Закон о Сенату Републике Српске

Извор: Викизворник


ЗАКОН О СЕНАТУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I - ПРЕДМЕТ ЗАКОНА[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређује се организација и начин рада Сената Републике Српске и права и дужности сенатора.

II - ОБРАЗОВАЊЕ СЕНАТА[уреди]

Члан 2.

Чланове Сената именује председник Републике из реда истакнутих личности српског народа које су дале запажени допринос националном, јавном, културном и црквеном животу у научној, привредној и војној делатности, па као такве имају јавни углед, разборитост и политичко искуство.

Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сенат се конституише и отпочиње с радом када председник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

III - НАДЛЕЖНОСТ СЕНАТА[уреди]

Члан 3.

Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске, као што су:

1. међународни положај Републике Српске и пресудна спољно-политичка питања;
2. спорна питања конституисања и начина рада заједничких институција Босне и Херцеговине и односи с Федерацијом Босне и Херцеговине;
3. одбрана и безбедност Републике Српске;
4. унутрашњи развој и привредна обнова Републике Српске;
5. збрињавање избеглица;
6. успостављање посебних односа с матицом српског народа и Србима у расељењу зарад духовне, културе и политичке интеграције српског народа;
7. измене Устава Републике Српске и важнији законски нацрти и
8. друга важнија питања државног, националног и културног живота од стратешког значаја за српски народ и Републику Српску.

Члан 4.

Сенат утврђује питања која ће разматрати и о свом мишљењу ће обавестити одговарајући орган Републике.

На захтев председника Републике, Народне скупштине и Владе, Сенат обавезно разматра питања која су му упућена и, по правилу, у року од месец дана доставља своје мишљење.

Одговарајући органи Републике обавезно разматрају мишљење које им доставља Сенат.

Приликом разматрања измена и допуна Устава Републике, предлагач тих измена и допуна обавезно тражи мишљење Сената и доставља га Народној скупштини.

IV - ПРАВА И ДУЖНОСТИ СЕНАТОРА[уреди]

Члан 5.

Сенатор почиње да остварује своја права и дужности, утврђене Уставом Републике и овим законом, даном именовања.

Приликом ступања на дужност сенатори, сем свештених лица полажу заклетву, која гласи:

„Заклињем се да ћу дужност сенатора обављати самопрегорно и савесно, да ћу се придржавати Устава и закона Републике Српске и да ћу бранити част и достојанство српског народа и Републике Српске, тако ми Бог помогао!“.

Члан 6.

Сенатор има право и дужност да присуствује седницама Сената и сенаторског радног тела, чији је члан и да учествује у његовом раду и одлучивању.

Сенатор који је из оправданих разлога спречен да присуствује седници Сената, односно сенаторског радног тела или из ваљаних разлога мора да напусти седницу која је у току, дужан је да о томе благовремено обавести председника Републике, односно председавајућег одговарајућег радног тела.

Сенатор може, на позив председника Републике, председника Народне скупштине или председника Владе, присуствовати седницама и учествовати у раду највиших државних органа Републике.

Члан 7.

Сенатору су доступна обавештење и подаци који су неопходни за обављање поверене дужности, а може користити и услуге одговарајућих стручних служби.

Сенатор је дужан да чува државну и службену тајну и не саопштава податке поверљиве природе које сазна током вршења своје дужности.

Кршење ове часне обавезе, која остаје и по престанку дужности сенатора, повлачи за собом одговорност у складу са законом.

Члан 8.

Сенаторима се уручује акт о именовању и издаје службена легитимација.

Службена легитимација садржи: име и презиме сенатора и напомену о имунитетским правима сенатора и другим правима која положај сенатора зајамчује.

Садржина и облик службене легитимације и начин вођења евиденције о њима уређују се прописом који доноси председник Републике.

Члан 9.

Сенатори уживају имунитет који Устав зајамчује народним посланицима.

О одузимању имунитета сенаторима, ради покретања кривичног поступка и прекршајног поступка против њега, одлучује Сенат.

Члан 10.

Сенатору престаје мандат пре истека времена на које је именован, када то сам затражи, у случају оставке и из других разлога утврђених Уставом и законом.

V - НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊА СЕНАТА[уреди]

Члан 11.

Своју делатност Сенат обавља на пленарним седницама и у својим радним телима.

Седнице Сената сазива и њима председава председник Републике.

У случају привремене заузетости председника Републике, седницама Сената председава најстарији сенатор.

Председник Републике сазива седницу Сената и на предлог Народне скупштине, Владе или једне трећине сенатора.

Члан 12.

Сенат пуноважно заседа ако седници присуствује већина сенатора.

Своја мишљења о питањима које разматра, Сенат утврђује већином гласова присутних сенатора.

Приликом састављања текста утврђеног мишљења које се доставља одговарајућем органу по правилу се наводе не само разлози који то мишљење покрепљују него и разлози који га оспоравају, а који су такође разматрани.

Уз текст мишљења које је прихватила већина сенатора обавезно се доставља и мишљење мањине уколико је оно писмено формулисано и образложено.

VI - РАДНА ТЕЛА СЕНАТА[уреди]

Члан 13.

Сенат може образовати стална и привремена радна тела која ће проучавати и разматрати питања из његове надлежности и састављати нацрте одговарајућих предлога.

Радно тело има председника и одређени број чланова.

Сенатор може бити члан једног или више радних тела.

VII - САМООРГАНИЗОВАЊЕ СЕНАТА[уреди]

Члан 14.

Свој рад, унутрашњу организацију и начин остваривања права и дужности чланова Сенат уређује пословником.

VIII - ЗАВРШНА ОДРЕДБА[уреди]

Члан 15.

Овај закон ступа на снагу осмог дана по објављивању у „Службеном гласнику Републике Српске”.


Број: 02-756/97
4. априла 1997. године


Председник
Народне скупштине
Др Драган Калинић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 8/97