Zakon o Senatu Republike Srpske
ZAKON O SENATU
REPUBLIKE SRPSKE
I - PREDMET ZAKONA[uredi]
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se organizacija i način rada Senata Republike Srpske i prava i dužnosti senatora.
II - OBRAZOVANjE SENATA[uredi]
Član 2.
Članove Senata imenuje predsednik Republike iz reda istaknutih ličnosti srpskog naroda koje su dale zapaženi doprinos nacionalnom, javnom, kulturnom i crkvenom životu u naučnoj, privrednoj i vojnoj delatnosti, pa kao takve imaju javni ugled, razboritost i političko iskustvo.
Senator se imenuje na sedam godina, s mogućnošću da bude imenovan još jedan uzastopni mandat.
Senat se konstituiše i otpočinje s radom kada predsednik Republike imenuje najmanje polovinu od ukupnog broja senatora predviđenog Ustavom.
III - NADLEŽNOST SENATA[uredi]
Član 3.
Senat razmatra pitanja od posebnog značaja za politički, nacionalni, ekonomski i kulturni razvoj Republike Srpske, kao što su:
1. međunarodni položaj Republike Srpske i presudna spoljno-politička pitanja;
2. sporna pitanja konstituisanja i načina rada zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine i odnosi s Federacijom Bosne i Hercegovine;
3. odbrana i bezbednost Republike Srpske;
4. unutrašnji razvoj i privredna obnova Republike Srpske;
5. zbrinjavanje izbeglica;
6. uspostavljanje posebnih odnosa s maticom srpskog naroda i Srbima u raseljenju zarad duhovne, kulture i političke integracije srpskog naroda;
7. izmene Ustava Republike Srpske i važniji zakonski nacrti i
8. druga važnija pitanja državnog, nacionalnog i kulturnog života od strateškog značaja za srpski narod i Republiku Srpsku.
Član 4.
Senat utvrđuje pitanja koja će razmatrati i o svom mišljenju će obavestiti odgovarajući organ Republike.
Na zahtev predsednika Republike, Narodne skupštine i Vlade, Senat obavezno razmatra pitanja koja su mu upućena i, po pravilu, u roku od mesec dana dostavlja svoje mišljenje.
Odgovarajući organi Republike obavezno razmatraju mišljenje koje im dostavlja Senat.
Prilikom razmatranja izmena i dopuna Ustava Republike, predlagač tih izmena i dopuna obavezno traži mišljenje Senata i dostavlja ga Narodnoj skupštini.
IV - PRAVA I DUŽNOSTI SENATORA[uredi]
Član 5.
Senator počinje da ostvaruje svoja prava i dužnosti, utvrđene Ustavom Republike i ovim zakonom, danom imenovanja.
Prilikom stupanja na dužnost senatori, sem sveštenih lica polažu zakletvu, koja glasi:
„Zaklinjem se da ću dužnost senatora obavljati samopregorno i savesno, da ću se pridržavati Ustava i zakona Republike Srpske i da ću braniti čast i dostojanstvo srpskog naroda i Republike Srpske, tako mi Bog pomogao!“.
Član 6.
Senator ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Senata i senatorskog radnog tela, čiji je član i da učestvuje u njegovom radu i odlučivanju.
Senator koji je iz opravdanih razloga sprečen da prisustvuje sednici Senata, odnosno senatorskog radnog tela ili iz valjanih razloga mora da napusti sednicu koja je u toku, dužan je da o tome blagovremeno obavesti predsednika Republike, odnosno predsedavajućeg odgovarajućeg radnog tela.
Senator može, na poziv predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine ili predsednika Vlade, prisustvovati sednicama i učestvovati u radu najviših državnih organa Republike.
Član 7.
Senatoru su dostupna obaveštenje i podaci koji su neophodni za obavljanje poverene dužnosti, a može koristiti i usluge odgovarajućih stručnih službi.
Senator je dužan da čuva državnu i službenu tajnu i ne saopštava podatke poverljive prirode koje sazna tokom vršenja svoje dužnosti.
Kršenje ove časne obaveze, koja ostaje i po prestanku dužnosti senatora, povlači za sobom odgovornost u skladu sa zakonom.
Član 8.
Senatorima se uručuje akt o imenovanju i izdaje službena legitimacija.
Službena legitimacija sadrži: ime i prezime senatora i napomenu o imunitetskim pravima senatora i drugim pravima koja položaj senatora zajamčuje.
Sadržina i oblik službene legitimacije i način vođenja evidencije o njima uređuju se propisom koji donosi predsednik Republike.
Član 9.
Senatori uživaju imunitet koji Ustav zajamčuje narodnim poslanicima.
O oduzimanju imuniteta senatorima, radi pokretanja krivičnog postupka i prekršajnog postupka protiv njega, odlučuje Senat.
Član 10.
Senatoru prestaje mandat pre isteka vremena na koje je imenovan, kada to sam zatraži, u slučaju ostavke i iz drugih razloga utvrđenih Ustavom i zakonom.
V - NAČIN RADA I ODLUČIVANjA SENATA[uredi]
Član 11.
Svoju delatnost Senat obavlja na plenarnim sednicama i u svojim radnim telima.
Sednice Senata saziva i njima predsedava predsednik Republike.
U slučaju privremene zauzetosti predsednika Republike, sednicama Senata predsedava najstariji senator.
Predsednik Republike saziva sednicu Senata i na predlog Narodne skupštine, Vlade ili jedne trećine senatora.
Član 12.
Senat punovažno zaseda ako sednici prisustvuje većina senatora.
Svoja mišljenja o pitanjima koje razmatra, Senat utvrđuje većinom glasova prisutnih senatora.
Prilikom sastavljanja teksta utvrđenog mišljenja koje se dostavlja odgovarajućem organu po pravilu se navode ne samo razlozi koji to mišljenje pokrepljuju nego i razlozi koji ga osporavaju, a koji su takođe razmatrani.
Uz tekst mišljenja koje je prihvatila većina senatora obavezno se dostavlja i mišljenje manjine ukoliko je ono pismeno formulisano i obrazloženo.
VI - RADNA TELA SENATA[uredi]
Član 13.
Senat može obrazovati stalna i privremena radna tela koja će proučavati i razmatrati pitanja iz njegove nadležnosti i sastavljati nacrte odgovarajućih predloga.
Radno telo ima predsednika i određeni broj članova.
Senator može biti član jednog ili više radnih tela.
VII - SAMOORGANIZOVANjE SENATA[uredi]
Član 14.
Svoj rad, unutrašnju organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti članova Senat uređuje poslovnikom.
VIII - ZAVRŠNA ODREDBA[uredi]
Član 15.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku Republike Srpske”.
Broj: 02-756/97
4. aprila 1997. godine
Predsednik
Narodne skupštine
Dr Dragan Kalinić, s. r.
Vidi još[uredi]
Izvori[uredi]
- „Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 8/97