у оној мјери која обезбјеђује права малољетника на одбрану, права оштећеног и прикупљање доказа потребних за одлучивање.

(2) Радњама у припремном поступку могу бити присутни тужилац и бранилац. Испитивање малољетног лица, кад је то потребно, обавиће се уз помоћ педагога или другог стручног лица. Судија за малољетнике може одобрити да радњама у припремном поступку буде присутан представник органа старатељства и родитељ, односно старалац малољетника. Кад су наведена лица присутна тим радњама, могу стављати приједлоге и упућивати питања лицу које се испитује, односно саслушава.

Члан 380.

Смјештај малољетника

(1) Судија за малољетнике може наредити да се малољетник у току припремног поступка смјести у прихватилиште, васпитну или сличну установу, да се стави под надзор органа старатељства или да се преда другој породици, ако је то потребно ради издвајања малољетника из средине у којој је живео или ради пружања помоћи, заштите или смештаја малољетника.

(2) Трошкови смештаја малољетника исплаћују се унапријед из буџетских средстава и улазе у трошкове кривичног поступка.

Члан 381.

Одређивање притвора

(1) Изузетно, судија за малољетнике може малољетнику одредити притвор кад за то постоје разлози из члана 197. став 1. тач. а) до в) овог закона.

(2) На основу рјешења о притвору које је донио судија за малољетнике, притвор може трајати најдуже мјесец дана. Вијеће за малољетнике дужно је обавити контролу неопходности притвора сваких 15 дана.

(3) Вијеће за малољетнике може у случају постојања законских разлога продужити притвор за још два мјесеца. Против рјешења вијећа допуштена је жалба која не задржава извршење рјешења.

(4) Након завршетка припремног поступка, притвор може да траје најдуже још шест мјесеци. Контролу оправданости притвора врши вијеће за малољетнике сваких мјесец дана од дана доношења посљедњег рјешења о притвору. Жалба против овог рјешења не задржава његово извршење.

Члан 382.

Поступак према малољетнику у притвору

(1) Малољетник издржава притвор одвојено од пунољетних лица.

(2) Судија за малољетнике има према притвореним малољетницима иста овлашћења која по овом закону припадају судији за претходни поступак, односно судији за претходно саслушање у погледу притвореника.

Члан 383.

Образложени приједлог

(1) Након што испита све околности које се односе на извршење кривичног дјела и на личност малољетника, судија за малољетнике доставља списе тужиоцу који је дужан у року од осам дана захтијевати да се припремни поступак допуни или изјавити да одустаје од поступка и поднијети приједлог за обуставу поступка или поднијети судији за малољетнике образложени приједлог за изрицање васпитне мјере или казне малољетничког затвора.

(2) Ако тужилац не поднесе захтјев да се припремни поступак допуни нити стави образложени приједлог судији за малољетнике за изрицање васпитне мјере или казне малољетничког затвора ни у року од два мјесеца од доставе списа, сматраће се да је одустао од кривичног гоњења.

(3) Приједлог тужиоца садржи: име и презиме малољетника, његове године живота, опис дјела, доказе из којих произлази да је малољетник учинио кривично дјело, образложење које треба да садржи оцјену душевне развијености малољетника и приједлог да се малољетник казни, односно да се према њему изрекне васпитна мјера.

Члан 384.

Обустава поступка

(1) Ако у току припремног поступка тужилац нађе да нема основа за вођење поступка према малољетнику или да постоје разлози из члана 375. став 3. овог закона, ставиће приједлог судији за малољетнике да обустави поступак. О приједлогу за обустављање поступка тужилац ће обавијестити и орган старатељства.

(2) Ако се судија за малољетнике не сложи с приједлогом тужиоца, затражиће да о томе одлучи вијеће за малољетнике.

(3) Вијеће може обуставити поступак према малољетнику или одлучити да се поступак настави пред судијом за малољетнике.

Члан 385.

Контрола поступка

Судија за малољетнике обавјештава предсједника суда сваких 15 дана који предмети малољетника нису окончани и о разлозима због којих је по појединим предметима поступак још у току. Предсједник суда ће предузети, по потреби, мјере да се поступак оконча.

4. Првостепни поступак

Члан 386.

Заказивање рочишта или главног претреса

(1) Кад прими приједлог тужиоца, судија за малољетнике заказује рочиште или главни претрес.

(2) Казна малољетничког затвора и заводске мјере изричу се само по одржаном главном претресу.

(3) Судија за малољетнике саопштиће малољетнику васпитну мјеру која му је изречена.

Члан 387.

Одлучивање на главном претресу

(1) Кад се одлучује на главном претресу, сходно ће се примјењивати одредбе овог закона о руковођењу главним претресом, о одлагању и прекиду главног претреса, о записнику и о току главног претреса, али судија за малољетнике може одступити од ових правила ако сматра да њихова примјена у конкретном случају не би била цјелисходна.

(2) Поред лица чије је присуство обавезно на главном претресу, на главни претрес позваће се и родитељи малољетника, односно старатељ и орган старатељства. Недолазак родитеља, старатеља или представника органа старатељства не спречава суд да одржи главни претрес.

(3) Осим малољетника, главном претресу мора бити присутан тужилац, кад је ставио приједлог у смислу члана 383. овог закона и бранилац.

(4) Одредбе овог закона о измјени оптужбе примјењиваће се и у поступку према малољетнику, с тим што је судија за малољетнике овлашћен да и без приједлога тужиоца донесе одлуку на основу чињеничног стања које је измијењено на главном претресу.

(5) На рочиште ће се позвати тужилац, малољетник, бранилац, родитељ односно старатељ малољетника, а о рочишту ће се обавијестити и може му присуствовати представник центра за социјални рад. Овом рочишту обавезно присуствују тужилац и бранилац малољетника. Уколико тужилац или бранилац неоправдано изостану са рочишта, судија за малољетнике о томе обавјештава главног тужиоца, односно адвокатску комору.

Члан 388.

Искључење јавности

(1) Кад се суди малољетнику, увијек ће се искључити јавност.

(2) Судија за малољетнике може допустити да главном претресу буду присутна лица која се баве заштитом и васпитањем малољетника или сузбијањем малољетничке деликвенције, као и научни радници.

(3) У току главног претреса судија за малољетнике може наредити да се, осим тужиоца, браниоца и представника органа старатељства, из засједања удаље сва или поједина лица.

(4) За вријеме извођења појединих доказа или говора странака судија за малољетнике може наредити да се малољетник удаљи из засједања.

Члан 389.

Привремени смјештај малољетника

У току поступка, судија за малољетнике може донијети одлуку о привременом смештају малољетника (члан 380.), а може и укинути одлуку која је о томе раније донесена.

Члан 390.

Заказивање главног претреса или одржавање рочишта и доношење одлуке

(1) Судија за малољетнике дужан је заказати главни претрес или одржати рочиште за изрицање васпитне мјере у року од осам дана од дана пријема приједлога тужиоца или од дана кад је на рочишту одлучено да се одржи главни претрес. За свако продужење овог рока судија за малољетнике мора имати одобрење предсједника суда.

(2) Одлагање или прекидање главног претреса врши се само изузетно. О сваком одлагању или прекидању главног претреса судија за малољетнике обавијестиће предсједника суда и изнијеће разлоге за одлагање, односно прекидање.

(3) Судија за малољетнике дужан је да писмено изради пресуду, односно рјешење у року од осам дана, а у посебно сложеним случајевима у року од 15 дана од дана објављивања пресуде, односно рјешења.

Члан 391.

Одлуке судије за малољетнике

(1) Судија за малољетнике није везан за приједлог тужиоца при одлучивању хоће ли према малољетнику изрећи казну или ће примијенити васпитну мјеру, али ако је тужилац одустао од приједлога, судија за малољетнике не може малољетнику изрећи казну него само васпитну мјеру.

(2) Судија за малољетнике ће рјешењем обуставити поступак у случајевима кад суд на основу члана 297. тач. г) до д) овог закона, доноси пресуду којом се оптужба одбија или којом се оптужени ослобађа од оптужбе (члан 298.), као и кад судија нађе да није цјелисходно изрећи малољетнику ни казну нити васпитну мјеру.

(3) Судија за малољетнике доноси рјешење и кад изриче васпитну мјеру малољетнику. У изреци овог рјешења наводи се само која се мјера изриче, али се малољетник не оглашава кривим за кривично дјело које му се ставља на терет. У образложењу рјешења навешће се опис дјела и околности које оправдавају примјену изречене васпитне мјере.

(4) Пресуда којом се малољетнику изриче казна малољетничког затвора доноси се у облику прописаном у члану 299. овог закона.

Члан 392.

Трошкови поступка и имовинскоправни захтјев

(1) Судија за малољетнике може малољетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка и на испуњење имовинскоправног захтјева само ако је малољетнику изрекао казну малољетничког затвора.

(2) Ако је према малољетнику примијењена васпитна мјера, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, а оштећени се ради остваривања имовинско-правног захтјева упућује на парнични поступак.

5. Правни лијекови

Члан 393.

Жалба против пресуде и рјешења

(1) Против пресуде којом је малољетнику изречена казна малољетничког затвора, против рјешења којим је малољетнику изречена васпитна мјера и против рјешења о обустављању поступка (члан 391. став 2.) могу изјавити жалбу сва лица која имају право на жалбу против пресуде (члан 307.) и то у року од осам дана од дана пријема пресуде, односно рјешења.

(2) Бранилац, тужилац, брачни односно, ванбрачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојилац, старалац, брат, сестра и хранилац могу изјавити жалбу у корист малољетника и против његове воље.

(3) Жалба против рјешења којим се изриче васпитна мјера која се издржава у установи задржава извршење рјешења ако судија за малољетнике, у сагласности с родитељима малољетника, и по саслушању малољетника, не одлучи друкчије.

(4) На сједницу вијећа за малољетнике (члан 318.) увијек ће се позвати малољетник и његов бранилац. Недолазак малољетника и његовог браниоца који су уредно обавијештени о сједници - не спречава другостепени суд да одржи сједницу.

Члан 394.

Одлуке вијећа за малољетнике и забрана reformatio in peius

(1) Вијеће за малољетнике може преиначити првостепену одлуку и изречи тежу мјеру малољетнику - само ако је то предложено у жалби тужиоца.

(2) Ако првостепеном одлуком није изречена казна малољетничког затвора или заводска мјера, вијеће за малољетнике може ту казну, односно мјеру изрећи само ако одржи претрес. Малољетнички затвор у дужем трајању или тежа заводска мјера од оне изречене првостепеном одлуком, може се изрећи и у сједници другостепеног вијећа.

Члан 395.

Понављање кривичног поступка

Одредбе о понављању кривичног поступка завршеног правноснажном пресудом сходно се примјењују и на понављање поступка завршеног правноснажним рјешењем о примјени васпитне мјере или о обустави поступка према малољетнику.

6. Надзор суда над спровођењем мјера

Члан 396.

Извјештај о понашању малољетника

(1) Управа установе у којој се извршава васпитна мјера према малољетнику дужна је да свака два мјесеца достави суду који је изрекао васпитну мјеру извјештај о понашању малољетника. Судија за малољетнике може и сам обилазити малољетнике смјештене у установи.

(2) Судија за малољетнике може преко органа старатељства прибавити обавјештење о извршењу осталих васпитних мјера, а може одредити да то учини и одређено стручно лице (социјални радник, дефектолог и др.).

7. Обустава извршења и измјена одлуке о васпитним мјерама

Члан 397.

Измјена одлуке и обустава извршења

(1) Кад су испуњени законом прописани услови за измјену одлуке о изреченој васпитној мјери, одлуку о томе доноси судија за малољетнике који је донио рјешење о васпитној мјери ако сам нађе да је то потребно или на приједлог тужиоца, управника установе или органа старатељства коме је повјерен надзор над малољетником.

(2) Прије доношења одлуке судија за малољетнике ће саслушати тужиоца, малољетника, родитеља или старатеља малољетника или друга лица, а прибавиће и потребне извјештаје од установе у којој малољетник издржава заводску мјеру, од органа старатељства или других органа и установа.

(3) По одредбама ст. 1. и 2. овог члана доноси се и одлука о обустављању извршења васпитне мјере.

(4) Одлуку о измјени васпитне мјере или о обустављању извршења доноси судија за малољетнике.

Глава XXVII
ПОСТУПАК ПРОТИВ ПРАВНИХ ЛИЦА

Члан 398.

Јединственост поступка

(1) Због истог кривичног дјела, против правног лица се, у правилу, покреће и води кривични поступак заједно с поступком против учиниоца.

(2) Поступак само против правног лица се може покренути, односно водити када против учиниоца кривични поступак није могуће покренути, односно водити из законом прописаних разлога или ако је против њега кривични поступак већ спроведен.

(3) У јединственом поступку се против оптуженог правног лица и оптуженог подиже једна оптужница и изриче једна пресуда.

Члан 399.

Цјелисходност покретања кривичног поступка

Тужилац може одлучити да против правног лица не захтијева покретање кривичног поступка када околности случаја указују да то не би било цјелисходно, јер је допринос правног лица извршењу кривичног дјела био незнатан или правно лице нема имовине или има тако мало имовине да не би била довољна ни за покриће трошкова поступка или ако је против правног лица започет стечајни поступак или када је учинилац кривичног дјела једини власник правног лица против којег би се кривични поступак иначе покренуо.

Члан 400.

Заступник правног лица у кривичном поступку

(1) Свако правно лице у кривичном поступку мора имати свога заступника, који је овлашћен за предузимање свих радњи за које је по овом закону овлашћен осумњичени, односно оптужени и осуђени.

(2) Правно лице у кривичном поступку може имати само једног заступника.

(3) Суд мора сваки пут утврдити идентитет заступника правног лица и његово овлашћење за заступање.

Члан 401.

Одређивање заступника

(1) Заступник правног лица у кривичном поступку је онај ко је овлашћен заступати правно лице по закону, акту надлежног државног органа или по статуту, акту о оснивању или другом акту правног лица.

(2) Заступник може овластити за заступање некога другог. Овлашћење мора бити дато писмено или усмено на записник код суда.

(3) Када је прије правноснажног окончања кривичног поступка правно лице престало постојати, заступника ће му одредити суд.

Члан 402.

Изузеће заступника

(1) Заступник правног лица у кривичном поступку не може бити лице које је позвано као свједок.

(2) Заступник правног лица у кривичном поступку не може бити лице против којег тече поступак због истог кривичног дјела, осим ако је једини члан правног лица.

(3) У случају из ст. 1. и 2. овог члана суд ће позвати правно лице да надлежни орган тог правног лица у одређеном року одреди другог заступника и о томе писмено обавијести суд. У супротном ће заступника одредити суд.

Члан 403.

Достављање писмена

Писмена, упућена правном лицу, достављају се правном лицу и заступнику.

Члан 404.

Трошкови заступника

Трошкови заступника правног лица у кривичном поступку су трошкови кривичног поступка. Трошкови за заступника постављеног на основу чл. 400. и 401. овог закона унапријед се исплаћују из средстава органа који води кривични поступак само ако правно лице нема средстава.

Члан 405.

Бранилац правног лица у кривичном поступку

(1) Правно лице може, поред заступника, имати браниоца.

(2) Правно и физичко лице, као и осумњичени, односно оптужени не могу имати истог браниоца.

Члан 406.

Садржај оптужнице

Оптужница против правног лица у кривичном поступку, поред садржаја прописаних овим законом, садржи назив под којим правно лице, у складу с прописима, наступа у правном промету, сједиште правног лица, опис кривичног дјела и основ одговорности правног лица.

Члан 407.

Саслушање и завршна ријеч

(1) На главној расправи се прво саслушава оптужени, а потом заступник правног лица.

(2) По завршеном доказаном поступку, као и завршној ријечи тужиоца и оштећеног, судија, односно предсједник вијећа даје ријеч браниоцу, затим заступнику правног лица, те браниоцу оптуженог и на крају оптуженом.

Члан 408.

Пресуда правном лицу

Поред садржаја прописаног у члану 299. овог закона, писана пресуда правном лицу мора садржавати:

a) у уводу пресуде - назив под којим правно лице у складу с прописима наступа у правном промету и сједиште правног лица, као и име и презиме заступника правног лица који је био присутан на главном претресу,
б) у изреци пресуде - назив под којим правно лице у складу с прописима наступа у правном промету и сједиште правног лица, као и законски пропис по којем се осуђује, по којем се ослобађа оптужбе за то дјело или по којем се оптужба одбија.

Члан 409.

Мјера обезбјеђења

(1) За обезбјеђење извршења казне, одузимања имовине или одузимања имовинске користи, суд може, на приједлог тужиоца, против правног лица у кривичном поступку одредити привремено обезбјеђење. У овом случају сходно се примјењују одредбе члана 112. овог закона.

(2) Ако постоји оправдана бојазан да ће у оквиру оптуженог правног лица бити поновљено дјело и да ће за њега бити одговорно правно лице или се с извршењем дјела пријети, суд може у истом поступку, осим мјера из става 1. овог члана, правном лицу забранити обављање једне или више одређених дјелатности на одређено вријеме.

(3) Када је против правног лица покренут кривични поступак, суд може, на приједлог тужиоца или по службеној дужности, забранити статусне промјене правног лица које би за посљедицу имале брисање правног лица из судског регистра. Одлука о овој забрани се уписује у судски регистар.

Члан 410.

Примјена осталих одредби овог закона

Ако друкчије није одређено, у кривичном поступку против правног лица сходно се примјењују одговарајуће одредбе овог закона, чак и у случају ако се поступак води само против правног лица.

Глава XXVIII
ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ИЗРИЦАЊУ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

Члан 411.

Изрицање судске опомене

(1) Судска опомена изриче се рјешењем.

(2) Уколико у овој глави није што друкчије одређено, одредбе овог закона које се односе на пресуду којом се окривљени оглашава кривим примјењују се сходно и на рјешење о судској опомени.

Члан 412.

Садржај рјешења о судској опомени

(1) Рјешење о судској опомени објављује се одмах по завршетку главног претреса. Том приликом судија ће упозорити окривљеног да му се за кривично дјело које је учинио не изриче казна, јер се очекује да ће и судска опомена на њега довољно утицати да више не врши кривична дјела. Ако се рјешење о судској опомени објављује у одсуству окривљеног, суд ће овакво упозорење унијети у образложење рјешења. За одрицање од права на жалбу и писмену израду рјешења сходно се примјењују одредбе члана 308. став 3. и члана 303. став 1. овог закона.

(2) У изреци рјешења о судској опомени, поред личних података о оптуженом, навешће се само да се оптуженом изриче судска опомена за дјело које је предмет оптужбе и законски назив кривичног дјела. Изрека рјешења о судској опомени садржи податке из члана 299. став 1. тач. д) и е) овог закона.

(3) У образложењу рјешења суд ће изнијети којим се разлозима руководио при изрицању судске опомене.

Члан 413.

Разлози побијања рјешења о судској опомени

(1) Рјешење о судској опомени може се побијати из разлога наведених у члану 310. тач. а) до в) овог закона, као и због тога што нису постојале околности које оправдавају изрицање судске опомене.

(2) Ако рјешење о судској опомени садржи одлуку о мјерама безбједности, о одузимању имовинске користи, о трошковима кривичног поступка или о имовинскоправном захтјеву, ова одлука се може побијати из разлога што суд није правилно примјенио мјеру безбједности или одузимање имовинске користи, односно што је одлуку о трошковима кривичног поступка или имовинскоправном захтјеву донио противно законским одредбама.

Члан 414.

Повреде Кривичног закона

Повреда Кривичног закона у случају изрицања судске опомене постоји, осим по питањима наведеним у члану 312. тач. а) до г) овог закона, и када је одлуком о судској опомени, мјери безбједности или одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону.

Члан 415.

Одлуке другостепеног суда

(1) Ако је жалбу против рјешења о судској опомени изјавио тужилац на штету оптуженог, другостепени суд може донијети пресуду којом се оптужени оглашава кривим и осуђује на казну или којом се изриче условна осуда, ако нађе да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице, и да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање казне или условне осуде.

(2) Поводом било чије жалбе против рјешења о судској опомени, другостепени суд може донијети пресуду којом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе, ако нађе да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице и да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање једне од ових одлука.

(3) Када постоје услови из члана 327. овог закона, другостепени суд ће донијети рјешење којим се одбија жалба као неоснована и потврђује рјешење првостепеног суда о судској опомени.

Глава XXIX
ПОСТУПАК ЗА ПРИМЈЕНУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ, ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЈЕЛОМ И ЗА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

Члан 416.

Прекид поступка у случају наступања душевне болести

(1) Ако је код оптуженог након извршења кривичног дјела наступила таква душевна болест да није способан учествовати у поступку, суд ће рјешењем, након психијатријског вјештачења, прекинути поступак и оптуженог упутити органу надлежном за питања социјалног старања.

(2) Када се здравствено стање оптуженог побољша у мјери да је способан да учествује у поступку, кривични поступак ће се наставити.

(3) Ако током прекида поступка наступи застара кривичног гоњења, вијеће из члана 24. став 5. овог закона ће донијети рјешење о обустави поступка.

Члан 417.

Поступак у случају неурачунљивости

(1) Ако је осумњичени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости и постоје законом прописани услови за одређивање присилног смјештаја лица са тежим душевним сметњама у здравствену установу, тужилац ће у оптужници ставити приједлог да се утврди да је осумњичени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости, као и да му се привремено одреди присилни смјештај у здравственој установи уз обавјештавање здравствене установе.

(2) Против осумњиченог, односно оптуженог, из става 1. овог члана, на образложени приједлог тужиоца може се одредити притвор из разлога предвиђених у члану 197. овог закона. Ако је притвор против осумњиченог одређен или продужен, извршава се у здравственој установи и може трајати док постоје разлози из члана 197. овог закона, али не дуже од рокова из члана 200. и члана 202. став 2. и 4. овог закона, односно правоснажног рјешења о привременом одређивању присилног смјештаја.

(3) Ако суд након спроведеног главног претреса утврди да је оптужени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости, донијеће пресуду којом се утврђује да је оптужени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости и посебним рјешењем ће му се привремено одредити присилни смјештај у здравственој установи у трајању од шест мјесеци. Против рјешења дозвољена је жалба у року од 15 дана од дана достављања рјешења.

(4) По правоснажности рјешења из става 3. овог члана тужилац ће, у складу са посебним законом, који регулише питање заштите ових лица, надлежном суду доставити обавјештење за покретање поступка о присилном смјештају тешко душевно болесног лица у здравствену установу. Уз ово обавјештење доставиће ће се и медицинска документација и правоснажно рјешење о привременом одређивању присилног смјештаја у здравствену установу.

(5) Ако у току главног претреса изведени докази указују да је оптужени учинио противправно дјело у стању урачунљивости, смањене урачунљивости или битно смањене урачунљивости, тужилац ће одустати од поднесених приједлога из става 1. овог члана, наставити поступак и измјенити оптужницу. У случају ако се ради о битно смањеној урачунљивости, тужилац може предложити изрицање мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења, која се изриче уз неку другу кривично-правну санкцију.

(6) Ако суд утврди да оптужени у вријеме извршења дјела није био у стању неурачунљивости, а тужилац не одустане од приједлога из става 1. овог члана, суд ће донијети пресуду којом се оптужба одбија.

(7) Послије подношења приједлога из става 1. овог члана, осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца.

Члан 418.

Поступак у случају обавезног лијечења од зависности

(1) О примјени мјере безбједности обавезног лијечења од зависности суд одлучује пошто прибави налаз и мишљење вјештака. У свом налазу и мишљењу вјештак треба да се изјасни и о могућностима за лијечење оптуженог.

(2) Ако је при изрицању условне осуде учиниоцу одређено лијечење на слободи, а он се није подвргао лијечењу или га је самовољно напустио, суд може, по службеној дужности или на приједлог установе у којој се учинилац лијечио или је требао да се лијечи, а по саслушању тужиоца и учиниоца, одредити опозивање условне осуде принудно извршење мјере безбједности обавезног лијечења од зависности. Прије доношења одлуке суд ће, по потреби, прибавити и мишљење љекара.

Члан 419.

Одузимање предмета

(1) Предмети који се по Кривичном закону морају одузети, одузеће се и када се кривични поступак не заврши пресудом којом се оптужени проглашава кривим, ако то захтијевају интереси опште безбједности или разлози морала, о чему се доноси посебно рјешење.

(2) Рјешење из става 1. овог члана доноси суд у тренутку кад је поступак завршен, односно кад је обустављен.

(3) Рјешење о одузимању предмета из става 1. овог члана доноси суд и када је у пресуди којом је оптужени проглашен кривим пропуштено да се донесе таква одлука.

(4) Овјерени препис одлуке о одузимању предмета доставиће се власнику предмета, ако је власник познат.

(5) Против одлуке из ст. 2. и 3. овог члана власник предмета има право на жалбу због непостојања законског основа за одузимање предмета.

Члан 420.

Одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом

(1) Имовинска корист прибављена кривичним дјелом утврђује се у кривичном поступку по службеној дужности.

(2) Тужилац је дужан прикупљати доказе и извиђати околности које су од важности за утврђивање имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

(3) Ако је оштећени поднио имовинскоправни захтјев у погледу повраћаја предмета прибављених кривичним дјелом, односно у погледу новчаног износа који одговара вриједности ствари, имовинска корист ће се утврђивати само у оном дијелу који није обухваћен имовинскоправним захтјевом.

Члан 421.

Поступак одузимања имовинске користи прибављене кривичним дјелом

(1) Када долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, лице на које је имовинска корист пренесена, као и представник правног лица позваће се на главни претрес ради саслушања. У позиву ће се упозорити да ће се поступак провести без њиховог присуства.

(2) Представник правног лица саслушаће се на главном претресу послије оптуженог. На исти начин поступиће се у односу на лице на које је имовинска корист пренесена, ако није позвано као свједок.

(3) Лице на које је имовинска корист пренесена, као и представник правног лица овлашћен је да у вези с утврђивањем имовинске користи предлаже доказе и да, по овлашћењу судије, односно предсједника вијећа, поставља питања оптуженом, свједоцима и вјештацима.

(4) Искључење јавности на главном претресу не односи се на лице на које је имовинска корист пренесена, као и на представника правног лица.

(5) Ако суд у току главног претреса утврди да долази у обзир одузимање имовинске користи, прекинуће главни претрес и позваће лице на које је имовинска корист пренесена, као и представника правног лица.

Члан 422.

Утврђивање имовинске користи прибављене кривичним дјелом

Суд ће висину износа имовинске користи прибављене кривичним дјелом утврдити по службеној оцјени ако би њено утврђивање било скопчано са несразмјерним тешкоћама или са знатним одуговлачењем поступка.

Члан 423.

Привремене мјере обезбјеђења

Када долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, суд ће по службеној дужности по одредбама које важе за извршни поступак одредити привремене мјере обезбјеђења. У таквом случају, сходно се примјењују одредбе члана 112. став 2. овог закона.

Члан 424.

Садржај одлуке којом се изриче мјера одузимања имовинске користи

(1) Одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, суд може изрећи у пресуди којом се оптужени оглашава кривим и у рјешењу о судској опомени или у рјешењу о примјени васпитне мјере, као и у поступку из члана 417. овог закона.

(2) У изреци пресуде или рјешења суд ће навести који се предмет, односно новчани износ одузима.

(3) Овјерени препис пресуде, односно рјешења доставља се и лицу на које је имовинска корист пренесена, као и представнику правног лица, ако је суд изрекао одузимање имовинске користи од тог лица.

Члан 425.

Захтјев за понављање поступка у погледу мјере одузимања имовинске користи

Лице из члана 421. овог закона може поднијети захтјев за понављање кривичног поступка у погледу одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

Члан 426.

Сходна примјена одредби у погледу жалбе

Одредбе члана 308. ст. 2. и 3. и чл. 316. и 331. овог закона сходно се примјењују на жалбу против одлуке о одузимању имовинске користи.

Члан 427.

Сходна примјена осталих одредби закона

Ако у одредбама ове главе није шта друго предвиђено, у погледу поступка за примјену мјера безбједности или за одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом сходно се примјењују остале одредбе овог закона.

Члан 428.

Поступак за опозивање условне осуде

(1) Када је у условној осуди одређено да ће се казна извршити ако осуђени не врати имовинску корист прибављену кривичним дјелом, не надокнади штету или не испуни друге обавезе, а осуђени у одређеном року није испунио те обавезе, суд ће спровести поступак за опозивање условне осуде на приједлог тужиоца или по службеној дужности.

(2) Суд је обавезан да закаже саслушање ради утврђивања чињеница на које ће позвати тужиоца, осуђеног и оштећеног.

(3) Ако суд утврди да осуђени није испунио обавезу која му је била одређена пресудом, донијеће пресуду којом ће опозвати условну осуду и одредити да се утврђена казна изврши, или продужити рок за испуњење обавезе или је замијенити другом одговарајућом обавезом или ослободити осуђеног испуњења изречене обавезе. Ако суд нађе да нема основа за доношење које од тих одлука, рјешењем ће обуставити поступак за опозивање условне осуде.

Глава XXX
ПОСТУПАК ЗА ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ О БРИСАЊУ ОСУДЕ ИЛИ ПРЕСТАНКУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ И ПРАВНИХ ПОСЉЕДИЦА ОСУДЕ

Члан 429.

Рјешење о брисању осуде

(1) Када по закону брисање осуде наступа протеком одређеног времена и под условом да осуђени у том времену не учини ново кривично дјело, рјешење о брисању осуде доноси по службеној дужности орган надлежан за вођење казнене евиденције.

(2) Прије доношења рјешења о брисању осуде извршиће се потребна провјеравања, а нарочито ће се прикупити подаци о томе да ли је против осуђеног у току кривични поступак за неко ново кривично дјело учињено прије истека рока предвиђеног за брисање осуде.

Члан 430.

Приједлог осуђеног за брисање осуде

(1) Ако надлежни орган не донесе рјешење о брисању осуде, осуђени може тражити да се утврди да је брисање осуде наступило по закону.

(2) Ако надлежни орган не поступи по захтјеву осуђеног у року од 30 дана од дана пријема захтјева, осуђени може тражити да суд донесе рјешење о брисању осуде.

Члан 431.

Судско брисање условне осуде

Ако условна осуда не буде опозвана ни послије једне године од дана престанка времена провјеравања, суд ће донијети рјешење којим се утврђује брисање условне осуде. Ово рјешење доставиће се осуђеном, тужиоцу и органу надлежном за вођење казнене евиденције.

Члан 432.

Поступак брисања осуде на основу судске одлуке

(1) Поступак за брисање осуде на основу судске одлуке покреће се на молбу осуђеног.

(2) Молба се подноси суду.

(3) Судија који за то буде одређен заказаће и провести саслушање тужиоца и осуђеног.

(4) Суд може о понашању осуђеног затражити извјештај од полицијског органа, а може такав извјештај тражити и од управе установе у којој је осуђени издржавао казну.

(5) Против одлуке суда по молби за брисање осуде жалбу могу изјавити подносилац жалбе и тужилац.

(6) Ако суд одбије молбу зато што осуђени својим понашањем није заслужио брисање осуде, осуђени може молбу поновити по истеку једне године од дана правноснажности рјешења о одбијању молбе.

Члан 433.

Увјерење на основу казнене евиденције

У увјерењу које се грађанима даје на основу казнене евиденције, не смију се спомињати брисана осуда и брисане правне посљедице.

Члан 434.

Молба и поступак престанка мјере безбједности

(1) Молба за престанак примјене мјера безбједности прописаних Кривичним законом подноси се суду који је судио у првом степену.

(2) Судија који за то буде одређен ће претходно испитати је ли протекло потребно вријеме по закону, а затим ће заказати и спровести саслушање ради утврђивања чињеница на које се подносилац молбе позива. Судија ће позвати тужиоца и подносиоца молбе.

(3) Судија из става 2. овог члана може захтијевати извјештај о понашању осуђеног од полицијског органа, односно установе у којој је осуђени издржавао казну.

(4) У случају одбијања молбе, нова молба се не може поднијети прије истека рока од једне године од дана правноснажности рјешења о одбијању раније молбе.

Глава XXXI
ПОСТУПАК ЗА ПРУЖАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И ИЗВРШЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА У КРИВИЧНОПРАВНИМ СТВАРИМА

Члан 435.

Општа одредба

Међународна кривичноправна помоћ врши се по одредбама овог закона, уколико законом Босне и Херцеговине или међународним уговором није што друго одређено.

Члан 436.

Упућивање молбе за правну помоћ

Молба суда, односно тужиоца за правну помоћ у кривичним предметима доставља се иностраним органима дипломатским путем тако да суд, односно тужилац молбу доставља преко Министарства правде Републике Српске, које их доставља Министарству правде Босне и Херцеговине. На исти начин доставља се домаћим судовима молба иностраног органа за правну помоћ од судова у Републици Српској.

Члан 437.

Поступање по молби страног органа

(1) Када Министарство правде Републике Српске прими молбу страног органа за правну помоћ, дужно је молбу доставити надлежном тужиоцу.

(2) О дозвољености и начину извршења радње која је предмет молбе иностраног органа одлучује суд, односно тужилац по домаћим прописима.

Члан 438.

Извршење кривичне пресуде иностраног суда

(1) Суд неће поступити по молби иностраног органа којом се тражи извршење кривичне пресуде иностраног суда.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, суд ће извршити правноснажну пресуду у односу на санкцију коју је изрекао инострани суд ако је то предвиђено међународним уговором и ако санкцију изрекне и домаћи суд према кривичном законодавству Републике Српске.

(3) Надлежни суд доноси пресуду у вијећу из члана 24. став 5. овог закона.

(4) Мјесна надлежност суда одређује се према посљедњем пребивалишту осуђеног лица у Републици Српској, а ако осуђено лице није имало пребивалиште у Републици Српској - према мјесту рођења. Ако осуђено лице није имало пребивалиште, нити је рођено у Републици Српској, Врховни суд ће одредити један од стварно надлежних судова у Републици Српској пред којим ће се спровести поступак.

(5) Стварно надлежан суд је суд одређен законом.

(6) У изреку пресуде из става 3. овог члана суд ће унијети потпуну изреку и назив суда из иностране пресуде и изрећи ће санкцију. У образложењу пресуде изнијеће разлоге којима се руководио приликом изрицања санкција.

(7) Против пресуде из става 6. овог члана могу изјавити жалбу тужилац и осуђени или његов бранилац, сходно одредбама овог закона.

(8) Ако страни држављанин осуђен од домаћег суда или лице овлашћено уговором поднесе молбу првостепеном суду да осуђени издржава казну у својој земљи, суд ће поступити по међународном уговору.

Члан 439.

Централизација података

О кривичним дјелима прављења и стављања у оптицај фалсификованог новца, неовлашћене производње, прерађивања и продаје опојних дрога и отрова, трговине бијелим робљем, производње и растурања порнографских списа, као и о другим кривичним дјелима у погледу којих се међународним уговорима предвиђа централизација података, суд пред којим се води кривични поступак дужан је да, без одлагања, достави надлежном министарству Босне и Херцеговине податке о кривичном дјелу и учиниоцу, а првостепени суд - и правноснажну пресуду. Кад је у питању кривично дјело прања новца или се ради о кривичном дјелу у вези са прањем новца, подаци се морају, без одлагања, доставити и органу Босне и Херцеговине надлежном за спречавање прања новца.

Члан 440.

Уступање кривичног гоњења страној држави

(1) Ако је на територији Републике Српске кривично дјело извршио странац који има пребивалиште у страној држави, тој држави се могу, ван услова предвиђених за изручење осумњичених, односно оптужених, уступити сви кривични списи ради кривичног гоњења и суђења, ако се страна држава томе не противи.

(2) Уступање кривичног гоњења и суђење није допуштено ако се њиме странац може изложити неправедном поступку, нехуманом и понижавајућем поступању или кажњавању.

(3) До потврђивања оптужнице, одлуку о уступању доноси надлежни тужилац. Након подизања оптужнице, а до уступања предмета судији, односно вијећу у сврху заказивања главног претреса -одлуку доноси судија за претходно саслушање, на приједлог тужиоца.

(4) Ако је оштећени држављанин Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, уступање није допуштено ако се он томе противи, осим ако је дато обезбјеђење за остваривање његовог имовинскоправног захтјева.

Члан 441.

Преузимање кривичног гоњења

(1) Захтјев стране државе да се у Републици Српској преузме гоњење држављанина Републике Српске, односно Босне и Херцеговине или лица које има пребивалиште у Републици Српској за кривично дјело извршено у иностранству, доставља се са списима надлежном тужиоцу на чијем подручју то лице има пребивалиште.

(2) Ако је надлежном органу стране државе поднесен имовинскоправни захтјев, поступиће се као да је тај захтјев поднесен надлежном суду.

(3) О одлуци којом се одбија преузимање кривичног гоњења, као и о правноснажној одлуци донесеној у кривичном поступку, обавијестиће се страна држава која је упутила захтјев.

Глава XXXII
ПОСТУПАК ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И ОСТВАРИВАЊЕ ДРУГИХ ПРАВА ЛИЦА БЕЗ ОСНОВА ОСУЂЕНИХ И НЕОСНОВАНО ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ

Члан 442.

Накнада штете због неоправдане осуде

(1) Право на накнаду штете због неоправдане осуде има лице према коме је била правноснажно изречена кривична санкција или које је оглашено кривим, а ослобођено од казне, а касније је поводом ванредног правног лијека нови поступак правноснажно обустављен или је правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе, или је оптужба одбијена, осим у сљедећим случајевима:

a) ако је до обуставе поступка или доношења пресуде којом се оптужба одбија дошло због тога што је у новом поступку тужилац одустао од гоњења, а до одустанка је дошло на основу споразума са осумњиченим, односно оптуженим;
б) ако је у новом поступку пресудом оптужба одбачена због ненадлежности суда, а овлашћени тужилац није предузео гоњење пред надлежним судом.

(2) Осуђени нема право на накнаду штете ако је својим лажним признањем или на други начин намјерно проузроковао своју осуду, осим ако је на то био принуђен.

(3) У случају осуде за кривична дјела у стицају, право на накнаду штете може се односити и на поједина кривична дјела у погледу којих су испуњени услови за признање накнаде.

Члан 443.

Застарјелост потраживања за накнаду штете

(1) Право на накнаду штете застаријева протеком три године од дана правноснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правноснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен, а ако је поводом жалбе рјешавао виши суд - од дана пријема одлуке вишег суда.

(2) Прије подношења суду тужбе за накнаду штете, оштећени је дужан да се са својим захтјевом обрати Министарству правде, ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде.

(3) У случају из члана 442. став 1. тачка б) овог закона, о захтјеву се може рјешавати само ако овлашћени тужилац није предузео гоњење пред надлежним судом у року од три мјесеца од дана пријема правноснажне пресуде.

Члан 444.

Подношење тужбе надлежном суду за накнаду штете

(1) Ако захтјев за накнаду штете не буде усвојен или по њему Министарство правде не донесе одлуку у року од три мјесеца од дана подношења захтјева, оштећени може код надлежног суда поднијети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дијела захтјева, оштећени може тужбу поднијети у погледу остатка захтјева.

(2) Док траје поступак из става 1. овог члана, не тече застарјелост предвиђена у члану 443. став 1. овог закона.

(3) Тужба за накнаду штете подноси се против Републике Српске.

Члан 445.

Право насљедника на накнаду штете

(1) Насљедници насљеђују право оштећеног лица на накнаду имовинске штете. Ако је оштећени већ ставио захтјев, насљедници могу наставити поступак само у границама већ постављеног захтјева за накнаду штете.

(2) Насљедници оштећеног лица могу послије његове смрти наставити поступак за накнаду штете, односно покренути поступак ако је оштећено лице умрло прије истека рока застарјелости, а захтјева се није одрекло.

Члан 446.

Лица којима припада право на накнаду штете

(1) Право на накнаду штете припада и лицу:

a) које је било у притвору, а није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правноснажним рјешењем, или је правноснажном пресудом ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена;
б) које је издржавало казну лишења слободе, а поводом понављања кривичног поступка изречена му је казна лишења слободе у краћем трајању од казне коју је издржало или је изречена кривична санкција која се не састоји у лишењу слободе или је оглашено кривим, а ослобођено од казне;
в) које је усљед грешке или незаконитог рада органа неосновано лишено слободе, или је задржано дуже у притвору или установи за издржавање казне или мјере;
г) које је у притвору провело дуже него што траје казна затвора на коју је осуђено.

(2) Лицу које је по члану 204. овог закона лишено слободе, без законског основа, припада право на накнаду штете ако против њега није одређен притвор, нити му је вријеме за које је лишено слободе урачунато у изречену казну за кривично дјело или за прекршај.

(3) Накнада штете не припада лицу које је својим недопуштеним поступцима проузроковало лишење слободе. У случајевима из тачке 1. става 1. овог члана искључено је право на накнаду штете иако су постојале околности из члана 442. став 1. тач. а) и б) или ако је поступак обустављен на основу члана 215. овог закона.

(4) У поступку за накнаду штете у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, сходно ће се примјењивати одредбе ове главе.

Члан 447.

Накнада штете лицу проузроковане средствима јавног информисања

(1) Ако је случај на који се односи неоправдана осуда или неосновано лишење слободе неког лица приказиван у средству јавног информисања и тиме био повријеђен углед тог лица, суд ће, на његов захтјев, објавити у новинама или другом средству јавног информисања саопштење о одлуци из које произлази неоправданост раније осуде, односно неоснованост лишења слободе. Ако случај није приказиван у средству јавног информисања, овакво саопштење ће се, на захтјев тог лица, доставити државном органу, предузећу или другом правном лицу у којем лице ради, а ако је то за његову рехабилитацију потребно - политичкој странци или удружењу грађана.

(2) Послије смрти осуђеног лица право на подношење овог захтјева припада његовом брачном односно ванбрачном другу, дјеци, родитељима, браћи и сестрама.

(3) Захтјев из става 1. овог члана може се поднијети и ако није стављен захтјев за накнаду штете.

(4) Независно од услова предвиђених у члану 442. овог закона, захтјев из става 1. овог члана може се поднијети и кад је поводом ванредног правног лијека измијењена правна квалификација дјела, ако је усљед правне квалификације у ранијој пресуди био теже повријеђен углед осуђеног лица.

(5) Захтјев из ст. 1. до 3. овог члана подноси се у року од шест мјесеци (члан 443.став 1.) суду који је у кривичном поступку судио у првом степену. О захтјеву одлучује вијеће (члан 24. став 5). Приликом рјешавања о захтјеву, сходно се примјењују одредбе члана 442. став 2. и члана 446. став 3. овог закона.

Члан 448.

Рехабилитација

Суд који је у кривичном поступку судио у првом степену донијеће по службеној дужности рјешење којим се поништава упис неоправдане осуде у казненој евиденцији. Рјешење се доставља органу надлежном за вођење казнене евиденције. О поништеном упису не смију се ником давати подаци из казнене евиденције.

Члан 449.

Забрана употребе података

Лице које на било који начин дође до података који се односе на неоправдану осуду или на неосновано лишење слободе, не може употријебити податке на начин који би био од штете за рехабилитацију лица против кога је вођен кривични поступак.

Члан 450.

Право на накнаду штете оштећеног по основу радног односа

(1) Лицу коме је због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе престао радни однос или својство осигураника социјалног осигурања, признаје се радни стаж, односно стаж осигурања као да је било на раду за вријеме за које је због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе стаж изгубило. У стаж се урачунава и вријеме незапослености до које је дошло због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе, а која није настала кривицом тог лица.

(2) Приликом сваког рјешавања о праву на које утиче дужина радног стажа, односно стажа осигурања, државни орган, предузеће или друго правно лице узеће у обзир стаж признат одредбом става 1. овог члана.

(3) Ако државни орган, предузеће или друго правно лице из става 2. овог члана не узме у обзир стаж признат одредбом става 1. овог члана, оштећено лице може захтијевати да суд наведен у члану 444. став 1. овог закона утврди да је признавање овог времена наступило по закону. Тужба се подноси против државног органа, предузећа или другог правног лица које оспорава признати стаж и против Републике Српске (члан 444. став 3).

(4) На захтјев државног органа, предузећа или другог правног лица код којег се право из става 2. овог члана остварује, исплатиће се из буџетских средстава (члан 444. став 3.) прописани допринос за вријеме за које је одредбом става 1. овог члана стаж признат.

(5) Стаж осигурања признат одредбом става 1. овог члана у цјелини се урачунава у пензијски стаж.

Глава XXXIII
ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПОТЈЕРНИЦЕ И ОБЈАВЕ

Члан 451.

Тражење адресе

Ако се не зна пребивалиште или боравиште осумњиченог, односно оптуженог, када је то по одредбама овог закона неопходно, тужилац или суд ће затражити од полицијског органа да осумњиченог, односно оптуженог потраже и да тужиоца односно суд обавијесте о његовој адреси.

Члан 452.

Услови за издавање потјернице

(1) Издавање потјернице може се наредити кад се осумњичени, односно оптужени против којег је покренут кривични поступак због кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна налази у бјекству, а постоји наредба за његово довођење или рјешење о одређивању притвора.

(2) Издавање потјернице наређује суд.

(3) Издавање потјернице наредиће се и у случају бјекства осуђеног из установе у којој издржава казну, без обзира на висину казне, или бјекства из установе у којој издржава заводску мјеру везану с лишењем слободе. Наредбу, у том случају, издаје руководилац установе.

(4) Наредба суда или руководиоца установе за издавање потјернице доставља се полицијским органима, ради извршења.

Члан 453.

Издавање објаве

(1) Ако су потребни подаци о појединим предметима који су у вези с кривичним дјелом, или ове предмете треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења истовјетности пронађеног непознатог леша, наредиће се издавање објаве којом ће се затражити да се подаци или обавјештења доставе органу који води поступак.

(2) Полицијски органи могу објављивати и фотографију леша или несталог лица ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тог лица, дошло усљед кривичног дјела.

Члан 454.

Повлачење потјернице или објаве

Орган који је наредио издавање потјернице или објаве дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или предмет или кад наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне или други разлози због којих потјерница или објава није више потребна.

Члан 455.

Ко расписује потјерницу или објаву

(1) Потјерницу и објаву расписује надлежни полицијски орган кога одређује суд у сваком поједином случају, односно установа из које је побјегло лице са издржавања казне или заводске мјере.

(2) Ако је вјероватно да се лице за којим је издата потјерница налази у иностранству, надлежно министарство Босне и Херцеговине може расписати и међународну потјерницу.

Глава XXXIV
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 456.

Недовољан број судија

(1) Ако се код суда који суди само у првом степену због недовољног броја судија не може образовати вијеће предвиђено у члану 24. став 5. овог закона, послове из надлежности тог вијећа вршиће вијеће непосредно вишег суда, ако одредбама ст. 2. и 3. овог члана није друкчије одређено.

(2) Послије предаје оптужнице, притвор одређује или укида, по саслушању тужиоца, предсједник вијећа, односно судија, а на главном претресу - вијеће.

(3) Судија првостепеног суда доноси одлуку о захтјеву за понављање поступка (члан 345. став 1.).

Члан 457.

Рјешавање ванредних правних лијекова

У поступцима у којим је до 1. јула 2003. године поднесен захтјев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде или захтјев за ванредно ублажење казне, поступак ће се наставити и завршити по одредбама Закона о кривичном поступку (“Службени лист СФРЈ” бр.26/86, 74/87, 57/89 и 3/90), као и према измјенама и допунама овог закона објављеним у “Службеном гласнику Републике Српске” бр. 4/93, 26/93, 14/94, 6/97 и 61/01.

Члан 458.

Рачунање рокова

(1) Ако је на дан 1. јула 2003. године био у току неки рок, тај рок ће се рачунати по одредбама овог закона, осим ако је дотадашњи рок дужи.

(2) Одредбе члана 202. ст. 2. и 4. овог закона о роковима трајања притвора примјењују се у предметима започетим након 1. јула 2003. године.

Члан 459.

Рјешавање предмета примљених у рад

(1) Поступци у кривичним предметима примљеним у рад код судова прије 1. јула 2003. године наставиће се по одредбама овог закона, осим ако одредбама овог члана није друкчије одређено.

(2) Предмети истраге из става 1. овог члана доставиће се тужиоцу одмах, а ако је у току извршење појединих истражних радњи - у року од осам дана од 1. јула 2003. године.

(3) Поступци у предметима из става 1. овог члана у којима је оптужница ступила на правну снагу или је на основу приједлога тужиоца донесено рјешење о изрицању мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здаравственој установи, односно обавезног психијатријског лијечења на слободи, наставиће се по досадашњим прописима, осим ако одредбама ове главе није друкчије одређено.

(4) Предмете из надлежности Суда Босне и Херцеговине примљене у рад код судова до 1. јула 2003. године, у којима је оптужница ступила на правну снагу, довршиће ти судови по досадашњим прописима. Предмете из надлежности Суда Босне и Херцеговине примљене у рад код судова, односно тужилаштава у којима оптужница није ступила на правну снагу, довршиће мјесно надлежни судови по одредбама овог закона, осим ако Суд Босне и Херцеговине, по службеној дужности или на образложени приједлог странака или браниоца, не одлучи да преузме такав предмет.

(5) Ако је Суд Босне и Херцеговине вођење поступка из своје надлежности пренио суду на чијем је подручју кривично дјело извршено или покушано, тај суд ће прихватити доказе прикупљене у току истраге и судског обезбјеђења доказа у складу са овим законом.

(6) Поступке у предметима из става 3. овог члана у којима је поднесен оптужни приједлог довршиће судови по досадашњим прописима, осим ако одредбама ове главе није друкчије одређено.

(7) Предмете примљене у рад код виших судова до 1. јула 2003. године у којима ће доћи до измјене у правној оцјени кривичног дјела или до измјене стварне надлежности суда, довршиће ти судови.

Члан 460.

Право приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца

(1) Кривични поступак за кривична дјела за која се прије 1. јула 2003. године кривично гоњење предузело по приватној тужби или по оптужници, односно оптужном приједлогу оштећеног као тужиоца, ће се наставити по досадашњим прописима, осим ако одредбама ове главе није друкчије прописано.

(2) Истрагу у предметима из става 1. овог члана суд ће рјешењем прекинути и о томе у року од осам дана обавијестити оштећеног као тужиоца. Оштећени има право у року од осам дана од када је примио извјештај поднијети приједлог уреду тужиоца ради преузимања гоњења. Ако тужилац не преузме гоњење у року од 15 дана од дана подношења приједлога, о томе ће обавијестити суд, који ће поступак рјешењем обуставити.

Члан 461.

Могућност суђења у одсуству

(1) Ако је прије 1. јула 2003. године донесено рјешење о суђењу у одсуству, поступак ће се рјешењем прекинути. Кад престану сметње које су проузроковале прекид поступка, поступак ће се наставити по овом закону.

(2) Ако је прије 1. јула 2003. године оптуженом суђено у одсуству и донесена пресуда, поступак ће се довршити по досадашњим прописима, осим ако одредбама ове главе није друкчије прописано.

Члан 462.

Рјешавање по захтјеву за заштиту законитости

(1) У поступцима у којима је до 1. јула 2003. године поднесен захтјев за заштиту законитости или је био у току рок за подношење захтјева за заштиту законитости и у том року изјављен захтјев за заштиту законитости, поступак ће се наставити и довршити у складу са досадашњим прописима.

(2) Главни републички тужилац може поднијети захтјев за заштиту законитости у истом року који према досадашњим прописима важи за осуђеног и његовог браниоца.

(3) Ако се након 1. јула 2003. године поводом жалбе или ванредног правног лијека укине пресуда, поступак ће се наставити и довршити у складу са одредбама члана 459. ст. 3. и 5. овог закона.

Члан 463.

Овлашћења судске полиције

До отпочињања са радом судске полиције, овлашћења судске полиције, предвиђена у овом закону, извршаваће полицијски органи.

Члан 464.

Немогућност понављања поступка

(1) Право на понављање кривичног поступка правноснажно довршеног прије 1. јануара 1954. године биће уређено посебним законом. До тада остаје на снази члан 6. Уводног закона за Законик о кривичном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, број 40/53).

(2) У погледу накнаде штете неоправдано осуђеним и неосновано лишеним слободе, одредба члана 7. Уводног закона за Законик о кривичном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, број 40/53), примјењује се и послије 1. јула 2003. године, осим ако се друкчије предвиди законом из става 1. овог члана.

Члан 465.

Подзаконски прописи

Подзаконски прописи предвиђени овим законом донијеће се најкасније у року од 90 дана рачунајући од 1. јула 2003. године.

Члан 466.

Престанак важења досадашњег закона

Даном 1. јула 2003. године престаје да се примјењује на територији Републике Српске Закон о кривичном поступку - Пречишћени текст (“Службени лист СФРЈ”, бр. 26/86, 74/87, 57/89 и 3/90). Истог дана престају да важе измјене и допуне овог закона, објављене у “Службеном гласнику Републике Српске”, бр. 4/93, 26/93, 14/94, 6/97 и 61/01, осим ако одредбама чл. 456. – 465. овог закона није другачије одређено.

Члан 467.

Ступање на снагу овог закона

Овај закон ступио је на снагу 1. јула 2003. године; односно 31. децембра 2004. године; односно 19. априла 2007. године; односно 9. августа 2007. године и 26. децембра 2008. године. Закон који је ступио на снагу 19. априла 2007. године примјењује се на све предмете у којима правоснажна пресуда није донесена прије 19. априла 2007. године.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 100/09