Закон о изменама и допунама у Основном закону Краљевско-Српске Академије (1892)

У ИМЕ

ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА

А Л Е К С А Н Д Р А I.

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ

Краља Србије

МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ

ПРОГЛАШАВАМО И ОБЈАВЉУЈЕМО СВИМА И СВАКОМЕ, ДА ЈЕ НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗВАНА У ДРУГИ РЕДОВАН САЗИВ ПРВЕ ПЕРИОДЕ, РЕШИЛА, И ДА СМО МИ ПОТВРДИЛИ И ПОТВРЂУЈЕМО:

З А К О Н

о

ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА У ОСНОВНОМ ЗАКОНУ

КРАЉЕВСКО-СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Члан I.

У свим члановима закона о «Краљевско-Српској Академији» од 1 новембра 1886 год. речи «Краљевско-Српска Академија» замењује се речима: «Српска Краљевска Академија».

Члан II.

У другој алинеји чл. 11 речи: «двадесет и пет» замењују се речима: «тридесет и четири».

Члан III.

Члан 12. мења се, и гласи:

«Осем сталних чланова — академика — Српска Краљевска Академија има:

1. дописне чланове, којих може бити двојином колико сталних;

2. почасне чланове.

Члан IV.

Члан 16. укида се. Чланови 17., 18. и 19. постају чланови 16., 17. и 18.

Члан V.

Члан 20. постаје чл. 19. После друге алинеје овога члана додаје се трећа, која гласи:

«Председник има награду, која му се одређује из годишњих буџета Краљевске Српске Академије.

Члан VI.

Члан 21. постаје члан 20. После четврте алинеје овога члана додаје се и пета, која гласи:

«Ако није попуњено место сталног секретара, ову дужност може привремено вршити академик, којег изабере Српска Краљевска Академија, и којем награду одређује из свога годишњег буџета.»

Члан VII.

Чланови 22., 23., 24., 25., 26., 27., 28. и 29. постају чланови: 21., 22., 23., 24., 25., 26., 27. и 28.

После ових чланова долази нов члан 29., који гласи:

«Досадашње Српско Учено Друштво удружује се са Српском Краљевском Академијом у једну целину и то овако:

1. Српско Учено Друштво бира у току 1892 године између својих редовних чланова осморицу за сталне чланове Српске Краљевске Академије. При том избору првенство имају они редовни чланови Ученог Друштва, који су већ дописни чланови Академије.

2. Српска Краљевска Академија може изузетно од прописа друге алинеје члана 13. изабрати у току 1892 године и остатак сталних чланова до броја тридесет и четири.

За изборе и под 1. и под 2. вреде одредбе 3. алинеје члана 13. и 5. алинеје члана 26.

3. Остали редовни као и сви дописни и почасни чланови Српско Ученог Друштва постају почасни чланови Српске Краљевске Академије.

4. Све имање Српског Ученог Друштва саставља се с имањем Српске Краљевске Акадмемије, а тако исто и сви његови делегати и завештања.»

Члан VIII.

Друга алинеја чл. 31. укида се.

Члан IX.

Члану 32. додаје се нова алинеја:

«Српска Краљевска Академија ослобођава се плаћања поштарине за своју кореспонденцију и сва пошиљања.»

Члан X.

Овај закон ступа у живот од дана, кад га Краљ потпише.

Препоручујемо свима Нашим министрима, да овај закон обнародују и о извршењу се његовом старају; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме, да се покоравају.

---

10 фебруара 1892 год.
у Београду.

Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р.

(М. П.)
Видео и ставио држав. печат,
чувар држав. печата,
министар правде,
Гл. Гершић с. р.

Председник министарског савета и заступник министра финанције, Ник. П. Пашић с. р.

Министар грађевина и заступник министра народне привреде, П. Велимировић с. р.

Министар правде, Гл. Гершић с. р.

Министар иностраних дела и застпуник министар просвете и црквених послова, М. Кр. Ђорђевић с. р.

Министар унутрашњих дела, Ј. Ђаја с. р.

Министар војни, ђенерал-штабни пуковник, Јов. Д. Прапорчетовић с. р.

Извори

• Српске новине, бр. 33 од среде 12. фебруара 1892, насловна страна.

Види још

• Основни закон Краљевско-Српске академије (1886)