Закон о кривичном поступку — Пречишћени текст (2009)/III

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

- Пречишћени текст -

ДИО ТРЕЋИ

Глава XXI
ГЛАВНИ ПРЕТРЕС

1. Јавност главног претреса

Члан 250.

Општа јавност

(1) Главни претрес је јаван.

(2) Главном претресу могу присуствовати само пунољетна лица.

(3) Лица која су присутна на главном претресу не смију носити оружје или опасно оруђе, осим чувара оптуженог и лица којима то дозволи судија, односно предсједник вијећа.

Члан 251.

Искључење јавности

(1) Од отварања засједања па до завршетка главног претреса судија, односно вијеће може у свако доба, по службеној дужности или по приједлогу странака и браниоца, али увијек по њиховом саслушању, искључити јавност за цио главни претрес или један његов дио, ако је то у интересу државне безбједности или ако је то потребно ради чувања државне, војне, службене или важне пословне тајне, чувања јавног реда, заштите морала у демократском друштву, личног и интимног живота оптуженог или оштећеног или заштите интереса малољетника или свједока.

(2) Одлуку о искључењу јавности доноси судија, односно вијеће рјешењем које мора бити образложено и јавно објављено.

(3) Рјешење о искључењу јавности може се побијати само у жалби на пресуду.

Члан 252.

На кога се не односи искључење јавности

(1) Искључење јавности не односи се на странке, браниоца, оштећеног, законског заступника и пуномоћника.

(2) Судија, односно вијеће може допустити да главном претресу на коме је јавност искључена буду присутна службена лица, научни и јавни радници, а на захтјев оптуженог може то допустити и његовом брачном, односно ванбрачном другу и блиским сродницима.

(3) Судија, односно вијеће ће упозорити лица која су присутна главном претресу на коме је јавност искључена да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дјело.

2. Руковођење главним претресом

Члан 253.

Обавезно присуство на главном претресу

(1) Судија, односно чланови вијећа и записничар морају бити непрекидно на главном претресу.

(2) Ако је у изгледу да ће главни претрес трајати дуже, предсједник вијећа може затражити од предсједника суда да одреди једног или двојицу судија да присуствују главном претресу, како би замијенили чланове вијећа у случају њихове спријечености.

Члан 254.

Обавезе судије, односно предсједника вијећа

(1) Судија, односно предсједник вијећа руководи главним претресом.

(2) Дужност судије, односно предсједника вијећа је да се стара за свестрано претресање предмета, и отклањање свега што одуговлачи поступак, а не доприноси разјашњењу ствари.

(3) Уколико овим законом није другачије прописано о предлозима странака и браниоца, одлучује судија односно предсједник вијећа.

(4) Одлуке судије, односно предсједника вијећа се увијек објављују с кратким образложењем разматраних чињеница и уносе у записник о главном претресу.

Члан 255.

Редослијед радњи главног претреса

Главни претрес тече редом који је одређен у овом закону, али судија, односно предсједник вијећа може одредити да се одступи од редовног тока расправљања због посебних околности, а нарочито због броја оптужених, броја кривичних дјела и обима доказног материјала. У записник о главном претресу унијеће се разлози зашто се главни претрес не одржава према законом утврђеном редослиједу.

Члан 256.

Дужност судије, односно предсједника вијећа

(1) Дужност судије, односно предсједника вијећа је да се стара о одржавању реда у судници и достојанству суда. Судија, односно предсједник вијећа може одмах послије отварања засједања упозорити лица која су присутна на главном претресу да се пристојно понашају и да не ометају рад суда. Судија, односно предсједник вијећа може одредити претресање лица која присуствују на главном претресу.

(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се са засједања удаље сва лица која као слушаоци присуствују главном претресу, ако су се мјере за одржавање реда предвиђене у овом закону показале неефикасним за осигурање несметаног одржавања главног претреса.

(3) У судници је забрањено филмско или телевизијско снимање. Изузетно, предсједник суда може дозволити такво снимање на главном претресу. Ако је снимање одобрено, судија, односно предсједник вијећа може на главном претресу, из оправданих разлога, одлучити да се поједини дијелови главног претреса не снимају.

Члан 257.

Кажњавање због нарушавања реда

(1) Судија, односно предсједник вијећа може удаљити лице из суднице да би заштитило право на праведно и јавно суђење или да би одржало достојанствено и несметано суђење.

(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се оптужени удаљи из суднице за одређени временски период уколико оптужени и након упозорења настави с недоличним понашањем због којег је оправдано његово удаљење из суднице. У том временском периоду судија, односно предсједник вијећа може наставити поступак, уколико оптужени има браниоца.

(3) Ако тужилац, бранилац, оштећени, законски заступник, пуномоћник оштећеног, свједок, вјештак, тумач или друго лице које присуствује главном претресу омета ред или се не покорава наређењима судије, односно предсједника вијећа за одржавање реда - судија, односно предсједник вијећа ће га упозорити. Ако упозорење буде безуспјешно, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се лице удаљи из суднице и казни новчаном казном до 10.000 КМ. Ако тужилац или бранилац буду удаљени из суднице, судија, односно предсједник вијећа ће обавијестити Високо судско и тужилачко вијеће Републике Српске или адвокатску комору чији је бранилац члан - ради предузимања даљих мјера.

(4) Браниоцу или пуномоћнику оштећеног који, након што је кажњен, продужи да нарушава ред, судија, односно предсједник вијећа може ускратити даље заступање на главном претресу и казнити новчаном казном до 30.000 КМ. Рјешење о томе, с образложењем, уноси се у записник о главном претресу. Против овог рјешења дозвољена је посебна жалба. Главни претрес ће се прекинути или одложити, док оптужени не узме другог браниоца и не припреми за одбрану.

Члан 258.

Давање лажног исказа од стране свједока или вјештака

Ако постоји основана сумња да је свједок или вјештак на главном претресу дао лажни исказ, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се сачини посебан препис записника о исказу свједока или вјештака који ће се доставити тужиоцу.

3. Претпоставке за одржавање главног претреса

Члан 259.

Отварање засједања

Судија, односно предсједник вијећа отвара засједање и објављује предмет главног претреса. Затим ће судија, односно предсједник вијећа утврдити да ли су дошла сва позвана лица, а ако нису, провјериће да ли су им позиви уручени и да ли су свој изостанак оправдала.

Члан 260.

Недолазак тужиоца, односно лица које га замјењује на главни претрес

(1) Ако тужилац или лице које га замјењује које је уредно позвано не дође на главни претрес, главни претрес ће се одложити. Судија, односно предсједник вијећа позваће тужиоца, односно лице које га замјењује да изнесе разлоге свог недоласка. На основу изјаве, судија ће утврдити да ли он треба бити кажњен. Ако се тужилац, односно лице које га замјењује кажњава, обавезно се о томе обавјештава Високо судско и тужилачко вијеће Републике Српске.

(2) Судија, односно предсједник вијећа може изрећи новчану казну до 5.000 КМ тужиоцу, односно лицу које га замјењује које се на уредно достављен позив суда није одазвало и није оправдало свој изостанак.

Члан 261.

Недолазак оптуженог на главни претрес

(1) Ако је оптужени уредно позван, а не дође нити свој изостанак оправда, судија, односно предсједник вијећа ће одложити главни претрес и наредити да се оптужени на идући главни претрес принудно доведе. Ако до привођења оптужени оправда изостанак, судија, односно предсједник вијећа ће опозвати наредбу о принудном довођењу.

(2) Ако оптужени који је уредно позван очигледно избјегава да дође на главни претрес и ако принудно довођење није успјело, судија, односно предсједник вијећа може оптуженом одредити притвор.

(3) Против рјешења о одређивању притвора, дозвољена је жалба која не одлаже његово извршење.

(4) Ако не буде раније укинут, притвор траје до објављивања пресуде, а најдуже 30 дана.

Члан 262.

Забрана суђења у одсуству

Оптуженом се не може судити у одсуству.

Члан 263.

Недолазак браниоца на главни претрес

(1) Ако бранилац који је уредно позван не дође на главни претрес, главни претрес ће се одложити. Судија, односно предсједник вијећа позваће браниоца да објасни разлоге свог недоласка. На основу изјаве браниоца, судија, односно предсједник вијећа ће утврдити да ли бранилац треба бити кажњен. Када се бранилац у оваквим случајевима кажњава, обавјештава се адвокатска комора чији је он члан.

(2) Судија, односно предсједник вијећа може изрећи новчану казну до 5.000 КМ браниоцу који се није одазвао на уредан позив суда и није оправдао свој изостанак.

(3) Ако је оптуженом одређен нови бранилац или је оптужени изабрао новог браниоца главни претрес ће бити одложен. Судија, односно предсједник вијећа ће дати новом браниоцу довољно времена за припрему одбране, а тај период не може бити краћи од 15 дана ако се ради о кривичном дјелу за које је прописана казна затвора у трајању од десет година или тежа казна, осим ако се оптужени не одрекне овог права а судија, односно предсједник вијећа се увјери да краће вријеме за припрему одбране неће утицати на право оптуженог на праведно суђење.

Члан 264.

Недолазак свједока или вјештака на главни претрес

(1) Ако је свједок или вјештак уредно позван, а не дође нити свој изостанак оправда, судија, односно предсједник вијећа може наредити принудно довођење свједока или вјештака.

(2) Свједока или вјештака који је уредно позван, а изостанак није оправдао, судија, односно предсједник вијећа може казнити новчаном казном до 5.000 КМ.

(3) У случају из става 1. овог члана, судија, односно предсједник вијећа ће одлучити да ли главни претрес треба одложити.

4. Одлагање и прекидање главног претреса

Члан 265.

Разлози за одлагање главног претреса

(1) На захтјев странака или браниоца, главни претрес може одложити рјешењем судија, односно предсједник вијећа ако треба прибавити нове доказе или ако је оптужени након извршеног кривичног дјела неспособан да присуствује главном претресу или ако постоје друге сметње да се главни претрес успјешно проведе.

(2) Рјешење којим се одлаже главни претрес унијеће се у записник и, по могућности, одредиће се дан и час наставка главног претреса. Судија, односно предсједник вијећа ће такође наредити обезбјеђење доказа који се могу изгубити или уништити због одлагања главног претреса.

(3) Против рјешења из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Члан 266.

Настављање одложеног главног претреса

(1) Ако се главни претрес који је био одложен држи пред истим судијом, односно вијећем, претрес ће се наставити, а судија, односно предсједник вијећа ће укратко изнијети ток ранијег главног претреса. Судија, односно предсједник вијећа може одредити да главни претрес почне изнова.

(2) Главни претрес који је одложен мора изнова почети ако се измијенио састав вијећа или ако је одлагање трајало дуже од 30 дана, али уз сагласност странака и браниоца вијеће може одлучити да се у оваквом случају свједоци и вјештаци не саслушавају поново и да се не врши нови увиђај, него да се користе искази свједока и вјештака дати на ранијем главном претресу, односно да се користи записник о увиђају.

(3) Ако се главни претрес држи пред другим судијом, односно предсједником вијећа – главни претрес мора изнова почети и сви докази се морају поновно извести. Изузетно, ако се претрес држи пред другим предсједником вијећа, уз сагласност странака и браниоца, вијеће може одлучити да се раније изведени докази неће поново изводити.

(4) У случају из ст. 2. и 3. овог члана, судија односно вијеће може без сагласности странака и браниоца, а по њиховом саслушању одлучити да се искази свједока и вјештака дати у ранијем претресу користе као доказ уколико су свједоци или вјештаци умрли, душевно обољели, или се не могу пронаћи или је њихов долазак пред суд немогућ или је знатно отежан из других разлога.

Члан 267.

Прекид главног претреса

(1) Осим у случајевима предвиђеним овим законом, судија, односно предсједник вијећа може прекинути главни претрес због одмора или због истека радног времена или да би се неки доказ прибавио у кратком времену или због припремања оптужбе или одбране.

(2) Прекинути главни претрес наставља се увијек пред истим судијом, односно вијећем.

(3) Ако се главни претрес не може наставити пред истим судијом, односно вијећем или ако је прекид главног претреса трајао дуже од осам дана, поступиће се по одредбама члана 266. овог закона.

5. Записник о главном претресу

Члан 268.

Начин вођења записника

(1) О раду на главном претресу води се записник. Ако је главни претрес сниман у складу са чланом 66. овог закона, препис предузете радње ће се на захтјев странака и браниоца доставити странкама и браниоцу најкасније у року од три дана од предузете радње на главном претресу.

(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се одређени дио записника прочита или репродукује, а прочитаће га или репродуковати увијек ако то захтијевају странке, бранилац или лице чија се изјава уноси у записник.

Члан 269.

Уношење изреке пресуде у записник

(1) У записник о главном претресу уноси се потпуна изрека пресуде, уз назначење да ли је пресуда јавно објављена. Изрека пресуде унијета у записник о главном претресу представља изворник.

(2) Ако је донесено рјешење о притвору, и оно се уноси у записник о главном претресу.

Члан 270.

Чување материјалних доказа

(1) У посебној просторији суда се похрањују и чувају материјални докази прикупљени у току кривичног поступка. Судија, односно предсједник вијећа може у било које вријеме издати наредбу која се односи на контролу и располагање материјалним доказима.

(2) Министарство правде донијеће прописе којима ће одредити услове и начин чувања материјалних доказа из става 1. овог члана.

6. Почетак главног претреса

Члан 271.

Улазак судије, односно вијећа у судницу

(1) Приликом уласка судије или вијећа у судницу и приликом њиховог изласка из суднице, сви присутни, на позив овлашћеног лица, треба да устану.

(2) Странке и други учесници поступка дужни су да устану кад се обраћају суду, осим ако за то постоје оправдане препреке.

Члан 272.

Услови за одржавање главног претреса

Када судија, односно предсједник вијећа утврди присуство свих позваних лица на главном претресу или када одлучи да се главни претрес одржи без присуства одређених позваних лица или је одлучивање о овим стварима одложено, позваће оптуженог и узети од њега личне податке ради утврђивања идентитета.

Члан 273.

Утврђивање идентитета оптуженог и давање упута

(1) Судија, односно предсједник вијећа узима од оптуженог личне податке (члан 143. ) да би утврдио његов идентитет.

(2) Након утврђивања идентитета оптуженог, судија, односно предсједник вијећа ће упитати странке и браниоца да ли имају примједбе на састав вијећа и надлежност суда.

(3) Након утврђивања идентитета оптуженог, судија, односно предсједник вијећа ће упутити свједоке и вјештаке у просторију ван суднице за њих одређену, гдје ће чекати док буду позвани да свједоче. Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити свједоке да док чекају, о својим исказима не разговарају са другим свједоцима. На приједлог тужиоца, оптуженог или браниоца, судија, односно предсједник вијећа ће одобрити оним вјештацима на које се приједлог односи да присуствују току претреса у судници.

(4) Уколико је присутан оштећени, али још није поднио имовинскоправни захтјев, судија, односно предсједник вијећа ће га поучити да може поднијети тај захтјев до закључења главног претреса.

(5) Судија, односно предсједник вијећа може предузети неопходне мјере ради спречавања међусобног комуницирања свједока, вјештака и странака.

Члан 274.

Поуке оптуженом

(1) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити оптуженог на потребу пажљивог праћења тока претреса и поучиће га да може износити чињенице и предлагати доказе у своју корист, да може постављати питања са оптуженим, свједоцима и вјештацима и да може давати образложења у вези с њиховим исказима.

(2) Судија, односно предсједник вијећа ће поучити оптуженог да може дати исказ у току доказног поступка у својству свједока и ако одлучи дати такав исказ, да ће бити подвргнут директном и унакрсном испитивању у смислу члана 277. овог закона, односно да ће бити опоменут и упозорен у смислу члана 151. овог закона. У том случају оптужени као свједок не полаже заклетву, односно не даје изјаву. Суд ће омогућити да се о том свом праву оптужени претходно консултује са браниоцем, а уколико нема браниоца, суд ће пажљиво испитати да ли му је бранилац неопходан.

Члан 275.

Читање оптужнице и уводна излагања

(1) Главни претрес почиње читањем оптужнице. Оптужницу чита тужилац.

(2) Након читања, оптужнице, судија, односно предсједник вијећа упитаће оптуженог да ли је разумио њене наводе. Ако судија, односно предсједник вијећа установи да оптужени није разумио оптужницу, укратко ће је изложити оптуженом на начин који му је разумљив. Након тога тужилац ће укратко изнијети доказе на којима заснива оптужницу.

(3) Оптужени или његов бранилац могу након тога изложити концепт одбране.

7. Доказни поступак

Члан 276.

Извођење доказа

(1) Странке и бранилац имају право позивати свједоке и изводити доказе.

(2) Осим ако судија, односно вијеће у интересу правде не одреди друкчије, докази се на главном претресу изводе сљедећим редом:

a) докази оптужбе,
б) докази одбране,
в) докази оптужбе којима се побијају наводи одбране (реплика),
г) докази одбране, као одговор на побијање (дупликат),
д) докази чије је извођење наредио судија, односно вијеће,
ђ) све доказе релевантне за изрицање кривичноправне санкције.

(3) Приликом извођења доказа дозвољено је директно, унакрсно и додатно испитивање. Директно испитивање обавља страна која позива свједока, али судија, односно вијеће може у сваком тренутку поставити питање свједоку.

Члан 277.

Директно и унакрсно испитивање свједока

(1) Дозвољено је испитивање свједока од странке, односно браниоца који је позвао свједока (директно испитивање), затим испитивање тог свједока од супротне странке, односно браниоца (унакрсно испитивање) и поновно испитивање свједока од странке, односно браниоца који га је позвао. Свједока испитује странка која га је позвала, али судија, односно предсједник вијећа и чланови вијећа могу у свакој фази испитивања поставити свједоку одговарајуће питање. Питања свједоку од супротне странке ограничавају се и односе на питања која су претходно постављена током испитивања свједока од странке која је позвала свједока и питања у корист властитих тврђења. Питања на поновном испитивању свједока од странке која га је позвала ограничавају се на питања постављена током испитивања свједока од супротне странке. Након што свједок буде испитан, судија, односно предсједник и чланови вијећа могу му постављати питања.

(2) Питања која наводе на одговор који се жели чути не могу се постављати при директном испитивању, осим у случају потребе разјашњења изјаве свједока. У правилу, питања која наводе на одговор који се жели чути - дозвољена су само приликом унакрсног испитивања. Када странка позове супротне странке или када свједок показује одбојан став или не жели да сарађује, судија, односно предсједник вијећа може дозволити употребу питања која наводе на одговор који се жели чути.

(3) Судија, односно предсједник вијећа ће у одговарајућој мјери контролисати начин и редослијед испитивања свједока и извођења доказа, водећи рачуна да испитивање и извођење доказа буде ефикасно за утврђивање истине, да се избјегне непотребно губљење времена и заштите свједоци од узнемиравања и збуњивања.

(4) Приликом извођења доказа из члана 276. став 2. тачка д) овог закона, суд ће испитати свједока, а након тога дозволиће странкама и браниоцу да му постављају питања.

Члан 278.

Право суда да не дозволи питање или доказ

(1) Судија, односно предсједник вијећа ће забранити питање и одговор на питање које је већ постављено - ако је то питање по његовој оцјени недозвољено или неважно за предмет.

(2) Ако судија, односно предсједник вијећа закључи да околности које странка или бранилац жели да докаже, немају значаја за предмет или да је понуђени доказ непотребан, одбиће извођење доказа.

Члан 279.

Посебна правила о доказима у случајевима сексуалних деликата

(1) Оштећеног кривичним дјелом није допуштено испитивати о његовом сексуалном животу прије извршеног кривичног дјела које је предмет поступка. Ни један доказ који се износи да би показао раније сексуално искуство, понашање или сексуалну оријентацију оштећеног неће бити прихватљив.

(2) Изузетно од става 1. овог члана може се у поступку користити доказ да сперма, медицинска документација о повредама или други материјални докази потичу од другог лица, а не од оптуженог.

(3) У случајевима извршења кривичног дјела против човјечности и међународног хуманитарног права, пристанак жртве се не може употријебити у прилог одбране оптуженог.

(4) Прије прихватања доказа у складу са овим чланом, обавиће се одговарајуће саслушање, с кога је искључена јавност.

(5) Захтјев, пратећа документација, и записник са саслушања чувају се запечаћени у посебном омоту, осим ако суд не одреди друкчије.

Члан 280.

Посљедице признања оптуженог

Ако је признање оптуженог на главном претресу потпуно и у складу са раније изведеним доказима, у доказном поступку ће се извести само они докази који се односе на одлуку о кривичној санкцији.

Члан 281.

Полагање заклетве, односно давање изјаве

(1) Сви свједоци полажу заклетву или дају изјаву прије свједочења која замјењује заклетву.

(2) Текст заклетве, односно изјаве гласи: „Заклињем се – изјављујем да ћу о свему што пред судом будем питан говорити истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прешутјети.”

(3) Нијеми свједоци који знају читати и писати дају заклетву, односно изјаву потписивањем текста заклетве, односно изјаве, а глуви свједоци ће прочитати текст заклетве, односно изјаве. Ако глуви или нијеми свједоци не знају читати и писати, заклетва, односно изјава се даје преко тумача.

Члан 282.

Заштита свједока од вријеђања, пријетњи и напада

(1) Судија, односно предсједник вијећа дужан је заштитити свједока од вријеђања, пријетњи и напада.

(2) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити или новчано казнити учесника у поступку или било које друго лице које вријеђа, пријети или доводи у опасност безбједност свједока пред судом. У случају изрицања новчане казне, примијениће се одредбе члана 257. овог закона.

(3) У случају озбиљне пријетње свједоку, судија, односно предсједник вијећа ће обавијестити тужиоца ради предузимања кривичног гоњења.

(4) На приједлог странке или браниоца, судија, односно предсједник вијећа наредиће полицијским органима предузимање мјера неопходних за заштиту свједока.

Члан 283.

Кажњавање за одбијање свједочења

(1) Ако свједок одбије да свједочи без оправданог разлога и након упозорења на посљедице, може бити кажњен новчаном казном до 30.000 КМ.

(2) Ако свједок и послије тога одбије да свједочи, може се притворити. Затвор траје док свједок не пристане да свједочи, или док његово свједочење не постане непотребно, или док се кривични поступак не заврши, али најдуже 30 дана.

(3) О жалби против рјешења којим је изречена новчана казна или одређен затвор, одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона. Жалба против рјешења о новчаној казни и затвору не задржава извршење рјешења.

Члан 284.

Ангажовање вјештака

(1) Вјештака могу ангажовати странке, бранилац и суд.

(2) Трошкове вјештака из става 1. овог члана сноси онај који га је ангажовао.

Члан 285.

Испитивање вјештака

(1) Прије испитивања вјештака, судија, односно предсједник вијећа опоменуће га на његову дужност да изнесе налаз и мишљење на најбољи могући начин у складу с вјештином и правилима струке и упозориће га да давање лажног исказа о налазу и мишљењу представља кривично дјело.

(2) Вјештак ће положити заклетву односно дати изјаву прије свједочења.

(3) Заклетва, односно изјава се даје усмено.

(4) Текст заклетве, односно изјаве гласи: “Заклињем се чашћу да ћу вјештачење извршити савјесно и по свом најбољем знању и да ћу тачно и потпуно изнијети свој налаз и мишљење.”

(5) Писани налаз и мишљење вјештака биће прихваћен као доказни материјал само уколико је тај вјештак свједочио на претресу.

Члан 286.

Отпуштање свједока и вјештака

(1) Саслушани свједоци и вјештаци остаће испред суднице уколико их судија, односно предсједник вијећа потпуно не отпусти након испитивања од стране странака и браниоца, односно суда.

(2) На приједлог странке или браниоца или по службеној дужности, судија, односно предсједник вијећа може наредити да испитани свједоци и вјештаци напусте судницу и да буду накнадно позвани и поново испитани у присуству или одсуству осталих свједока и вјештака.

Члан 287.

Саслушање ван суднице

(1) Ако се у току суђења сазна да свједок или вјештак није у могућности да дође пред суд, или да би његов долазак био повезан с несразмјерним тешкоћама, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се свједок, односно вјештак испита ван суднице - уколико његово свједочење сматра важним. Судија, односно предсједник вијећа, странке и бранилац ће присуствовати испитивању, а испитивање ће се спровести у складу с чланом 277. овог закона.

(2) Ако судија, односно предсједник вијећа нађе да је то неопходно, испитивање свједока се може извршити приликом реконструкције догађаја ван суднице. Судија, односно предсједник вијећа, странке и бранилац ће бити присутни на реконструкцији, а испитивање ће се спровести у складу са чланом 277. овог закона.

(3) Странке, бранилац и оштећени увијек се позивају да присуствују испитивању свједока или извођењу реконструкције. Саслушање ће се спровести као да се изводи на главном претресу, у складу са чланом 277. овог закона.

(4) Ако судија, односно предсједник вијећа нађе да је то неопходно, на испитивање малољетника као свједока сходно ће се примијенити одредбе члана 151. став 6. и члана 155. овог закона.

Члан 288.

Изузеци од непосредног спровођења доказа

(1) Искази дати у истрази дозвољени су као доказ на главном претресу и могу бити коришћени приликом директног или унакрсног испитивања или побијања изнесених навода или у одговору на побијање или на додатно испитивање након чега се прилажу као доказни материјал. У овом случају, лицу се може дати могућност да објасни или побије свој претходни исказ.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, записници о исказима датим у истрази могу се по одлуци судије, односно вијећа прочитати и користити као доказ на главном претресу само у случају ако су испитана лица умрла или трајно душевно обољела или се не могу пронаћи, или је њихов долазак пред суд немогућ или је знатно отежан из важних разлога.

(3) Ако се током главног претреса оптужени користи правом да није дужан изнијети своју одбрану или одговарати на постављена питања, записник о исказу оптуженог који је дат у истрази може се по одлуци судије или предсједника вијећа прочитати и користити као доказ на главном претресу само ако је оптужени приликом саслушања у истрази био упозорен у складу са чланом 143. став 2. тачка в) овог закона.

Члан 289.

Записници о доказном материјалу

(1) Записници о увиђају на лицу мјеста, о претресању стана или лица, о одузимање ствари, књига, записника и осталих доказа изнијеће се на главном претресу да би се утврдио њихов садржај, а по оцјени судије, односно предсједника вијећа њихов садржај се може укратко унијети у записник о главном претресу.

(2) За провјеру вјеродостојности писмена, записа или фотографије, потребни су оригинално писмено, запис или фотографија, осим ако није друкчије прописано овим законом.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, може се користити као доказ и овјерена копија оригинала, као и копија која је потврђена као неизмијењена у односу на оригинал.

(4) Доказни материјал из става 1. овог члана се чита уколико се странке и бранилац друкчије не договоре.

Члан 290.

Измјена оптужнице

Ако тужилац оцијени да изведени докази указују да се измијенило чињенично стање изнесено у оптужници, он може на главном претресу измијенити оптужницу. Ради припремања одбране, главни претрес се може одгодити. У овом случају не врши се потврђивање оптужнице.

Члан 291.

Допуна доказног поступка

(1) Након извођења доказа судија, односно предсједник вијећа ће упитати странке и браниоца да ли имају других доказних приједлога.

(2) Уколико странке и бранилац немају нових доказних приједлога или приједлози буду одбијени, судија, односно предсједник вијећа ће објавити да је доказни поступак завршен.

Члан 292.

Завршне ријечи и завршетак главног претреса

(1) Након завршетка доказног поступка судија, односно предсједник вијећа ће позвати тужиоца, оштећеног, браниоца и оптуженог, ради давања завршне ријечи. Посљедња ријеч увијек припада оптуженом.

(2) Ако оптужницу заступа више тужилаца или оптужени има више од једног браниоца, сви могу дати завршну ријеч, али се њихова излагања не могу понављати.

(3) Након завршних ријечи судија, односно предсједник вијећа објављује да је главни претрес завршен, а суд се повлачи на вијећање и гласање ради доношења пресуде.

Глава XXII
ПРЕСУДА

1. Изрицање пресуде

Члан 293.

Изрицање и објављивање пресуде

Пресуда се изриче и објављује у име Републике Српске.

Члан 294.

Везаност пресуде за оптужбу

(1) Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у потврђеној, односно на главном претресу измијењеној оптужници.

(2) Суд није везан за приједлоге тужиоца у погледу правне оцјене дјела.

Члан 295.

Докази на којима се заснива пресуда

(1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изнесени на главном претресу.

(2) Суд је дужан савјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима и на основу такве оцјене извести закључак је ли нека чињеница доказана.

2. Врсте пресуда

Члан 296.

Мериторне и процесне пресуде

(1) Пресудом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим.

(2) Ако оптужба обухвата више кривичних дјела, у пресуди ће се изрећи да ли се и за које дјело оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим.

Члан 297.

Пресуда којом се оптужба одбија

Пресуду којом се оптужба одбија суд ће изрећи:

a) ако за пресуђење суд није стварно надлежан;
б) ако је тужилац од започињања па до завршетка главног претреса одустао од оптужнице;
в) ако није било потребног одобрења или ако је надлежни државни орган одустао од одобрења;
г) ако је оптужени за исто дјело већ правноснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је поступак против њега рјешењем правноснажно обустављен, а не ради се о рјешењу о обустављању поступка из члана 341. овог закона;
д) ако је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења или се кривично гоњење не може предузети због застарјелости или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење.

Члан 298.

Пресуда којом се оптужени ослобађа од оптужбе

Пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе суд ће изрећи:

a) ако дјело за које је оптужен није законом прописано као кривично дјело,
б) ако има околности које искључују кривичну одговорност,
в) ако није доказано да је оптужени учинио дјело за које је оптужен.

Члан 299.

Пресуда којом се оптужени оглашава кривим

(1) У пресуди у којој се оптужени оглашава кривим суд ће изрећи:

a) за које се дјело оглашава кривим, уз навођење чињеница и околности које чине обиљежја кривичног дјела, као и оних од којих зависи примјена одређене одредбе кривичног закона;
б) законски назив кривичног дјела и које су одредбе кривичног закона примјењене;
в) каква се казна изриче оптуженом или се по одредбама кривичног закона ослобађа од казне;
г) одлуку о условној осуди;
д) одлуку о мјерама безбједности, о одузимању имовинске користи и одлуку о враћању предмета (члан 139.) ако предмети до тада нису враћени власнику, односно држаоцу;
ђ) одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне;
е) одлуку о трошковима кривичног поступка, о имовинскоправном захтјеву, као и о томе да се правноснажна пресуда има објавити путем средстава јавног информисања.

(2) Ако је оптуженом изречена новчана казна, у пресуди ће се одредити рок у којем се новчана казна има платити и начин замјене новчане казне у случају да се новчана казна не плати.

3. Објављивање пресуде

Члан 300.

Вријеме и мјесто објављивања пресуде

(1) Пошто је пресуда изречена, суд ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне и објави пресуду, одложиће објављивање пресуде највише за три дана и одредиће вријеме и мјесто објављивања пресуде.

(2) Суд ће у присуству странака, браниоца, законских заступника и пуномоћника јавно прочитати изреку и саопштити укратко разлоге пресуде.

(3) Објављивање ће се извршити и кад странка, бранилац, законски заступник или пуномоћник није присутан. Суд може одлучити да оптуженом који је одсутан, пресуду усмено саопшти судија, односно предсједник вијећа или да му се пресуда само достави.

(4) Ако је јавност на главном претресу била искључена, изрека пресуде ће се увијек прочитати у јавном засједању. Вијеће ће одлучити хоће ли и колико искључити јавност приликом објављивања разлога пресуде.

(5) Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи.

Члан 301.

Притвор након изрицања пресуде

За одређивање, продужење или укидање притвора послије објављивања пресуде примјењиваће се одредба члана 197. овог закона.

Члан 302.

Поука о праву на жалбу и друга упозорења

(1) По објављивању пресуде, судија, односно предсједник вијећа ће поучити оптуженог и оштећеног о праву на жалбу, као и о праву на одговор на жалбу.

(2) Ако је оптуженом изречена условна осуда, упозориће га судија, односно предсједник вијећа на значај условне осуде и на услове којих се мора придржавати.

(3) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити оптуженог да до правноснажног окончања поступка обавијести суд о свакој промјени адресе.

4. Писмена израда и достављање пресуде

Члан 303.

Писмена израда пресуде

(1) Пресуда која је објављена мора се писмено израдити у року од 15 дана по објављивању, а у сложеним стварима, изузетно у року од 30 дана. Ако пресуда није израђена у тим роковима, судија, односно предсједник вијећа је дужан обавијестити предсједника суда због чега то није учињено. Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се пресуда што прије изради.

(2) Пресуду потписују судија, односно предсједник вијећа и записничар.

(3) Овјерени препис пресуде доставиће се тужиоцу и оштећеном, а оптуженом и браниоцу сагласно члану 82. овог закона. Ако се оптужени налази у притвору, овјерени препис пресуде мора бити достављени у роковима предвиђеним у ставу 1. овог члана.

(4) Оптуженом и оштећеном доставиће се и поука о праву на жалбу.

(5) Овјерени препис пресуде суд ће с поуком о праву на жалбу доставити лицу чији је предмет одузет том пресудом, као и правном лицу коме је изречено одузимање имовинске користи. Правноснажна пресуда ће се доставити оштећеном.

Члан 304.

Садржај пресуде

(1) Писмено изречена пресуда мора потпуно одговарати пресуди која је објављена. Пресуда мора имати увод, изреку и образложење.

(2) Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име Републике Српске, назив суда, име и презиме судије односно предсједника и чланова вијећа и записничара, име и презиме оптуженог, кривично дјело за које је оптужен и да ли је био присутан на главном претресу, дан главног претреса и да ли је главни претрес био јаван, име и презиме тужиоца, браниоца, законског заступника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде.

(3) Изрека пресуде садржи личне податке о оптуженом и одлуку којом се оптужени оглашава кривим за кривично дјело за које је оптужен или којом се ослобађа од оптужбе за то дјело или којом се оптужба одбија.

(4) Ако је оптужени оглашен кривим, изрека пресуде мора обухватити потребне податке наведене у члану 299. овог закона, а ако је ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена, изрека пресуде мора обухватити опис дјела за које је оптужен и одлуку о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтјеву, ако је био постављен.

(5) У случају стицаја кривичних дјела суд ће у изреку пресуде унијети казне утврђене за свако појединачно кривично дјело, а затим јединствену казну која је изречена за сва дјела у стицају.

(6) У образложењу пресуде суд ће изнијети разлоге за сваку тачку пресуде.

(7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа, из којих разлога није уважио поједине приједлоге странака, из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно свједок или вјештак чији је исказ прочитан, којим разлозима се руководио при рјешавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело и кривична одговорност оптуженог и при примјењивању одређених одредаба кривичног закона на оптуженог и његово дјело.

(8) Ако је оптуженом изречена казна, у образложењу ће се навести које је околности суд узео у обзир при одмјеравању казне. Суд ће посебно образложити којим се разлозима руководио при одлуци да казну треба ублажити или оптуженог ослободити од казне или изрећи условну осуду или да треба изрећи мјеру безбједности или одузимање имовинске користи.

(9) Ако се оптужени ослобађа од оптужбе, у образложењу ће се нарочито навести из којих се разлога наведених у члану 298. овог закона то чини.

(10) У образложењу пресуде којом се оптужба одбија суд се неће упуштати у оцјену главне ствари, него ће се ограничити само на разлоге за одбијање оптужбе.

Члан 305.

Исправке у пресуди

(1) Погрешке у именима и бројевима, као и друге очигледне погрешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласности писмено израђене пресуде с изворником исправиће, посебним рјешењем, судија односно предсједник вијећа, на захтјев странке, браниоца или по службеној дужности.

(2) Ако постоји несагласност између писмено израђене пресуде и њеног изворника у погледу података из члана 299. став 1. т. а) до д) и тачка е) овог закона, рјешење о исправци доставиће се лицима из члана 303. овог закона. У том случају рок за жалбу против пресуде тече од дана достављања тог рјешења против кога посебна жалба није дозвољена.

Глава XXIII
РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ

1. Жалба на пресуду првостепеног суда

Члан 306.

Право на жалбу и рок

(1) Против пресуде донесене у првом степену може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде.

(2) У сложеним стварима на захтјев странака и бранилаца, суд може продужити рок за жалбу најдуже за 15 дана.

(3) До одлуке суда о захтјеву из става 2. овог члана не тече рок за жалбу.

(4) Благовремено изјављена жалба одлаже извршење пресуде.

Члан 307.

Субјекти жалбе

(1) Жалбу могу изјавити странке, бранилац и оштећени.

(2) У корист оптуженог жалбу могу изјавити законски заступник, брачни односно ванбрачни друг, родитељ или дијете и усвојилац, односно усвојеник. Рок за жалбу и у том случају тече од дана када је оптуженом, или његовом браниоцу достављен препис пресуде.

(3) Тужилац може изјавити жалбу како на штету тако у корист оптуженог.

(4) Оштећени може побијати пресуду само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и одлуке о имовинскоправном захтјеву.

(5) Жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет или од којег је одузета имовинска корист прибављена кривичним дјелом.

(6) Бранилац и лица из става 2. овог члана могу изјавити жалбу и без нарочитог овлашћења оптуженог, али не и против његове воље - осим ако је оптуженом изречена казна дуготрајног затвора.

Члан 308.

Одрицање и одустанак од жалбе

(1) Оптужени се може одрећи права на жалбу само након што му је пресуда достављена. Оптужени се и прије тога може одрећи права на жалбу ако се тужилац одрекао права на жалбу, осим ако би оптужени по пресуди имао да издржава казну затвора. До доношења одлуке другостепеног суда, оптужени може одустати од већ изјављене жалбе.

(2) Тужилац се може одрећи права на жалбу од тренутка објављивања пресуде па до истека рока за изјаву жалбе, а може до доношења одлуке другостепеног суда одустати од већ изјављене жалбе.

(3) Одрицање и одустајање од жалбе не може се опозвати.

Члан 309.

Садржај жалбе и отклањање недостатака у жалби

(1) Жалба треба да садржи:

a) означење пресуде против које се изјављује (назив суда, број и датум пресуде),
б) основ за побијање пресуде (члан 310.),
в) образложење,
г) приједлог да се побијана пресуда потпуно или дјелимично укине или преиначи,
д) потпис лица које изјављује жалбу.

(2) Ако је жалбу изјавио оптужени или друго лице из члана 307. став 2. овог закона, а оптужени нема браниоца или ако је жалбу изјавио оштећени који нема пуномоћника, а жалба није састављена у складу са одредбама става 1. овог члана, првостепени суд ће позвати жалиоца да у одређеном року допуни жалбу писменим поднеском или усмено на записнику код суда. Ако жалилац не поступи по овом позиву, суд ће одбацити жалбу ако не садржи податке из тач б), в) и д) става 1. овог члана, а ако жалба не садржи податак из тачке а) става 1. овог члана, одбациће се ако се не може утврдити на коју се пресуду односи. Ако је жалба изјављена у корист оптуженог, суд ће је доставити другостепеном суду ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а ако се то не може утврдити, суд ће жалбу одбацити.

(3) Ако је жалбу изјавио оштећени који има пуномоћника или тужилац, жалба не садржи податке из тач. б), в) и д) става 1. овог члана или ако жалба не садржи податак из тачке а) став 1. овог члана, а не може се утврдити на коју се пресуду односи - суд ће жалбу одбацити. Ако је жалба изјављена у корист оптуженог, доставиће се другостепеном суду, ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а ако се то не може утврдити - суд ће жалбу одбацити.

(4) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, који и поред дужне пажње и опреза нису могли бити изнесени на главном претресу. Жалилац је дужан да наведе разлоге зашто их раније није изнио. Позивајући се на нове чињенице, жалилац је дужан да наведе доказе којима би се те чињенице имале доказати, а позивајући се на нове доказе - дужан је да наведе чињенице које помоћу тих доказа жели доказати.

Члан 310.

Жалбени основи

Пресуда се може побијати ако је жалба изјављена:

a) због битне повреде одредаба кривичног поступка,
б) због повреде Кривичног закона,
в) због погрешно или непотпуно уврђеног чињеничног стања,
г) због одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка, имовинскоправном захтјеву, као и због одлуке о објављивању пресуде путем средстава јавног информисања.

Члан 311.

Битне повреде одредаба кривичног поступка

(1) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји:

a) ако је суд био непрописно састављен или ако је у изрицању пресуде учествовао судија који није учествовао на главном претресу или који је правноснажном одлуком изузет од суђења;
б) ако је на главном претресу учествовао судија који се морао изузети (члан 37. тач. а) до г));
в) ако је главни претрес одржан без лица чије је присуство на главном претресу по закону обавезно, или ако је оптуженом, браниоцу или оштећеном, противно његовом захтјеву, ускраћено да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса (члан 8.);
г) ако је повријеђено право на одбрану;
д) ако је противно закону била искључена јавност на главном претресу;
ђ) ако је суд повриједио прописе кривичног поступка о постојању одобрења надлежног органа;
е) ако је суд донио пресуду, а није био стварно надлежан или ако је неправилно одбио оптужбу због стварне ненадлежности;
ж) ако суд својом пресудом није потпуно ријешио предмет оптужбе;
з) ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати пресуда;
и) ако је оптужба прекорачена (члан 294. став 1.);
ј) ако је изрека пресуде неразумљива, противријечна сама себи или разлозима пресуде, или ако пресуда уопште не садржи разлоге или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама.

(2) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако суд у току главног претреса или приликом доношења пресуде није примијенио или је неправилно примијенио коју одредбу овог закона, а то је било или је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде.

Члан 312.

Повреде Кривичног закона

Повреда Кривичног закона постоји ако је кривични закон повријеђен у питању:

a) да ли је дјело за које се оптужени гони кривично дјело;
б) постоје ли околности које искључују кривичну одговорност;
в) постоје ли околности које искључују кривично гоњење, а нарочито да ли је наступила застарјелост кривичног гоњења или је гоњење искључено усљед амнестије или помиловања или је ствар већ правноснажно пресуђена;
г) да ли је у погледу кривичног дјела које је предмет оптужбе примијењен закон који се не може примијенити;
д) да ли је одлуком о казни, условној осуди или судској опомени, односно одлуком о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону;
ђ) да ли су правилно примијењене одредбе о урачунавању притвора и издржане казне.

Члан 313.

Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање

(1) Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања када је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.

(2) Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и када на то указују нове чињенице или нови докази.

Члан 314.

Одлуке о кривичној санкцији, трошковима поступка, имовинскоправном захтјеву и објављивању одлуке

(1) Пресуда, односно рјешење о судској опомени може се побијати због одлуке о казни, условној осуди и судској опомени када том одлуком није прекорачено законско овлашћење (члан 312. тачка д)), али суд није правилно одмјерио казну с обзиром на околности које утичу да казна буде већа или мања и због тога што је суд примијенио или није примијенио одредбе о ублажавању казне, о ослобађању од казне, о условној осуди или о судској опомени, иако су за то постојали законски услови.

(2) Одлука о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи може се побијати ако не постоји повреда закона из члана 312. тачка д) овог закона, али је суд неправилно донио ову одлуку или није изрекао мјеру безбједности, односно одузимање имовинске користи, иако су за то постојали законски услови. Из истих разлога може се побијати одлука о трошковима кривичног поступка.

(3) Одлука о имовинскоправним захтјевима, као и одлука о објављивању пресуде путем средстава јавног информисања може се побијати кад је суд о овим питањима донио одлуку противно законским одредбама.

Члан 315.

Подношење жалбе

(1) Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примјерака за суд, као и за противну странку и браниоца ради давања одговора.

(2) Неблаговремену (члан 325.) и недозвољену (члан 326.) жалбу одбациће рјешењем судија, односно предсједник вијећа.

Члан 316.

Одговор на жалбу

Примјерак жалбе доставља се противној страни и браниоцу (чл. 82. и 83.), који могу у року од осам дана од дана пријема поднијети суду одговор на жалбу. Жалба и одговор на жалбу, са свим списима и преписом записника са главног претреса, доставља се другостепеном суду.

Члан 317.

Судија извјестилац

(1) Кад спис по жалби стигне другостепеном суду, предсједник жалбеног вијећа одређује судију известиоца.

(2) Судија извјестилац може, по потреби, од првостепеног суда прибавити извјештај о повредама одредаба кривичног поступка, а може и провјерити наводе жалбе у погледу нових доказа и нових чињеница или прибавити потребне извјештаје или списе.

(3) Када судија известилац прими спис, предсједник вијећа ће заказати сједницу вијећа.

Члан 318.

Сједница вијећа

(1) О сједници вијећа обавијестиће се тужилац, оптужени и његов бранилац.

(2) Ако се оптужени налази у притвору или на издржавању казне, обезбиједиће се његово присуство.

(3) Сједница вијећа почиње излагањем подносиоца жалбе, а након тога друга странка излаже одговор на жалбу. Вијеће може од странака и браниоца који присуствују сједници затражити потребна објашњења у вези са жалбом и одговором на жалбу. Странке и бранилац могу предложити да се прочитају поједини списи и могу, по дозволи предсједника вијећа, дати потребна објашњења за своје ставове из жалбе, односно одговора на жалбу, не понављајући оно што је садржано у објашњењима.

(4) Недолазак странака и браниоца који су уредно обавијештени, не спречава одржавање сједнице вијећа.

(5) На сједници вијећа којој присуствују странке јавност се може искључити само под условима одређеним овим законом (чл. 251. и 252.).

(6) Записник о сједници вијећа прикључује се списима.

(7) Рјешења из чл. 325. и 326. овог закона могу се донијети и без обавјештавања странака и браниоца о сједници вијећа.

Члан 319.

Одлучивање у сједници вијећа или на претресу

(1) Другостепени суд доноси одлуку у сједници вијећа или на основу одржаног претреса.

(2) На писану израду одлуке која је донесена на сједници вијећа примјењују се рокови из члана 303. став 1. овог закона.

Члан 320.

Границе испитивања пресуде

Другостепени суд испитује пресуду у оном дијелу у којем се побија жалбом.

Члан 321.

Забрана reformatio in peius

Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не смије измијенити на његову штету.

Члан 322.

Проширено дејство жалбе

Жалба због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде кривичног закона изјављена у корист оптуженог садржи у себи и жалбу због одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи (члан 314.).

Члан 323.

Beneficium cohaesionis

Ако другостепени суд поводом ма чије жалбе утврди да су разлози због којих је донио одлуку у корист оптуженог од користи и за којег од саоптужених који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји.

Члан 324.

Одлуке другостепеног суда по жалби

(1) Другостепени суд може у сједници вијећа одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену или одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду или преиначити првостепену пресуду или донијети одлуку да укине првостепену пресуду и одржи претрес.

(2) О свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује једном одлуком.

Члан 325.

Одбацивање жалбе као неблаговремене

Жалба ће се одбацити рјешењем као неблаговремена ако се утврди да је поднесена послије законског рока за њено подношење.

Члан 326.

Одбацивање жалбе као недопуштене

Жалба ће се одбацити рјешењем као недопуштена ако се утврди да је жалбу изјавило лице које није овлашћено за подношење жалбе или лице које се одрекло права на жалбу или ако се утврди одустанак од жалбе или да је послије одустанка поново изјављена жалба или ако жалба по закону није дозвољена.

Члан 327.

Одбијање жалбе

Другостепени суд ће пресудом одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду кад утврди да не постоје разлози због којих се пресуда побија жалбом.

Члан 328.

Преиначење првостепене пресуде

(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу, пресудом преиначити првостепену пресуду ако сматра да су одлучне чињенице у првостепеној пресуди правилно утврђене и да се с обзиром на утврђено чињенично стање, по правилној примјени закона, има донијети друкчија пресуда, а према стању ствари и у случају повреде из члана 311. став 1. т. ђ), е) и и) овог закона.

(2) Ако другостепени суд наде да постоје законски услови за изрицање судске опомене, преиначиће рјешењем првостепену пресуду и изрећи ће судску опомену.

(3) Ако су се због преиначења првостепене пресуде стекли услови да се одреди, односно укине притвор на основу члана 196. ст. 1. и 5. овог закона, другостепени суд ће о томе донијети посебно рјешење против кога није допуштена жалба.

Члан 329.

Укидање првостепене пресуде и одржавање претреса

(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу, рјешењем укинути првостепену пресуду и одредити одржавање претреса ако утврди да:

a) постоји битна повреда одредаба кривичног поступка, осим случајева из члана 328. став 1. овог закона,
б) је потребно извести нове доказе или поновити већ у првостепеном поступку изведене доказе усљед којих је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

(2) Другостепени суд може и дјелимично укинути првостепену пресуду, ако се поједини дијелови пресуде могу издвојити без штете за правилно пресуђење и у односу на тај дио одржати претрес.

(3) Ако се оптужени налази у притвору, другостепени суд ће испитати да ли још постоје разлози за притвор и донијеће рјешење о продужењу или укидању притвора. Против овог рјешења није дозвољена жалба.

(4) Ако се оптужени налази у притвору, другостпени суд је дужан донијети одлуку најкасније у року од три мјесеца, а у сложеним предметима најкасније у року од шест мјесеци од дана када је примио списе.

Члан 330.

Образложење одлуке којом се укида првостепена одлука

У образложењу рјешења којим се укида првостепена пресуда, навешће се само кратки разлози за укидање.

Члан 331.

Претрес пред другостепеним судом

(1) Одредбе које се односе на главни претрес у првостепеном поступку сходно се примјењују и на претрес пред другостепеним судом.

(2) Ако вијеће другостепеног суда установи да је потребно поново извести већ изведене доказе у првостепеном поступку, искази саслушаних свједока и вјештака и писани налаз и мишљење биће прихваћени као докази и могу бити прочитани или репродуковани уколико су ти свједоци и вјештаци приликом свједочења били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца, или нису били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца, иако им је то било омогућено као и у случају ако је то овим законом другачије одређено, те уколико је ријеч о доказима из члана 276. став 2. тачка д) овог закона.

(3) Одредбе става 2. овог члана се не односе на лица која могу одбити свједочење (члан 148. овог закона).

2. Жалба на пресуду другостепеног суда

Члан 332.

Општа одредба

(1) Против пресуде другостепеног суда дозвољена је жалба у случају ако је:

а) другостепени суд изрекао казну дуготрајног затвора или потврдио пресуду првостепеног суда којим је изречена таква казна,
б) другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени проглашава кривим, односно ако је поводом жалбе на првостепену пресуду којом је оптужени проглашен кривим изрекао пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе и
в) другостепени суд поводом жалбе на ослобађајућу пресуду на претресу донио пресуду којом се оптужени проглашава кривим, односно ако је поводом жалбе на осуђујућу пресуду на претресу донио пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе.

(2) О жалби против другостепене пресуде одлучује трећестепено вијеће Врховног суда. Пред овим вијећем не може се одржати претрес.

3. Жалба на рјешење

Члан 333.

Допуштеност жалбе на рјешење

(1) Против рјешења суда донесеног у првом степену, странке, бранилац и лица чија су права повријеђена могу изјавити жалбу увијек када у овом закону није изричито одређено да жалба није дозвољена.

(2)Против рјешења донесеног у току истраге није допуштена жалба, ако овим законом није друкчије одређено.

(3) Рјешења која се доносе ради припремања главног претреса и пресуде могу се побијати само у жалби на пресуду.

(4) Против рјешења Врховног суда жалба није допуштена, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 334.

Општи рок за изјављивање жалбе

(1) Жалба се подноси суду који је донио рјешење.

(2) Ако овим законом није друкчије одређено, жалба на рјешење подноси се у року од три дана од дана достављања рјешења.

Члан 335.

Суспензивно дејство жалбе

Ако у овом закону није друкчије одређено, подношењем жалбе на рјешење одлаже се извршење рјешења против кога је изјављена жалба.

Члан 336.

Одлучивање о жалби на рјешење

(1) О жалби против рјешења првостепеног суда одлучује другостепени суд у сједници вијећа, ако овим законом није друкчије одређено. О жалби против рјешења донесеног у првом степену пред Врховним судом одлучује вијеће у другом саставу.

(2) О жалби против рјешења судије за претходни поступак, односно судије за претходно саслушање одлучује вијеће истог суда (члан 24. став 5.), ако овим законом није друкчије одређено.

(3) Одлучујући о жалби, суд може рјешењем одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и рјешење преиначити или укинути и, по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање.

Члан 337.

Сходна примјена одредби о жалби на првостепену пресуду

На поступак по жалби на рјешење сходно ће се примјењивати одредбе чл. 307, 309, 315. став 2, 317. став 1, 320, 321. и 323. овог закона.

Члан 338.

Сходна примјена одредби овог закона и на друга рјешења

Ако овим законом није друкчије одређено, одредбе чл. 333. и 337. овог закона примјениће се сходно и на сва остала рјешења која се доносе по овом закону.

Глава XXIV
ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ

Одјељак 1
Понављање кривичног поступка

Члан 339.

Општа одредба

Кривични поступак који је довршен правноснажном пресудом или правноснажним рјешењем може се на захтјев овлашћеног лица поновити само у случајевима и под условима предвиђеним у овом закону.

Члан 340.

Неправо понављање кривичног поступка

(1) Правноснажна пресуда може се преиначити и без понављања кривичног поступка ако је у двјема пресудама или у више пресуда против истог осуђеног правноснажно изречено више казни, а нису примијењене одредбе о одмјеравању јединствене казне за дјела у стицају.

(2) У случају из става 1. овог члана суд ће овом пресудом преиначити раније пресуде у погледу одлука о казни и изрећи јединствену казну. За доношење нове пресуде надлежан је првостепени суд који је судио у ствари у којој је изречена најстрожа врста казне, а код истоврсних казни – суд који је изрекао највећу казну, а ако су казне једнаке – суд који је посљедњи изрекао казну.

(3) Нову пресуду доноси суд у сједници вијећа на приједлог тужиоца или осуђеног, односно браниоца, а по саслушању противне странке и браниоца.

(4) Ако су у случају из става 1. овог члана приликом изрицања казне узете у обзир и пресуде других судова, овјерени препис нове правноснажне пресуде доставиће се и тим судовима.

Члан 341.

Настављање кривичног поступка и понављање поступка завршеног правноснажним рјешењем

(1) Ако је кривични поступак рјешењем правноснажно обустављен или је пресудом оптужба правноснажно одбијена зато што није било потребног одобрења, поступак ће се на захтјев тужиоца наставити чим престану разлози због којих су донесене наведене одлуке.

(2) Ако је ван случајева наведених у ставу 1. овог члана кривични поступак правноснажно обустављен прије почетка главног претреса, на захтјев тужиоца може се дозволити понављање кривичног поступка ако се поднесу нови докази на основу којих се суд може увјерити да су се стекли услови за поновно покретање кривичног поступка.

(3) Кривични поступак правноснажно обустављен до почетка главног претреса може се поновити кад је тужилац одустао од гоњења, ако се докаже да је до одустанка дошло усљед кривичног дјела злоупотребе службеног положаја тужиоца. У погледу доказивања кривичног дјела тужиоца, примјењиваће се одредбе члана 342. став 2. овог закона.

Члан 342.

Понављање поступка у корист осуђеног

(1) Кривични поступак завршен правноснажном пресудом може се поновити у корист осуђеног:

a) ако се докаже да је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу свједока, вјештака или тумача;
б) ако се докаже да је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије, тужиоца или лица које је вршило истражне радње;
в) ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који и поред дужне пажње и опреза нису могли бити изнесени на главном претресу, а који су сами за себе или у вези са ранијим доказима подобни да проузрокују ослобађење лица које је било осуђено или његову осуду по блажем кривичном закону;
г) ако је неком лицу за исто кривично дјело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично дјело које је могло учинити само једно лице или неко од њих;
д) ако се у случају осуде за продужено кривично дјело или за друго кривично дјело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да осуђени није учинио радњу која је обухваћена дјелом из осуде, а постојање ових чињеница би било од битног утицаја на одмјеравање казне;
ђ) ако Уставни суд Босне и Херцеговине, Дом за људска права или Европски суд за људска права или Уставни суд Републике Српске утврди да су у току поступка кршена људска права и основне слободе и ако је пресуда заснована на том кршењу;
е) ако је одлуком Уставног суда Републике Српске или Уставног суда Босне и Херцеговине престао важити закон или други пропис на основу којег је била донесена правноснажна осуђујућа пресуда.

(2) У случајевима из става 1. тач. а) и б) овог члана мора се правноснажном пресудом доказати да су наведена лица оглашена кривим за односна кривична дјела. Ако се поступак против ових лица не може спровести због тога што су умрла или што постоје околности које искључују кривично гоњење, чињенице из става 1. тач. а) и б) овог члана могу се утврдити и другим доказима.

Члан 343.

Понављање поступка на штету оптуженог

(1) Кривични поступак може се поновити на штету оптуженог ако је пресуда којом се оптужба одбија донесена због одустанка тужиоца од оптужбе, а докаже се да је до овог одустанка дошло усљед кривичног дјела против службене или друге дужности тужиоца.

(2) У случају из става 1. овог члана примјењује се одредба члана 342. став 2. овог закона.

Члан 344.

Лица овлашћена за подношење захтјева

(1) Захтјев за понављање кривичног поступка могу поднијети странке и бранилац, а послије смрти осуђеног захтјев у његову корист могу поднијети тужилац и лица наведена у члану 307. став 2. овог закона.

(2) Захтјев за понављање кривичног поступка у корист осуђеног може се поднијети и пошто је осуђени издржао казну и без обзира на застарјелост, амнестију или помиловање.

(3) Ако суд сазна да постоји разлог за понављање кривичног поступка, обавијестиће о томе осуђеног, односно лице које је овлашћено да у корист осуђеног поднесе захтјев.

Члан 345.

Поступање по захтјеву

(1) О захтјеву за понављање кривичног поступка одлучује вијеће (члан 24. став 5.) суда који је у ранијем поступку судио у првом степену.

(2) У захтјеву се мора навести по ком се законском основу тражи понављање и којим се доказима поткрепљују чињенице на којима се захтјев заснива. Ако захтјев не садржи ове податке, суд ће позвати подносиоца да у одређеном року захтјев допуни.

(3) Приликом рјешавања о захтјеву у вијећу неће учествовати судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку.

Члан 346.

Одлучивање о захтјеву

(1) Суд ће рјешењем захтјев одбацити ако на основу самог захтјева и списа ранијег поступка утврди да је захтјев поднијело неовлашћено лице или да нема законских услова за понављање поступка, или да су чињенице и докази на којима се захтјев заснива већ били изнесени у ранијем захтјеву за понављање поступка који је одбијен правноснажним рјешењем суда, или да чињенице и докази очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање или да подносилац захтјева није поступио по члану 345. став 2. овог закона.

(2) Ако суд не одбаци захтјев, доставиће се препис захтјева противној страни која има право да у року од осам дана одговори на захтјев. Када суду стигне одговор на захтјев или када протекне рок за давање одговора, предсједник вијећа одредиће да се извиде чињенице и прибаве докази на које се позива у захтјеву и у одговору на захтјев.

(3) Послије спроведених извиђаја суд ће рјешењем одмах одлучити о захтјеву за понављање поступка на начин из члана 347. став 1. овог закона.

Члан 347.

Дозвола за понављање поступка

(1) Суд ће, ако не одреди да се извиђај допуни, на основу резултата извиђаја захтјев уважити и дозволити понављање кривичног поступка или ће захтјев одбити, ако нови докази нису подобни да доведу до понављања кривичног поступка.

(2) Ако суд нађе да разлози због којих је дозволио понављање поступка у корист оптуженог постоје и за којег од саоптужених који није поднио захтјев за понављање поступка, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.

(3) У рјешењу којим се дозвољава понављање кривичног поступка суд ће одлучити да се одмах одреди нови главни претрес.

(4) Ако је захтјев за понављање кривичног поступка поднесен у корист осуђеног, а суд сматра, с обзиром на поднесене доказе, да осуђени може у поновљеном поступку бити осуђен на такву казну да би се урачунавањем већ издржане казне имао пустити на слободу или да може бити ослобођен од оптужбе или да оптужба може бити одбијена -одредиће да се извршење пресуде одложи, односно прекине.

(5) Кад рјешење којим се допушта понављање кривичног поступка постане правноснажно, прекинуће се извршење казне, али суд може, на приједлог тужиоца, одредити притвор ако постоје услови из члана 197. овог закона.

Члан 348.

Правила поновљеног поступка

(1) На нови поступак, који се води на основу рјешења којим је дозвољено понављање кривичног поступка, важе исте одредбе као и за ранији поступак. У новом поступку суд није везан за рјешења донесена у ранијем поступку.

(2) Ако се нови поступак обустави до почетка главног претреса - суд ће рјешењем о обустављању поступка укинути и ранију пресуду.

(3) Кад суд у новом поступку донесе пресуду, изрећи ће да се ранија пресуда дјелимично или у цјелини ставља ван снаге или да се оставља на снази. У казну коју одреди новом пресудом суд ће оптуженом урачунати издржану казну, а ако је понављање одређено само за неко од дјела за које је оптужени био осуђен - суд ће изрећи нову јединствену казну.

(4) Суд је у новом поступку везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.

Одјељак 2
Захтјев за заштиту законитости

Члан 349.

Услови за подношење захтјева

(1) Против правноснажне пресуде може се поднијети захтјев за заштиту законитости у сљедећим случајевима:

a) због повреде Кривичног закона и
б) због повреде одредаба кривичног поступка из члана 311. став 1. тачка г) овог закона.

(2) Захтјев за заштиту законитости није могуће уложити:

a) ако није изјављена жалба и
б) ако повреде из става 1. овог члана нису биле изнесене у жалби на првостепену пресуду, осим ако су почињене у жалбеном поступку.

(3) Захтјев за заштиту законитости није могуће уложити против пресуде Врховног суда донесене у трећем степену.

Члан 350.

Овлаштена лица и рок за подношење захтјева

(1) Захтјев за заштиту законитости могу поднијети тужилац, осуђени и бранилац. Након смрти осуђеног захтјев за заштиту законитости могу у његову корист поднијети лица из члана 307. став 2. овог закона.

(2) Тужилац може поднијети захтјев за заштиту законитости, на штету али и у корист осуђеног.

(3) Захтјев за заштиту законитости подноси се у року од три мјесеца од дана пријема правноснажне пресуде.

Члан 351.

Подношење захтјева

(1) Захтјев за заштиту законитости подноси се Врховном суду посредством суда који је донио пресуду у првом степену.

(2) Судија, односно предсједник вијећа првостепеног суда одбациће рјешењем захтјев за заштиту законитости ако:

а) је поднесен против пресуде суда из члана 349. ст. 2. и 3. овог закона,
б) је уложен од неовлаштеног лица из члана 350. став 1. овог закона и
в) је поднесен неблаговремено у складу са чланом 350. став 3. овог закона.

(3) Против овог рјешења допуштена је жалба Врховном суду.

Члан 352.

Одговор по захтјеву и судија извјестилац

(1) Врховни суд ће рјешењем одбацити захтјев за заштиту законитости ако постоје разлози из члана 351. став 2. овог закона, а ако га не одбаци, захтјев ће доставити противној странци и браниоцу, који могу у року од 15 дана од пријема захтјева поднијети одговор на захтјев. Тужиоцу ће се доставити примјерак захтјева са списима предмета.

(2) Прије одлучивања о захтјеву судија извјестилац може по потреби прибавити извјештај о истакнутим повредама закона.

(3) С обзиром на садржај захтјева, вијеће Врховног суда може одредити да се одгоди или прекине извршење правноснажне пресуде.

Члан 353.

Границе испитивања захтјева

(1) Приликом одлучивања о захтјеву за заштиту законитости Врховни суд ће се ограничити само на испитивање оних повреда закона на које се позива подносилац захтјева.

(2) Ако Врховни суд утврди да разлози због којих је донио одлуку у корист осуђеног постоје и за којег од саосуђених у погледу којег није подигнут захтјев за заштиту законитости, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.

(3) Ако је захтјев за заштиту законитости уложен у корист осуђеног, Врховни суд је при доношењу одлуке везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.

Члан 354.

Одбијање захтјева

Врховни суд ће одбити пресудом захтјев за заштиту законитости ако утврди да не постоје повреде закона на које се позива подносилац захтјева.

Члан 355.

Уважавање захтјева

(1) Ако Врховни суд утврди да је захтјев за заштиту законитости основан, донијеће пресуду којом ће се с обзиром на природу повреде: преиначити правноснажна пресуда или у цјелини или дјелимично укинути првостепена и другостепена пресуда или само другостепена пресуда и предмет вратити на ново одлучивање или ће се ограничити само на то да утврди повреду закона.

(2) Ако је захтјев за заштиту законитости уложен на штету осуђеног, а Врховни суд утврди да је основан, утврдиће само да постоји повреда закона, не дирајући у правноснажну пресуду.

Члан 356.

Поступак након укидања правноснажне пресуде

(1) Ако је правноснажна пресуда укинута и предмет враћен на ново одлучивање, за основу ће се узети ранија оптужница или онај њен дио који се односи на укинути дио пресуде.

(2) Суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи питања на која му је указано.

(3) Приликом доношења нове одлуке суд је везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 100/09