Закон о Уставном суду Републике Српске
ЗАКОН О УСТАВНОМ СУДУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Овим законом уређују се, у складу са Уставом Републике Српске (у даљем тексту: Устав), организација Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту: Суд), поступак пред тим судом и правно дејство његових одлука.
Члан 2.
У остваривању својих, Уставом утврђених надлежности, Суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области и даје им мишљења и приједлоге за доношење закона и предузимање других мјера ради обезбјеђења уставности и законитости и заштите виталних националних интереса конститутивних народа и осталих, остваривања и заштите слобода и права грађана, органа и организација.
Члан 3.
Суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није прошло више од годину дана.
Члан 4.
(1) Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.
(2) Поступак пред Судом приједлогом могу покренути:
а) предсједник Републике Српске,
б) Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина),
в) Вијеће народа о питањима из оквира Уставом утврђених надлежности,
г) Влада Републике Српске,
д) Суд, ако се питање уставности и законитости постави у поступку пред Судом,
ђ) републички тужилац, ако се питање уставности и законитости постави у раду тужилаштва,
е) општина, град, предузеће, политичка организација, односно удружење грађана и друга организација, ако је повријеђено њихово право утврђено Уставом или законом и
ж) орган који је по Уставу и закону овлашћен да обустави извршење прописа и другог општег акта због његове несагласности са Уставом и законом.
(3) Суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.
Члан 5.
(1) Када Суд утврди да закон није у сагласности са Уставом, тај закон, односно његове одредбе које нису у сагласности са Уставом, престају да важе даном објављивања одлуке Суда.
(2) Када Суд утврди да други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом или законом, тај акт, односно његове одредбе које нису у сагласности са Уставом или законом, престају да важе даном објављивања одлуке Суда.
Члан 6.
Одлуке Суда су општеобавезне и извршне.
Члан 7.
Државни органи, предузећа и друге организације, као и носиоци државних и других јавних функција дужни су да на захтјев Суда и у року који он одреди дају Суду потребне податке и обавјештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
Члан 8.
Рад Суда је јаван.
II ОРГАНИЗАЦИЈА СУДА
[уреди]Члан 9.
(1) Суд има предсједника и осам судија који се бирају у складу са Уставом и овим законом.
(2) Вијеће за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа и један члан из реда осталих.
(3) Организација и начин рада Вијећа уређује се Пословником о раду Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту: Пословник Суда).
(4) Мандат члана Вијећа престаје престанком дужности судије овог суда.
(5) Вијећем предсједава предсједавајући Вијећа, којег бирају чланови Вијећа из свог састава, тако да је у сваком новом предмету одлучивања предсједавајући Вијећа из другог конститутивног народа или из реда осталих.
Члан 10.
(1) Предсједника и судије бира Народна скупштина и Вијеће народа на приједлог предсједника Републике Српске.
(2) Високи судски и тужилачки савјет предсједнику Републике Српске предлаже листу кандидата за предсједника и судије Суда.
(3) Предсједник Републике Српске предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Суда из реда судија Суда.
(4) Предсједник Суда бира се на мандат од четири године, са могућношћу поновног избора.
(5) Судија Суда не може вршити никакву другу јавну функцију, као и послове који су неспојиви са судијском функцијом.
(6) О неспојивости функција из става 5. овог члана, мишљење даје Суд.
Члан 11.
Предсједник и судије уживају имунитет као и народни посланици. О имунитету одлучује Суд.
Члан 12.
Прије ступања на дужност предсједник и судије по¬лажу свечану заклетву на сједници Народне скупштине.
Члан 13.
(1) Предсједник Суда, у складу са Уставом, овим законом и Пословником Суда:
а) организује рад Суда,
б) представља Суд,
в) брине се о остваривању сарадње са државним и другим органима и организацијама,
г) предсједава сједницама и састанцима Суда и
д) потписује опште и друге акте Суда и обавља и друге послове одређене законом и општим актима Суда.
(2) Суд има два потпредсједника који су из реда других народа у односу на предсједника Суда. Потпредсједнике бира Суд на период од четири године и они могу бити бирани највише два пута узастопно.
(3) Предсједник Суда одређује који ће га потпредсједник замијенити у случају његовог одсуства или спријечености, што се уређује Пословником Суда.
Члан 14.
(1) Судија, у складу са Уставом, овим законом и Пословником Суда:
а) учествује на сједницама Суда и састанцима које организује Суд,
б) извјестилац је и предлагач одлука у предмету у коме је одређен за судију извјестиоца,
в) предлаже покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости,
г) предлаже да Суд поново размотри донесену одлуку,
д) учествује у раду Вијећа, ако је његов члан,
ђ) учествује у раду комисија и других радних тијела Суда,
е) прати и проучава појаве од интереса за остваривање уставности и законитости,
ж) сарађује у остваривању својих задатака са научним, стручним и другим радницима из појединих органа и организација,
з) обавјештава о својим запажањима Суд и
и) даје иницијативу за проучавање одређених питања или предузимање одговарајућих мјера.
(2) Судија има право да у поступку одлучивања издвоји своје мишљење и да то мишљење писано образложи.
Члан 15.
(1) Када је судија правоснажно осуђен за кривично дјело које га чини недостојним за обављање функције, Суд ће одмах обавијестити предсједника Републике Српске, који ће Народној скупштини предложити доношење одлуке о разрјешењу судије.
(2) Суд, на основу мишљења надлежне здравствене организације, оцјењује да ли је судија трајно изгубио способност за обављање судијске функције и о томе одмах обавјештава предсједника Републике који ће Народној скупштини предложити доношење одлуке о разрјешењу судије. Под трајним губитком способности, у смислу овог закона, сматра се губитак физичке или менталне способности за обављање судијске функције.
(3) Предсједнику и судијама престаје функција када наврше 70 година живота.
(4) Најкасније шест мјесеци прије истека мандата предсједнику Суда или судијама из разлога наведеног у ставу 3. овог члана, Народна скупштина обавјештава Високи судски и тужилачки савјет ради покретања процедуре избора новог предсједника и нових судија Суда на њихова судијска мјеста.
(5) У случају истека мандата предсједнику Суда или судијама из разлога наведеног у ставу 3. овог члана, предсједник и судије настављају да обављају дужност до ступања на дужност новог предсједника Суда и судија на њихова судијска мјеста.
Члан 16.
(1) Суд има секретара, кога поставља и разрјешава Суд.
(2) За свој рад секретар је одговоран Суду.
Члан 17.
(1) За обављање стручних и других послова за своје потребе Суд формира Службу Суда.
(2) Организација, послови и начин рада Службе из става 1. овог члана, уређују се актом Суда.
Члан 18.
Сједиште Суда је у Бањој Луци.
III ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
[уреди]1. Заједничке одредбе
[уреди]Члан 19.
(1) Суд одлучује о питањима из своје надлежности на сједници.
(2) Сједнице Суда сазива предсједник по својој иницијативи, по закључку Суда, односно Вијећа или на образложени приједлог судије.
(3) Сједница Суда може се одржати ако сједници присуствује већина судија.
Члан 20.
(1) О питањима из своје надлежности Суд одлучује већином гласова свих судија.
(2) Вијеће при Суду одлучује о прихватљивости захтјева који се односе на витални интерес једног од конститутивних народа 2/3 већином у року од једне седмице, а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим.
(3) У случају да процедуру која се односи на витални интерес једног од конститутивних народа покрене 2/3 већина једног од клубова конститутивних народа, потребан је глас најмање двојице судија да би Суд одлучио да је ријеч о виталном интересу.
(4) Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона, прописа или акта.
(5) У случају да Суд одлучи да се предметни закон не односи на витални интерес, сматра се да је закон усвојен – биће усвојен простом већином.
Члан 21.
(1) Јавност рада Суда обезбјеђује се јавним расправама у поступку пред Судом, објављивањем одлука, обавјештавањем јавности о раду и на други начин који одреди Суд.
(2) У раду Суда може се искључити јавност, када то захтијевају интереси одбране и безбједности земље, или интереси морала.
Члан 22.
У поступку пред Судом не плаћа се такса.
Члан 23.
Ако неко питање поступка пред Судом није уређено овим законом, примијениће се одговарајућа правна начела и правна правила процесних закона.
2. Учесници у поступку
[уреди]Члан 24.
Учесници у поступку су:
а) органи и организације овлашћени за покретање поступка из члана 4. став 2. овог закона,
б) свако по чијој се иницијативи води поступак,
в) доносилац закона, другог прописа и општег акта (у даљем тексту: општи акт) чија се уставност, односно законитост оцјењује,
г) политичка организација или удружење грађана чији се општи акт оцјењује и
д) државни органи између којих постоји сукоб надлежности о којој одлучује Суд, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право.
Члан 25.
У поступку пред Судом могу учествовати и друга лица која Суд позове.
Члан 26.
(1) Учесници у поступку пред Судом, као и друга заинтересована лица могу у складу са Пословником Суда, тражити увид у списе предмета и вршити препис тих списа, осим списа који су разлог за искључење јавности у раду Суда.
(2) Лица из става 1. овог члана сносе трошкове преписа списа.
Члан 27.
(1) У поступку пред Судом државни орган или правно лице представљају законом, односно њиховим општим актом овлашћени представници.
(2) У поступку пред Судом могу учествовати и лица која овласти учесник у поступку.
Члан 28.
Учесник у поступку пред Судом из члана 24. овог закона има право и дужност да у току поступка и на расправи даје приједлоге, пружа потребне податке и обавјештења, износи и образлаже свој став и разлоге, даје одговор на наводе и разлоге других учесника у поступку, као и да подноси доказе и предузима друге радње од значаја за одлучивање Суда.
Члан 29.
(1) Учесници у поступку пред Судом сносе своје трошкове.
(2) Суд може надокнадити трошкове другим позваним лицима.
3. Претходни поступак
[уреди]Члан 30.
Приједлог, односно иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости испитује се у претходном поступку.
Члан 31.
Приједлог, односно иницијативу за покретање поступка претходно испитује судија одређен распоредом послова (у даљем тексту: судија извјестилац) који провјерава да ли постоје процесне претпоставке и други услови за вођење поступка и одлучивање о захтјеву.
Члан 32.
У поступку претходног испитивања судија извјестилац може тражити потребна обавјештења и податке од подносиоца приједлога, односно иницијативе, као и од других учесника у поступку, државних органа и правних лица, као и стручна и друга мишљења, материјалне доказе и друге податке о чињеницама од значаја за одлучивање.
Члан 33.
Када су приједлог, односно иницијатива неразумљиви, непотпуни или не садрже податке неопходне за вођење поступка, судија извјестилац затражиће од подносиоца приједлога, односно даваоца иницијативе да најкасније у року од 15 дана отклони те недостатке.
Члан 34.
(1) Суд доставља примјерак приједлога, односно иницијативе другим учесницима и одређује им рок за достављање одговора.
(2) Одговор даје доносилац оспореног акта, односно орган који он овласти.
Члан 35.
(1) Орган из члана 34. овог закона дужан је да у року који одреди Суд, а који не може бити краћи од 15 дана, достави Суду оспорени општи акт, односно потребну документацију и да пружи податке и обавјештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
(2) Други органи и организације дужни су да на захтјев Суда и у року који он одреди, дају потребне податке и обавјештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
Члан 36.
Ако у одређеном року не добије одговор, мишљење, документацију, тражене податке и обавјештења, Суд ће наставити поступак.
Члан 37.
(1) Суд ће одбацити приједлог, односно неће прихватити иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости када утврди да:
а) није надлежан за одлучивање,
б) су приједлог, односно иницијатива поднесени по истеку године дана од дана престанка важења акта чија се уставност, односно законитост оспорава,
в) у предвиђеном року подносилац приједлога, односно иницијативе није отклонио недостатке који онемогућавају поступање по приједлогу, односно иницијативи,
г) је већ одлучивао о истој ствари и
д) не постоје друге процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање по закону.
(2) Када Суд одбаци приједлог, односно не прихвати иницијативу, обавијестиће о томе подносиоца приједлога, односно иницијативе.
4. Покретање и вођење поступка
[уреди]Члан 38.
(1) Поступак за оцјењивање уставности и законитости општих аката покреће се подношењем приједлога државног органа и правног лица и када Суд, поводом поднесене или сопствене иницијативе, рјешењем покрене поступак.
(2) Рјешење о покретању поступка доставља се доносиоцу општег акта и одређује му се рок за достављање одговора.
(3) Рјешење о покретању поступка доставља се и подносиоцу иницијативе.
Члан 39.
(1) Приједлог, односно иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости општег акта садрже: назив општег акта, ознаку одредбе, назив и број службеног гласила у коме је објављен, разлоге на којима се приједлог заснива, као и друге податке од значаја за оцјењивање уставности и законитости.
(2) Ако општи акт чија се уставност, односно законитост оспорава, није објављен у службеном гласилу, уз приједлог, односно иницијативу прилаже се и овјерени препис тог акта.
Члан 40.
(1) Поступак за оцјењивање уставности и законитости општег акта сматра се покренутим даном пријема приједлога у Суду.
(2) Поступак поводом иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости општег акта сматра се покренутим даном доношења рјешења Суда о покретању поступка.
(3) Ако је поводом иницијативе покренут поступак за оцјењивање уставности и законитости општег акта који је престао да важи, поступак се сматра покренутим даном пријема иницијативе у Суду.
(4) Када Суд покрене поступак за оцјењивање уставности и законитости општег акта по сопственој иницијативи, поступак се сматра покренутим даном доношења рјешења о покретању поступка.
(5) Када се иницијативом оспорава уставност и законитост општег акта, односно појединих његових одредаба према којима је Суд већ заузео став или када је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд одлучује без доношења рјешења о покретању поступка.
Члан 41.
Ако Суд утврди да нема основа за покретање поступка поводом иницијативе, одлучиће о томе рјешењем о неприхватању иницијативе и о томе обавијестити подносиоца иницијативе.
Члан 42.
(1) У поступку за оцјењивање уставности и законитости општег акта Суд није ограничен захтјевом предлагача, односно подносиоца иницијативе.
(2) Ако предлагач, односно подносилац иницијативе одустане од приједлога, односно иницијативе, Суд ће наставити поступак за оцјену уставности, односно законитости општег акта, ако за то нађе основа.
Члан 43.
Одредбе чл. 38. до 42. овог закона примјењују се и у поступку за оцјену уставности и законитости општег акта политичких организација.
5. Поступак за рјешавање сукоба надлежности
[уреди]Члан 44.
(1) Када настане сукоб надлежности између државних органа, приједлог за рјешавање сукоба надлежности подноси један или оба органа у сукобу.
(2) Приједлог за рјешавање сукоба надлежности из става 1. овог члана може поднијети и лице које због прихватања, односно одбијања надлежности није могло да оствари своја права.
Члан 45.
Приједлог за рјешавање сукоба надлежности из члана 44. став 1. овог закона садржи назив органа који при¬хватају или одбијају надлежности и разлоге на основу којих то чине.
Члан 46.
Поступак за рјешавање сукоба надлежности из члана 44. став 1. овог закона сматра се покренутим даном пријема приједлога у Суду.
Члан 47.
Суд може одредити да се до доношења одлуке Суда прекине поступак пред органима између којих је настао сукоб надлежности.
6. Разматрање и одлучивањe
[уреди]1) Јавна расправа
[уреди]Члан 48.
Суд доноси одлуке, по правилу, на основу јавне расправе.
Члан 49.
(1) Суд ће, по правилу, одржати јавну расправу када одлучује о сагласности закона, другог прописа и општег акта са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.
(2) Суд може одлучити да се не одржи јавна расправа у случајевима из става 1. овог члана, ако је према истом питању већ заузео став или ако постоје услови за обуставу поступка.
(3) Суд може одржати јавну расправу и у другим случајевима када оцијени да је то потребно.
Члан 50.
(1) Јавну расправу заказује и њом руководи предсједник Суда или судија који га замјењује.
(2) На јавну расправу позивају се учесници у поступку, ради излагања ставова и давања потребних обавјештења.
(3) Ако је то од интереса за оцјену уставности и законитости, Суд може на јавну расправу позвати представнике органа и организација који су одговорни за извршење општег акта о којем се води поступак.
(4) На јавну расправу позивају се, када је то потребно, и представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и обавјештења.
Члан 51.
(1) Учесницима у поступку и другим лицима која буду позвана на јавну расправу, писани позив се доставља најкасније осам дана прије одржавања јавне расправе.
(2) Суд може, зависно од предмета спора, одредити и краћи рок за достављање писаног позива за јавну расправу.
(3) У позиву за јавну расправу наводе се предмет, датум и мјесто одржавања јавне расправе.
Члан 52.
О времену и мјесту одржавања јавне расправе, по правилу, обавјештава се јавност.
Члан 53.
Одсуство појединих учесника у поступку на јавној расправи не спречава Суд да одржи јавну расправу.
Члан 54.
Суд може јавну расправу одгодити или прекинути ради прибављања потребних података, обавјештења и мишљења, као и у другим оправданим случајевима.
Члан 55.
(1) О одржавању реда на јавној расправи брине се предсједник Суда.
(2) Предсједник Суда може, послије опомене, одузети ријеч говорнику који злоупотребљава учешће на јавној расправи или удаљити учесника, односно друге присутне, ако ометају ред на јавној расправи.
Члан 56.
(1) Предсједник Суда саопштава предмет јавне расправе.
(2) Судија извјестилац може изложити стање ствари у предмету, утврђено у претходном поступку, не износећи приједлог за одлуку.
(3) Учесници у поступку износе и образлажу мишљења и чињенице од интереса за разјашњење стања ствари у предмету.
(4) У току јавне расправе судије могу, не износећи своје мишљење или приједлог за одлуку, постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о ствари која је предмет јавне расправе.
(5) Суд је дужан да у року од 30 дана након завршене јавне расправе донесе коначну одлуку о предмету спора.
2) Обустава поступка
[уреди]Члан 57.
Суд ће обуставити поступак ако:
а) у току поступка закон, други пропис и општи акт престане да важи, ако се усагласи са Уставом, односно ако се други пропис и општи акт усагласи са законом, а Суд није оцијенио да треба донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости,
б) је у току поступка повучен приједлог или се одустало од иницијативе за оцјењивање уставности, односно законитости општег акта, а Суд не нађе основа да по сопственој иницијативи настави поступак,
в) је у току поступка повучен приједлог за рјешавање сукоба надлежности,
г) је поступак покренут на основу погрешно утврђеног чињеничног стања и
д) у току поступка престану процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 58.
(1) Суд може, у току поступка, до доношења коначне одлуке наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње, који су предузети на основу закона, другог прописа и општег акта чија се уставност, односно законитост оцјењује, ако би њиховим извршењем могле да наступе неотклоњиве штетне посљедице.
(2) Ако у току поступка Суд оцијени да су разлози обуставе усљед измијењених околности престали, укинуће мјеру обуставе извршења појединачног акта, односно радње.
3) Акти судa
[уреди]Члан 59.
(1) О питањима из своје надлежности Суд, односно Вијеће, одлучује доношењем одлуке или рјешења.
(2) Одлуке и рјешења Суда морају бити образложени.
Члан 60.
(1) Суд одлуком:
а) утврђује да закон, други пропис и општи акт није у сагласности, односно да у вријеме важења није био у сагласности са Уставом,
б) утврђује да други пропис и општи акт није у сагла¬сности, односно да у вријеме важења није био у сагласности са законом,
в) утврђује да општи акт политичке организације није у сагласности са Уставом и законом,
г) одлучује о сукобу надлежности државних органа,
д) одбија приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости и
ђ) утврђује начин отклањања посљедица у случајевима из члана 73. овог закона.
(2) Вијеће о виталном интересу одлучује доношењем одлуке.
Члан 61.
(1) Суд рјешењем:
а) покреће поступак,
б) обуставља поступак у случајевима утврђеним чланом 57. овог закона,
в) обуставља извршење појединачног акта, односно радње, укида мјеру обуставе или одбацује захтјев за обуставу појединачног акта или радње,
г) не прихвата иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости,
д) одбацује приједлог, односно не прихвата иницијативу у случајевима из члана 37. овог закона и
ђ) одлучује о питањима управљања поступком.
(2) Вијеће рјешењем, у року од седам дана, одлучује о прихватљивости захтјева за заштиту виталног националног интереса.
Члан 62.
На писани и образложени захтјев судије извјестиоца, предсједник Суда може ставити на дневни ред сједнице преиспитивање одлуке или рјешења, ако се дошло до нових сазнања од интереса за заштиту уставности и законитости, све док одлука, односно рјешење не буду отпремљени из Суда.
Члан 63.
(1) Ако се утврди да став Суда, изражен у нацрту одлуке, односно рјешења, одступа од раније заузетог става према истовјетном питању, доношење одлуке, односно рјешења ће се одгодити и заказати посебна сједница, на којој ће се размотрити раније заузети став и донијети одлука, односно рјешење.
(2) Ако је одлука, односно рјешење донесено, а није достављено учесницима у поступку, нити објављено, а утврде се чињенице из става 1. овог члана, предсједник Суда може, прије потписивања, предложити Суду преиспитивање заузетог става.
Члан 64.
(1) У случају потребе, извршење одлука Суда обезбјеђује Влада Републике Српске.
(2) Суд може захтијевати да се према одговорном лицу предузму мјере због неизвршења одлука Суда.
Члан 65.
Одлуке и рјешења Суда достављају се учесницима у поступку.
Члан 66.
(1) Одлуке Суда објављују се у „Службеном гласнику Републике Српске“, као и на начин на који је објављен општи акт, поводом којег је одлука донесена.
(2) Рјешење Суда, када то Суд оцијени као потребно, објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске”, као и на начин на који је објављен општи акт, поводом којег је рјешење донесено.
Члан 67.
Акте Суда потписује предсједник Суда.
IV ПРАВНО ДЕЈСТВО ОДЛУКА СУДА
[уреди]Члан 68.
(1) Закони, други прописи и општи акти који на основу одлуке Суда престају да важе, не могу се примјењивати на односе који су настали прије дана објављивања одлуке Суда, ако до тога дана нису правоснажно ријешени.
(2) Прописи и други општи акти донесени за извршење закона, прописа и других општих аката, који су на основу одлуке Суда престали да важе, неће се примјењивати од дана објављивања одлуке Суда, ако из одлуке произлази да ти акти нису у сагласности са Уставом или законом.
(3) Извршавање правоснажних појединачних аката, донесених на основу прописа који се више не могу примјењивати, не може се дозволити нити спровести, а ако је извршење почето, биће обустављено.
Члан 69.
(1) Свако коме је повријеђено право коначним или правоснажним појединачним актом донесеним на основу закона или другог прописа и општег акта који је на основу одлуке Суда престао да важи, има право да тражи од надлежног органа измјену тог појединачног акта.
(2) Приједлог за измјену коначног или правоснажног појединачног акта из става 1. овог члана може се поднијети најкасније у року од шест мјесеци од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Српске”, ако од достављања појединачног акта до доношења одлуке Суда није прошло више од годину дана.
(3) Одлука Суда из става 1. овог члана представља разлог за понављање поступка пред органом који је донио коначни или правоснажни појединачни акт.
Члан 70.
Кад је правоснажном судском одлуком одбијена примјена прописа или општег акта због његове несагласности са Уставом или законом, а Суд утврди да таква несагласност не постоји, свако коме је повријеђено неко право може захтијевати измјену те правоснажне судске одлуке, у року од годину дана од дана објављивања одлуке Суда.
Члан 71.
Ако се утврди да се измјеном појединачног акта не могу отклонити посљедице настале усљед примјене општег акта, који је на основу одлуке Суда престао да важи, Суд може одредити да се ове посљедице отклоне враћањем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.
Члан 72.
(1) Ако је у току поступка оспорени општи акт престао да важи или је усаглашен са Уставом, односно законом, а нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости, Суд ће одлуком утврдити да тај општи акт у вријеме његовог важења није био у сагласности са Уставом, односно законом.
(2) Одлука Суда из става 1. овог члана има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт није у сагласности са Уставом или законом.
V УСЛОВИ И СРЕДСТВА ЗА РАД СУДА
[уреди]Члан 73.
Средства за рад Суда обезбјеђују се у буџету Републике Српске.
Члан 74.
Предсједник Суда је наредбодавац за утрошак средстава за рад Суда и Службе Суда, с тим да та овлашћења може пренијети на секретара Суда.
Члан 75.
(1) Суд посебним актом утврђује плате и друге накнаде за предсједника, судије и постављена лица.
(2) Суд доноси акт којим се уређују плате и друге накнаде запослених у Суду.
(3) Плате и друге накнаде из ст. 1. и 2. овог члана утврђују се у износима који су одређени буџетом Републике Српске за текућу годину.
VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 76.
Начин рада и организација Суда уређују се Пословником и одлуком о организацији.
Члан 77.
(1) Предсједнику Суда и судијама који су изабрани по прописима који су се примјењивали до ступања на снагу овог закона, и који су навршили 70 година живота, мандат престаје истеком осам година од дана ступања на дужност, а изузетно, мандат им се продужава до ступања на дужност новог предсједника Суда и судија на њихова судијска мјеста.
(2) Судијама који су изабрани по прописима који су се примјењивали до ступања на снагу овог закона и који нису навршили 70 година живота, мандат престаје навршењем те животне доби, а изузетно, мандат им се продужава до ступања на дужност нових судија на њихова судијска мјеста.
Члан 78.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 29/94,23/98, 97/04 и 54/05 – пречишћени текст).
Члан 79.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске.“
Број: 01-1180/11
Датум: 15. јул 2011. године
Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 104/11